Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-24 Кривична дела против јавног саобраћаја » - остало » Kж 1 4831.10 Kривично делo угрожавање јавног саобраћаја из члана 289 став 1 Кривичног законика
Kж 1 4831.10 Kривично делo угрожавање јавног саобраћаја из члана 289 став 1 Кривичног законика
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1-4831/10
Дана: 26.10.2010. год.
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић и Катарине Бошковић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног Б.С., због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби Основног јавног тужиоца у Краљеву, изјављеној против пресуде Основног суда у Краљеву К.906/10 од 22.07.2010. године, у седници већа одржаној 26.10.2010. године, донео је
П Р Е С У Д У
Уважавањем жалбе Основног јавног тужиоца у Краљеву, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Основног суда у Краљеву К.906/10 од 22.07.2010. године, само у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако да Апелациони суд, окривљеног Б.С. због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289 став 1 Кривичног законика, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, применом чланова 4 став 2, 42, 50 став 1, 56 тачка 3 и 57 Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на новчану казну у износу од 100.000,00 (стохиљада) динара, коју да плати у року од једне године по правноснажности пресуде, а ако то не учини у остављеном року суд ће новчану казну заменити казном затвора, тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 (хиљаду) динара новчане казне одредити 1 (један) дан казне затвора и окривљеном применом члана 86 Кривичног законика, изриче меру безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 6 (шест) месеци по правноснажности пресуде, док првостепена пресуда у непреиначеном делу остаје неизмењена.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Краљеву К.906/10 од 22.07.2010. године, окривљени Б.С.оглашен је кривим због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289 став 1 Кривичног законика /КЗ/ и изречена му условна осуда, тако што је утврђена казна затвора у трајању од 5 (пет) месеци, које се неће извршити уколико окривљени за време проверавања од 1 (једне ) године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.
Истом пресудом обавезан је окривљени да плати у корист буџетских средстава суда на има паушала новчани износ од 2.000,00 динара и на име трошкова кривичног поступка новчани износ од 33.508,01 динар, а све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Против те пресуде жалбу је благовремено изјавио Основни јавни тужилац у Краљеву, због одлуке о кривичној санкцији, с предлогом да Апелациони суд преиначи првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији и окривљеном за извршено кривично дело изрекне ефективну казну затвора и меру безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије у одговарајућем трајању.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж.4890/10 од 01.10.2010. године, ставио је предлог да Апелациони суд као другостепени суд, уважи жалбу Основног јавног тужиоца и првостепену пресуду преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће окривљеног за извршено кривично дело осудити на ефективну казну затвора и изрећи му меру безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије.
Апелациони су је одржао седницу већа, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу одредбе члана 380 ЗКП, па је, по оцени жалбених навода и предлога, као и предлога Апелационог јавног тужиоца датог у напред цитираном писменом поднеску, нашао:
Жалба је основана.
Првостепена пресуда и поступак који је претходио њеном доношењу, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона на штету окривљеног, на које повреде Апелациони суд као другостепени суд, поводом жалбе увек пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, а поводом жалбе Основног јавног тужиоца, Апелациони суд налази да ја жалба основана.
Наиме, првостепени суд није имао у виду све околности прописане одредом члана 54 КЗ, које су од значаја за избор врсте и висине кривичне санкције, тако да је правило као олакшавајуће околности на страни окривљеног ценио његову ранију неосуђиваност, да је отац двоје малолетне деце и незапослен, да је изразио кајање због извршеног кривичног дела, као и да оштећени не тражи да се окривљени осуђује, али се основано жалбом основног јавног тужиоца указује да је изречена условна осуда блага санкција, због тога што првостепени суд није имао у виду јачину повреде заштитног добра (нанете повреде оштећеном), степен пијанства окривљеног и околности под којима је дело извршено. Ово са разлога, што првостепени суд није ценио напред наведене околности као отежавајуће при одмеравању санкције, па стога Апелациони суд сматра да у конкретном случају није било места примени института условне осуде из члана 64 став 2, 65 и 66 КЗ, те је имајући у виду запрећену казну за извршено кривично дело, олакшавајуће околности на страни окривљеног у смислу члана 56 тачка 3 ЗКП, наведене олакшавајуће околности узео као нарочито олакшавајуће околности и нашао да се и ублаженом казном по врсти применом члана 57 КЗ код окривљеног може постићи сврха кажњавања. При изрицању новчане казне Апелациони суд налази да прибављени податак о приходима и расходима окривљеног у претходној календарској години би неоправдано одуговлачило кривични поступак, а ни слободном оценом се није могла утврдити висина дневног износа новчане казне, па је окривљеном за извршено кривично дело угрожавање јавног саобраћаја из члана 289 став 1 КЗ, изрекао новчану казну у износу од сто хиљада динара, која представаља минималну новчану казну у одређеном износу која се може изрећи учиниоцу кривичног дела у питању. Рок плаћања новчане казне и извршењу исте Апелациони суд је одредио применом одредби члана 51 став 1 и 2 ЗКП.
Основано се жалбом Основног јавног тужиоца указује да је првостепени суд пропустио да одлучи о предлогу за изрицање мере безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије. Окривљени је извршио кривично дело угрожавање јавног саобраћаја из члана 289 став 1 КЗ, па имајући у виду околности под којима је дело учињено, да је путничким возилом управљао у стању средњег пијанства са алкохолемијом од 1,79 грам промила и у вожњи заспао и прешао на леву страну коловоза и изазвао саобраћајну незгоду, то по оцени Апелационог суда наведене околности указују да је опасно да он управља моторним возилима „Б“ категорије у јавном саобраћају, па му је применом члана 86 КЗ, изрекао наведену меру у трајању од 6 (шест) месеци по правноснажности пресуде, налазећи да је у оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4 став 2 КЗ), иста нужна и довољна да се отклони стање и услови који могу бити од утицаја да окривљени убудуће не врши кривична дела.
Са изнетих разлога, а применом одредбе члана 391 став 1 ЗКП, апелациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа-судија,
Љубинко Ћетеновић