Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-31 Кривична дела против службене дужности » - злоупотреба службеног положаја (члан 359) » КЖ 1 5133-13 злоупотреба службеног положаја
КЖ 1 5133-13 злоупотреба службеног положаја
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1-5133/13
Дана: 22.04.2014. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ у већу састављеном од судија: Радослава Петровића, председника већа, Драгише Радисављевића и Олге Пековић, чланова већа, уз учешће судијског помоћника Дејана Милошевића, као записничара, у кривичном предмету окривљеног Ж.Р. из Ј., због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из чл. 359 ст. 1 КЗ, одлучујући о жалби пуномоћника оштећеног као тужиоца Љ.Б. из Ј., адвоката Д.Ш. из Ј., изјављеној против пресуде Основног суда у Јагодини 10-К-326/13 од 03.07.2013. године, у седници већа одржаној дана 22.04.2014. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба пуномоћника оштећеног као тужиоца Љ.Б., а пресуда Основног суда у Јагодини 10-К-326/13 од 03.07.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом окривљени Ж.Р., на основу чл. 355 тач. 2 раније важећег ЗКП, ослобођен је од оптужбе због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из чл. 359 ст. 1 КЗ и одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.
Против наведене пресуде жалбу је изјавио пуномоћник оштећеног као тужиоца Љ.Б., адвокат Д.Ш., због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак или иста преиначи и окривљени казни у складу са законом.
Апелациони суд у Крагујевцу одржао је седницу већа, на истој је размотрио списе предмета окривљеног и испитао побијану пресуду па је по оцени жалбених навода, нашао:
Жалба је неоснована.
Из чињеничног описа радњи извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из чл. 359 ст. 1 КЗ, које су идентично представљене у оптужном предлогу оштећеног Љ.Б. и изреци побијане пресуде са којом је окривљени Ж.Р. услед недостатка доказа, а на основу чл. 355 тач. 2 раније важећег ЗКП, ослобођен од оптужбе произилази да дело за које се окривљени гони по закону није кривично дело, па су жалбени наводи пуномоћника оштећеног као тужиоца којима се оспорава правилност и законитост првостепене пресуде и указује да је иста донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, као и предлог да се пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак или иста преиначи и окривљени казни у складу са законом, оцењени као беспредметни и као такви у целости неосновани.
Наиме, оптужним предлогом оштећеног као тужиоца окривљеном Р. ставља се на терет да је у својству службеног лица, полицијског службеника ПУ за Ђ. искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем граница свог службеног овлашћења нанео штету оштећеном као тужиоцу запосленом у истој ПУ која се огледа у томе што је примао 50% плате, док је трајало удаљење на начин што је у предлогу за покретање дисциплинског поступка против оштећеног као тужиоца који је поднео начелнику ПУ за Ђаковицу написао неистину чија садржина је цитирана у изреци побијане пресуде, па су ти неистинити подаци представљали правни основ начелнику ПУ за Ђаковицу да покрене дисциплински поступак и пошаље предлог координационој управи за Косово и Метохију, да оштећеног као тужиоца привремено удаље из Министарства унутрашњих послова што су они и учинили, иако је окривљени предлог поднео супротно чл. 112 ст. 1 Закона о државним службеницима и чл. 4 ст. 2 Уредбе о дисциплинској одговорности у Министарству унутрашњих послова, јер окривљени није претподстављено лице ни руководилац оштећеном као тужиоцу.
Из овакве садржине диспозитива оптужног предлога произилази да се окривљеном Р. ставља на терет да је нанео штету оштећеном као тужиоцу, на тај начин што је неовлашћено поднео предлог за покретање дисциплинског поступка против оштећеног и у истом унео неистините податке, јер је такав предлог представљао правни основ за покретање дисциплинског поступка и за привремено удаљење оштећеног из Министарства унутрашњих послова и у вези с тим умањење плате за 50%, међутим по оцени Апелационог суда и под условом да је тачно да је окривљени неовлашћено поднео предлог за покретање дисциплинског поступка и у исти унео неистините податке, исти није могао нити може бити „правни основ“ за доношење било каквих одлука па ни закључка начелника ПУ за Ђаковицу, да покрене дисциплински поступак и пошаље предлог надлежној служби да оштећеног као тужиоца привремено удаљи из МУП-а, нити одлуке о привременом удаљењу и следствено томе одлуке о умањењу плате за 50% до окончања привременог удаљења.
По оцени овог суда предлог било ком државном органу за покретање било ког правног поступка не може бити правни основ за доношење било каквих одлука, већ основе за доношење истих представљају у поступку утврђене чињенице и одговарајући правни прописи под које се исте могу подвести, а у конкретном случају основ за доношење одлука наведених у диспозитиву оптужног предлога оштећеног као тужиоца и изреци побијане пресуде могле су бити само чињенице утврђене у поступку чије покретање је само иницирано предлогом окривљеног Р. и правни прописи по којима су исте могле бити оцењене и на основу истих донете одлуке, а које су за последицу имале претходно поменуто умањење плате оштећеном као тужиоцу.
Уношење лажних података у предлоге којима се код надлежних државних органа иницира покретање одговарајућег правног поступка може представљати кривично дело само ако се одређено лице органима кривичног гоњења лажно пријави да је извршило одређено кривично дело у том случају лице које такав предлог поднесе чини кривично дело лажно пријављивање из чл. 334 КЗ и то само у случају да зна да то лице није учинилац тог дела, а у свим другим случајевима лажно уношење података у наведене предлоге за последицу може имати само неприхватање таквог предлога и обавезивање подносиоца да надокнади трошкове поступка.
Из напред наведеног произилази да дело за које је окривљени Р. оптужен по закону није кривично дело, те због тога за исто не може бити оглашен кривим нити му може бити изречена кривична санкција, међутим жалбом пуномоћника оштећеног као тужиоца првостепена пресуда се по логици ствари због наведеног не побија, а другостепени суд ни једном одредбом сада важећег ЗКП, није овлашћен да одлучујући по жалби изјављеној против ослобађајуће пресуде, исту преиначи по службеној дужности, па је због свега наведеног жалба пуномоћника оштећеног као тужиоца одбијена као неоснована, а првостепена пресуда потврђена.
Из изнетих разлога, а на основу чл. 457 ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.
Записничар, Председник већа-судија,
Дејан Милошевић Радослав Петровић