Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-11 Кривична дела против живота и тела » - убиство » Кж 1 49.17 Тешко убиство чл.114 тач.5 КЗ
Кж 1 49.17 Тешко убиство чл.114 тач.5 КЗ
Републикa Србијa
AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ
Број: Кж1 49/17
Дaнa: 21.02.2017. године
К р a г у ј е в a ц
У ИМЕ НАРОДА
AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ, у већу сaстaвљеном од судијa: Марине Илић, председникa већa, Рaдомaнa Спaрићa, Мирјане Војиновић, Ружице Ђурђевић и Есада Вељовића, члaновa већa, сa зaписничaрем Радицом Карић, у кривичном предмету окривљених AA и ББ, оба из Новог Пазара, због кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114. став 1. тачка 5. у вези члана 33. КЗ, одлучујући о жалбама Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару, окривљеног AA и бранилаца окривљеног AA, адвоката Огњена Петровића и Новака Рогановића из Крагујевца, изјављеним против пресуде Вишег суда у Новом Пазару К. 16/16 од 21.10.2016. године, у седници већa одржaној у смислу члaнa 447. став 2. ЗКП, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, Жељка Радибратовића, окривљеног ББ, његовог браниоца адвоката Ивана Јелића, и бранилаца окривљеног AA, адвоката Огњена Петровића, Новака Рогановића и Рајка Радовановића из Крагујевца, по заменичком пуномоћју адвоката Новака Рогановића, а у одсуству уредно обавештеног окривљеног AA, дана 21.02.2017. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару, окривљеног AA и бранилаца окривљеног AA, адвоката Огњена Петровића и Новака Рогановића, а пресуда Вишег суда у Новом Пазару К. 16/16 од 21.10.2016. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з а л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Новом Пазару К. 16/16 од 21.10.2016. године, у ставу I изреке, оглашен је кривим окривљени AA због кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114. став 1. тачка 5. у вези члана 33. КЗ и осуђен на казну затвора у тајању од 30 (тридесет) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 08.12.2015. године па до упућивања окривљеног у завод за извршење кривичних санкција. У истом делу пресуде окривљени AA је обавезан да плати суду на име паушала износ од 10.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде и друге трошкове кривичног поступка чија ће висина бити утврђена посебним решењем.
У ставу II изреке првостепене пресуде окривљен ББ је на основу члана 423. тачка 2. ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114. став 1. тачка 5. у вези члана 33. КЗ, јер није доказано да је окривљени учинио кривично дело за које је оптужен. У истом делу пресуде одлучено је да трошкови кривичног поступка у односу на окривљеног ББ, падају на терет буџетских средстава суда.
Против првостепене пресуде, жалбе су изјавили:
- Виши јавни тужилац у Новом Пазару, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, с предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу преиначи пресуду Вишег суда у Новом Пазару К. 16/16 од 21.10.2016. године у ставу I, и окривљеног AA осуди на казну затвора у дужем трајању, а у ставу II окривљеног ББ огласи кривим за кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114. став 1. тачка 5. у вези члана 33. КЗ и осуди на казну по закону или пресуду у ставу II укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење
- окривљени AA, без навођења законских основа за побијање, али се из садржине жалбе закључује да исту побија због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу побијану пресуду укине и предмет врати на поновно суђење, и
- браниоци окривљеног АА, адвокати Огњен Петровић и Новак Рогановић, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу првостепену пресуду преиначи и окривљеног AA ослободи од оптужбе или укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, уз захтев да окривљени са својим браниоцима буде обавештен о седници већа другостепеног суда.
Одговор на жалбу Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару поднео је бранилац окривљеног ББ, адвокат Иван Јелић из Новог Пазара, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу жалбу Вишег јавног тужиоца одбије као неосновану и првостепену пресуду потврди, уз захтев да се бранилац обавести о седници већа другостепеног суда.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу је у поднеску број: КТЖ-68/17 од 16.01.2017. године предложио да Апелациони суд у Крагујевцу усвоји жалбу Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару, преиначи првостепену пресуду у ставу I и окривљеног AA осуди на казну затвора у дужем трајању, а у ставу II у односу на окривљеног ББ пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, а жалбе бранилаца окривљеног AA одбије као неосноване.
Апелациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 447. став 2. ЗКП, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, Жељка Радибратовића, окривљеног ББ и бранилаца окривљених, адвоката Огњена Петровића, Новака Рогановића, Рајка Радовановића и Ивана Јелића, а у одсуству уредно обавештеног окривљеног AA, који се налази у притвору, а чије присуство на седници суд није обезбедио, налазећи да његово присуство није неопходно за разјашњење предметне кривичноправне ствари, на којој је размотрио списе предмета и испитао побијану пресуду у оквиру основа‚ дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, па је по оцени навода и предлога из жалби и одговора на жалбу, као и писменог изјашњења Апелационог јавног тужиоца датог у наведеном поднеску и објашњења изнетих на седници већа, нашао:
Жалбe су неосноване.
По оцени Апелационог суда неосновани су жалбени наводи бранилаца окривљеног AA, да је првостепени суд побијаном пресудом прекорачио оптужбу и учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП.
Наиме, у конкретном случају првостепени суд је сагласно утврђеном чињеничном стању на главном претресу, према коме је кривично дело тешко убиство из члана 114. став 1. тачка 5. у вези члана 33. КЗ извршено дана 06.12.2015. године, према оштећеном сада пок. ВВ од стране два лица, како је представљено у оптужби, с тим што није доказано да је окривљени ББ саизвршилац у том делу са окривљеним АА, у побијаној пресуди као саизвршиоца у делу означио НН лице мушког пола, уместо у оптужби означеног ББ, без измене чињеничног описа из оптужбе у погледу радњи окривљеног АА и његовог саизвршиоца и других чињеница и околности извршења тог дела и без измене правне квалификације дела. Због тога су неосновани жалбени наводи да је побијаном првостепеном пресудом прекорачена оптужба и учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП.
Виши јавни тужилац и браниоци окривљеног АА у жалбама, побијају првостепену пресуду и по основу битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. и тачка 3. ЗКП, односно браниоци окривљеног и по основу из члана 438. став 1. тачка 11. ЗКП, с тим што се у жалбама наводe сви разлози који чине процесну повреду из став 2. тачка 2. наведеног члана, али без ближе конкретизације, већ се жалбени наводи у суштини своде на оспоравање чињеница које су предмет доказивања, на начин како их утврђује првостепени суд.
Апелациони суд налази да су тачни наводи из жалбе јавног тужиоца да првостепени суд у изреци ослобађајућег дела пресуде није навео законски назив кривичног дела за које окривљеног ББ ослобађа од оптужбе, већ је само преписао диспозитив оптужнице и навео да на основу члана 423. тачка 2. ЗКП, окривљеног ББ ослобађа од оптужбе, јер није доказано да је учинио кривично дело за које се оптужује. Наиме, у смислу члана 428. став 4. ЗКП изрека писмено израђене пресуде, ако је окривљени ослобођен од оптужбе треба да садржи опис дела за које је окривљени оптужен, дакле и законски назив кривичног дела из оптужног акта које му се ставља на терет. Међутим, по налажењу Апелационог суда, овај пропуст из првостепене пресуде не може се подвести под такву битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3. ЗКП, због које би пресуду требало укинути, посебно што је у уводу и образложењу пресуде наведено да је окривљени ББ оптужен због кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114. став 1. тачка 5. у вези члана 33. КЗ.
Апелациони суд надаље налази да се неосновано жалбама јавног тужиоца, окривљеног АА и његових бранилаца побија првостепена пресуда, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, при чему се у жалбама даје другачија оцена изведених доказа из које по ставу жалби треба да проистекну другачији чињенични те потом и правни закључци. Наиме по налажењу овог суда првостепени суд је чињенично стање у свему правилно утврдио, дакле правилном оценом свих изведених доказа на главном претресу утврдио да је окривљени АА извршио кривичноправне радње управо онако како је то наведено у осуђујућем делу изреке првостепене пресуде, док се на основу изведених доказа није могло са пуном сигурношћу, како се то захтева у кривичноправном смислу утврдити да је окривљени ББ извршио кривично дело за које се оптужује.
Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у жалби окривљеног АА и његових бранилаца се наводи да он није одговоран за убиство оштећеног ВВ, будући да је изведеним доказима утврђено да АА није ударао оштећеног и нанео му повреде које су за последицу имале његову смрт, и да je он мислио да ће лице, које је окривљени означио да је ББ, оштећеног само да заплаши, као ни да је окривљени АА био свестан да ће то лице критичном приликом повредити оштећеног тако тешко да ће он од тих повреда умрети. С тим у вези, у жалби бранилаца се наводи да је окривљени АА питао то лице због чега је убио оштећеног, а да му је исто одговорило да је то учинило како га оштећени не би пријавио полицији, па по становишту жалбе бранилаца, окривљени АА није крив за убиство оштећеног, већ је то дело учињено искључиво од стране другог лица, које је окривљени означио да је окривљени ББ, који је по ставу жалбе искључиво и одговоран за лишење живота оштећеног ВВ.
