Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-4 Мере упозорења » - остало » Кж 1 4929.10 недавање издржавања из члана 195 став 1 КЗ
Кж 1 4929.10 недавање издржавања из члана 195 став 1 КЗ
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1-4929/10
Дана: 20.10.2010. год.
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић и Катарине Бошковић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету против осуђеног С.Н., због кривичног дела недавање издржавања из члана 195 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби осуђеног, изјављеној против пресуде Основног суда у Краљеву Кв.број 121/10 од 23.08.2010. године, у седници већа одржаној 20.10.2010. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног С.Н., а пресуда Основног суда у Краљеву Кв.број 121/10 од 23.08.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Краљеву Кв.број 121/10 од 23.08.2010. године, осуђеном Н.С., опозвана је условна осуда изречена пресудом Општинског суда у Рашки К.број 23/09 од 23.02.2009. године, због кривичног дела недавање издржавања из члана 195 став 1 Кривичног законика /КЗ/, па је одређено да се утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) месеца има извршити по правноснажности пресуде.
Против те пресуде жалбу је благовремено изјавио осуђени С.Н., без навођења законских разлога са којих се пресуда може побијати, а жалбом истиче да није отац малолетне оштећене А.Ђ., те да нема законску обавезу да истој даје издржавање, па је предложио да се жалба уважи и побијана пресуда укине.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж.4978/10 од 13.10.2010. године, ставио је предлог да Апелациони суд као другостепени суд, одбије као неосновану жалбу осуђеног С.Н., а првостепену пресуду потврди.
Апелациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом, који је испитао у смислу члана 380 ЗКП, па је, по оцени навода жалбе и предлога Апелационог јавног тужиоца датог у напред цитираном писменом поднеску, нашао:
- да жалба осуђеног С.Н., је неоснована.
- да првостепена пресуда и поступак који јој је претходио њеном доношењу, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона на штету осуђеног, на које повреде Апелациони суд као другостепени суд, поводом жалбе увек пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП.
По налажењу Апелационог суда, правилно је Веће из члана 24 став 6 ЗКП, првостепеног суда у седници већа, а након спроведених извиђаја опозвало условну осуду изречену осуђеном правноснажном пресудом Општинског суда у Рашки К.бр. 23/09 од 23.02.2009. године и за своју одлуку у образложењу пресуде дало јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд.
Ово с тога, јер Апелациони суд налази, да је првостепени суд на основу спроведених извиђаја несумњиво утврдио да је осуђеном С.Н. правноснажном пресудом Општинског суда у Рашкој К.23/09 од 23.02.2009. године, којом је оглашен кривим због кривичног дела недавање издржавања из члана 195 став 1 КЗ и изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од три месеца, која се неће извршити ако окривљени за време проверавања од једне године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело и одређено да ће се условна осуда опозвати, уколико осуђени у року од 15 дана, по правноснажности пресуде не измири доспеле обавезе према оштећеној и не настави да уредно даје издржавање, а да осуђени кривичноправну обавезу утврђену правноснажном пресудом није испунио у остављеном року.
Првостепени суд је на основу спроведених извиђаја и то саслушањем законског заступника оштећеног малолетног лица и изјаве осуђеног С.Н., правилно и потпуно утврдио чињенично стање, а на тако утврђено чињенично стање правилно применио и кривични закон кад је у седници већа о чијем одржавању је обавестио осуђеног, јавног тужиоца и заступника малолетног лица, осуђеном изречену условну осуду опозвао и одредио да се казна затвора утврђена правноснажном пресудом, има извршити.
Наводима жалбе осуђеног С.Н., да он није отац малолетног лица А.Ђ., по налажењу Апелационог суда не доводе се у сумњу правилност утврђеног чињеничног стања у првостепеној пресуди. Правноснажним судским одлукама је утврђено да је осуђени С.Н. отац малолетне оштећене А.Ђ., да постоји правноснажна пресуда којом је утврђена његова обавеза издржавања како у погледу висине месечног износа, времена и начина испуњења и да је због извршеног кривичног дела недавања издржавања из члана 195 став 1 КЗ, истом изречена условна осуда, тако што је утврђене казна затвора у трајању од три месеца, која се неће извршити ако окривљени за време проверавања од једне године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, а одређено је да ће се условна осуда опозвати, ако осуђени у року од 15 дана по правноснажности пресуде не испуни доспеле обавезе издржавања и убудуће не настави да уредно даје издржавање.
Из изјаве осуђеног дате пред извиђајним судијом несумњиво произилази да осуђени обавезу из правноснажне пресуде, којом му је изречена условна осуда није испунио, нити исту испуњава и да не жели то да учини.
Како је чланом 69 КЗ прописано, ако је условном осудом осуђеном одређено испуњење неке обавезе из члана 65 став 2 овог Законика, а он не испуни ту обавезу у року одређеном у пресуди, суд може, у оквиру времена проверавања продужити рок за испуњење обавезе или може опозвати условну осуду и изрећи казну која је утврђена у условној осуди, то је по оцени Апелационог суда, правилно поступио првостепени суд, кад је осуђеном опозвао условну осуду јер из спроведених извиђаја произилази да осуђени не жели обавезу да испуни, па није било места разматрању постојања оправданих разлога, да обавезу која му је постављена не може испунити, да треба продужити рок за испуњење обавезе или га ослободи од испуњења исте или да обавезу замени другом одговарајућом обавезом предвиђеном законом.
Условна осуда због неиспуњења обавезе утврђене правноснажном пресудом, може се опозвати све док не протекне година дана од истека времена проверавања одређеног у правноснажној и извршној пресуди, па у конкретном случају по оцени Апелационог суда, рок за опозивање условне осуде због неиспуњења неке обавезе осуђеном одређене условном осудом није истекао, па су се стекли сви услови да се осуђеном условна осуда опозове и одреди да се казна затвора утврђена условном осудом има извршити.
Апелациони суд налази да се неосновано жалбом осуђеног С.Н. побија првостепена пресуда, јер жалбени наводи да није отац малолетне оштећене и да је приликом утврђивања очинства у поступку вештачења ДНК анализом дошло до одређених криминалних радњи, не доводи се у сумњу правилност и законитост одлуке првостепеног суда, јер овим жалбеним разлозима се не указује ни на повреде кривичног поступка, нити повреде кривичног закона при доношењу првостепене пресуде.
Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.
Записничар, Председник већа-судија,
Весна Митревска с.р. Љубинко Ћетеновић с.р.