Међутим, по оцени Апелационог суда, неосновани су жалбени наводи бранилаца окривљеног АА да се из изведених доказа не може закључити да је окривљени извршио кривично дело за које је оптужен и оглашен кривим, с обзиром да је изведеним доказима утврђено да је окривљени АА критичном приликом заједно са сада непознатим лицем мушког пола дошао у напуштену кућу, која се налази поред гробља у Новом Пазару, знајући да у њој живи сам сада пок. ВВ, да би ушли у собу где је на каучу оштећени спавао, па га је НН лице пробудило и захтевало да им да новац, а оштећени им рекао да нема пара, да би на захтев НН лица да му дода мотку, окривљени АА поломио једну дрвену штафну од две заковане даске које је нашао на ходнику и део те дрвене штафне дужине око 95 цм, а дебљине око 4-5 цм додао том лицу, стао до прозора и посматрао да неко не наиђе, а то НН лице снажним замахом ударило најмање 12 пута, у пределу главе сада пок. ВВ, од којих је оштећени задобио повреде у виду вишеструких прелома костију главе и разарања можданог ткива, те је услед оштећења важних можданих центара, као последица вишеструко утиснутих костију лобање и лица наступила смрт сада пок. ВВ, након чега су окривљени АА и НН лице претресли једну већу ПВЦ кесу са гардеробом пок. ВВ, тражећи новац, који нису нашли, да би на крају окривљени АА кесу са стварима оштећеног и мотку којом је повређен оштећени сакрио у предсобљу куће.
Полазећи од наведеног утврђеног чињеничног стања, по оцени овог суда, окривљени АА је у извршењу кривичног дела тешко убиство из члана 114. став 1. тачка 5. КЗ поступао као саизвршилац и то у смислу у којем је саизвршилаштво одређено у члану 33. КЗ, јер је са умишљајем заједно са НН лицем учествовао у радњи извршења предметног кривичног дела, при чему је њихово заједничко деловање присутно од самог почетка радње извршења дела, тј. почев од доласка у кућу у којој се налазио оштећени ВВ, када је радње НН лица окривљени АА свесно и вољно прихватио као њихово заједничко деловање, саглашавајући се у потпуности са очигледно јасним намерама и поступцима НН лица у односу на оштећеног ВВ. Осим тога, напред описаним радњама, у виду проналаска дрвене штафне - даске и њеног скраћивања ломењем како би олакшао употребу исте приликом ударања оштећеног и додавања исте НН лицу, те стајања поред прозора куће и осматрања да неко не наиђе док је НН лице ударало оштећеног, окривљени АА је умишљајно заједнички учествовао и битно допринео убиству оштећеног и остварењу кривичног дела. Исто тако окривљени АА је својим радњама које су уследиле након наношења оштећеном од стране НН лица више тешких телесних повреда опасних по живот, у виду сакривања даске са којом су нанете повреде оштећеном, као и кесе са гардеробом оштећеног коју је претходно са НН лицем претресао ради проналаска новца и њиховог заједничког одласка из куће, очигледно показао да се у потпуности сагласио са свим радњама које су претходно предузете од НН лица, прихватајући исте као своје, а дело као заједничко.
Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у жалбама јавног тужиоца, окривљеног АА и његових бранилаца се настоји да представи да је доказано да је окривљени ББ извршио кривично дело за које се оптужује па се оспорава оцена изведених доказа коју је првостепени суд дао у образложењу побијане пресуде, посебно одбрана окривљених, као и искази саслушаних сведока.
Међутим, по налажењу Апелационог суда, а супротно наведеним жалбама, првостепени суд је све изведене доказе правилно оценио, како појединачно тако и у међусобној вези, и јасно изнео које чињенице и из којих разлога је узео као доказане или недоказане, те оправдано извео закључак да није доказано да је окривљени ББ учинио кривично дело за које је оптужен.
Првостепени суд је правилно закључио и у образложењу пресуде дао довољно разлога због чега не прихвата одбрану окривљеног АА у делу да се са њим критичном приликом налазио окривљени ББ, и да је исти нанео телесне повреде оштећеном ВВ.
Пре свега, и по налажењу овог суда, окривљени ББ је током поступка истраге, и на главном претресу, доследно и на децидан начин негирао да је извршио кривично дело за које се оптужује, док окривљени АА у погледу наведене чињенице није био категоричан и доследан. Наиме, окривљени АА у одбрани наводи да је најпре изјавио да је са њим био сведок ГГ, да је то рекао приликом саслушања у полицији, а да је затим навео да је са њим био ББ, кога је у прво време покушао да сакрије као извршиоца кривичног дела, јер се плашио његовог ујака, па би и по оцени Апелационог суда било крајње непоуздано само на основу овако недоследног и неуверљивог казивања окривљеног АА, које у погледу учешћа окривљеног ББ у извршењу кривичног дела није потврђено ни једним другим изведеним доказом, извлачити закључак да је окривљени ББ заиста критичном приликом нанео телесне повреде оштећеном и да је извршилац предметног кривичног дела.
При томе је првостепени суд прихватио као истинит исказ сведока ДД, да критичне вечери није био у друштву са окривљеним АА у кући у којој је лишен живота оштећени ВВ, а исто тако да се критичне вечери уопште није сусрео са окривљеним АА и ББ, како је то у својој одбрани навео окривљени АА.
По налажењу Апелационог суда првостепени суд је у образложењу пресуде правилно ценио налаз и мишљење НКТ Центра у Београду, Одељења за ДНК анализу и изнео јасне разлоге због чега налази да се не може прихватити одбрана окривљеног АА да је окривљени ББ био присутан на месту догађаја и да је нанео телесне повреде оштећеном ВВ. Наиме, оценом наведеног налаза и мишљења првостепени суд је утврдио да на лицу места нису пронађени трагови који би упућивали на окривљеног ББ као извршиоца дела, већ да исти упућују на окривљеног АА и за сада НН лице мушког пола. Ово из разлога што је ДНК вештачењем биолошких трагова изузетих са мрља фармерки одузетих од окривљеног ББ утврђено да се ДНК профил сада пок. ВВ не садржи у мешаном ДНК профилу добијеном из спорних биолошких трагова, као и да у мешаним ДНК профилима спорних биолошких трагова изузетих са дрвене даске дужине 95 цм и са ручке ПВЦ кесе није садржан ДНК профил окривљеног ББ, док је ДНК профил окривљеног АА садржан у спорном биолошком трагу изузетом са дрвене даске дужине 95 цм, са половине где нема мрља, као и са ужег краја достављене даске, при чему је окривљени АА са изузетно великом сигурношћу један од донора тих биолошких трагова. Осим тога, наведеним вештачењем крвних мрља људског порекла изузетих са ручке ПВЦ кесе и са дрвене даске дужине 95 цм добијен је ДНК профил НН особе мушког пола, који се такође појављује као доминантан и на биолошком трагу који је изузет са ручки ПВЦ кесе где нема крвних мрља.
С предњим у вези Апелациони суд налази да се неосновано у жалбама истиче, да је окривљени ББ критичном приликом рукаве од дуксерице практично користио као рукавице, која чињеница се утврђује из одбране окривљеног АА, због чега на месту догађаја нема његових биолошких трагова. Наиме, окривљени АА је приликом саслушања у полицији изјавио да док су све то радили ни он нити окривљени ББ, на рукама нису имали никакве рукавице, па у ситуацији када нису пронађени биолошки трагови окривљеног ББ, већ ДНК профил НН особе мушког пола и окривљеног АА, то се и по налажењу овог суда не може прихватити као истинит његов касније дат исказ у погледу коришћења рукава дуксерице као рукавица од стране окривљеног АА.
У вези провере алибија окривљеног ББ првостепени суд је извео читав низ доказа, при чему су родитељи и брат окривеног тврдили да се он у критичном периоду лечио од зависности од опојне дроге и да се све време налазио у кући, односно да су они пратили његово кретање, док су се други сведоци изјашњавали да ли су окривљеног ББ виђали у граду, при чему ниједан од ових сведока није знао где се уопште дана 06.12.2015. године он налазио, осим сведока ЂЂ који је изјавио да је критичне вечери возећи као таксиста поред гробља видео из возила окривљеног ББ да стоји поред пута и да је крвав по одећи и лицу и да је то наредних дана испричао брату окривљеног АА. По налажењу Апелационог суда првостепени суд правилно није прихватио исказ сведока ЂЂ, јер је евидентно да се радило о његовом покушају да помогне у одбрани окривљеном АА, са којим се у време саслушања налазио у притвору у Окружном затвору у Новом Пазару, у истој соби, а осим тога правилно првостепени суд закључује да је нелогично да о томе што је наводно видео испричао брату окривљеног сведоку ЕЕ, и да те чињенице сведоку ЕЕ приликом салушања нису биле познате.
Првостепени суд правилно налази да су искази родитеља и брата окривљеног ББ поткрепљени исказом сведока др Енеса Салковића који је окривљеном преписао одговарајућу терапију за лечење од зависности од опојних дрога, док се из исказа осталих сведока нису могле утврдити чињенице које су од значаја за пресуђење ове кривичноправне ствари. При томе је првостепени суд правилно оценио и није прихватио исказе сведока ЕЕ и ЖЖ, брата и снајке окривљеног АА, у делу да је пре критичног догађаја окривљени ББ преко рачунара путем компјутерског програма „Viber“ позвао на телефон сведока ЕЕ и тражио окривљеног АА, да је АА чуо њихов разговор и након тога напустио кућу. Наиме, првостепени суд је по налажењу овог суда правилно закључио да су наведени сведоци оваквим међусобно усклађеним исказима на сваки начин настојали да помогну у одбрани окривљеном АА коју је изнео у поступку истраге, а наводени искази су неприхватљиви и из разлога што нису поткрепљени другим изведним доказима, а пре свега извештајем Управе криминалистичке полиције, Одсека за прикупљање дигиталних доказа из којих се утврђује да вештачењем диска из лап-топ рачунара, које је привремено одузет од брата окривљеног ББ, није пронађена комуникација између окривљеног ББ и трећих лица дана 06.12.2015. године, а наведени извештај није противречан ни налазу вештака информатичке струке дипл. инг. Есада Нишића.
Чињеницу, да је оштећени лишен живота од стране окривљеног АА и за сада непознатог лица мушког пола чији су биолошки трагови пронађени на дрвеној дасци и ручки ПВЦ кесе првостепени суд утврђује и правилном оценом налаза и мишљења вештака за област судске медицине др Фехима Јуковића. Наиме, вештачењем извршеним од стране вештака за област судске медицине др Јуковића првостепени суд је утврдио начин на који су сада покојном ВВ нанете повреде и узрок његове смрти. Наведени налаз и мишљење поткрепљен је записником о обдукцији, а из ових доказа се утврђује да се оштећеном повреде првенствено налазе на предњој страни главе у виду крвних подлива коже и поткожног ткива, рана раздерина, вишеструког прелома костију лобање и лица, нагњечења и разарања можданог ткива, крвних излива у околини можданих овојница, које повреде су у време наношења биле тешке телесне повреде опасне по живот, па је смрт оштећеног у директној узрочној вези са задобијеним повредама. Надаље према вештаку Јуковићу, повреде су оштећеном нанесене вишекратним дејством тупине активно замахнутог механичког оруђа дејством силе јаког интезитета, од најмање 12 удараца, да све повреде на глави имају карактер заживотности и могле су настати у релативно краћем временском размаку, једна за другом и да је повредно оруђе могла бити дрвена даска која је нађена на лицу места на шта указују повреде рељефне површине на кожи лица и главе, те да је могуће да је оштећени прву повреду задобио док се налазио у седећем положају лицем окренут према нападачу, да би након првог ударца због губљења свести доспео у лежећи положај на леђа када је задобио остале повреде по глави.
Осим тога, чињенице у вези начина наношења повреда оштећеном ВВ првостепени суд је утврдио оценом одбране окривљеног АА који је објаснио начин на који је оштећени ударан дрвеном даском и то, прво док је био у седећем полажају, а затим и након што је пао на кревет, с тим што се из његовог исказа није могао утврдити колико пута је оштећени ударен дрвеном даском, што је и разумљиво јер се у исто време пазио кроз прозор куће да неко не наиђе.
При томе је ценећи и остале наводе у жалби јавног тужиоца, окривљеног АА и његовог браниоца, а којима се оспорава правилност чињеничних утврђења, о којима је напред било речи, Апелациони суд закључио да исти нису од утицаја на исход поступка у овој кривичноправној ствари.
Према томе, чињенично стање у односу на осуђујући део првостепене пресуде како у погледу чињеница и околности које чине објективна обележја кривичног дела у питању, тако и у погледу оних које се тичу субјективног односа окривљеног АА према учињеном делу, правилно је и потпуно утврђено, правилном оценом изведених доказа и одбране окривљених и правном квалификацијом да је окривљени АА извршио кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114. став 1. тачка 5. у вези члана 33. КЗ, за које је и оптужен, првостепени суд је правилно применио кривични закон.
Наиме, за сва чињенична утврђења и правне закључке с тим у вези, првостепени суд је у побијаној пресуди изнео јасне и уверљиве разлоге, који су потврђени и изведеним доказима, па су стога, супротни наводи у жалбама окривљеног АА и његових бранилаца, којим се пресуда у наведеном делу побија због повреде кривичног закона, оцењени неоснованим.
Првостепени суд је утврдио све релевантне чињенице и околности које указују на директан умишљај окривљеног АА, као облик виности у конкретном случају. Ово из разлога јер је из утврђених радњи окривљеног АА до очигледности јасно да је он заједно са другим непознатим лицем остварио заједничку одлуку о лишењу живота пок. ВВ и својим радњама са умишљајем заједнички учествовао и битно допринео убиству оштећеног и остварењу кривичног дела, а све ради прибављања имовинске користи.
Наиме, првостепени суд основано изводи закључак да је окривљени АА критичном приликом, заједно са НН лицем, унапред створио намеру да лишавањем живота оштећеног ВВ дође до његовог новца тј. да је у време извршења инкриминисане радње био искључиво мотивисан користољубљем, с обзиром да је у циљу проналаска и одузимања новца од стране окривљеног и НН лица извршен претрес веће ПВЦ кесе у којој се налазила гардероба оштећеног, док се за то време оштећени од задобијених повреда налазио у самртном ропцу.
Дакле, и по налажењу Апелационог суда, окривљени АА је у свему је био свестан садржине и значаја својих поступака и радњи које је предузимао, како у односу на лишење живота оштећеног ВВ, тако и у погледу квалификаторне околности, која се огледа у посебној побуди да убиство врши из користољубља, као и да је његово дело забрањено, зато што је убиство другог лица по својој природи познато као забрањено дело, па је хтео извршење истог и наступање забрањене последице. Исто тако на субјективном плану, утврђујући урачунљивост, као елеменат кривице, првостепени суд је узео у обзир налаз и мишљење вештака др Решада Хазировића, специјалисте психијатра који је правилно оценио као стручан и објективан, а према коме су способности схватања значаја дела и могућности управљања поступцима окривљеног АА у време извршења кривичног дела из члана 114. став 1. тачка 5. у вези члана 33. КЗ, због хероинске зависности биле смањене, али не битно.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, a поводом жaлби јавног тужиоца, окривљеног АА и његових бранилаца, Aпелaциони суд нaлaзи дa су жaлбе неосновaне.
Наиме, првостепени суд је приликом одлучивања о казни окривљеном АА као олакшавајућу околности ценио њихову животну доб, налазећи да се ради о релативно младом човеку, док му је као отежавајућу околност ценио да је раније више пута осуђиван, а између осталих и за кривично дело против имовине уз примену насиља, па га је осудио на казну затвора у трајању од тридесет година у које му је урачунао време проведено у притвору као што је то наведено у изреци првостепене пресуде.
По оцени Апелационог суда наведена казна затвора је сразмерни тежини учињеног кривичног дела и утврђеном степену кривице окривљеног АА, те је као таква подбна да у потпуности испуни захтеве специјалне и генералне превенције, односно да оствари сврху кажњавања прописану законом у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из чланова 4. став 2. и 42. КЗ.
У односу на окривљеног ББ, у жалбама јавног тужиоца, окривљеног АА и његових бранилаца нису наведене нове чињенице и околности које првостепени суд већ није ценио, па по налажењу Апелационог суда није доведено у питање чињенично стање које је утврђено у првостепеној пресуди.
Због тога, имајући у виду да ниједан од доказа изведених током поступка јасно и недвосмислено не указује на окривљеног ББ као извршиоца кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114. став 1. тачка 5. у вези члана 33. КЗ, Апелациони суд налази да су индиције наведене у жалбама јавног тужиоца и бранилаца окривљеног АА, које по ставу тих жалби указују на окривљеног ББ као починиоца кривичног дела остале у сфери недоказаног, с обзиром да нису са потпуном извесношћу утврђене, услед чега га је првостепени суд правилном применом закона, на основу члана 423. тачка 2. ЗКП, ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 114. став 1. тачка 5. у вези члана 33. КЗ за које се оптужује и одлучио као у изреци побијане пресуде у ставу II.
Са изнетих разлога, Апелациони суд је на основу члана 457. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа-судија,
Марина Илић, с.р.