Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-24 Кривична дела против јавног саобраћаја » - тешко дело против безбедности јавног саобраћаја (члан 297) » КЖ 1 5394-13 Кривично дело против безбедности јавног саобраћаја
КЖ 1 5394-13 Кривично дело против безбедности јавног саобраћаја
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1.5394/13
Дана: 23.01.2014. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Злате Несторовић и Богољуба Пауновића, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног М.М., због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1 у вези са чланом 289 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби Основног јавног тужиоца у Крагујевцу, изјављеној против пресуде Основног суда у Крагујевцу 3К-1465/13 од 17.09.2013. године, у седници већа одржаној дана 23.01.2014. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Основног јавног тужиоца у Крагујевцу и пресуда Основног суда у Крагујевцу 3К-1465/13 од 17.09.2013. године ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крагујевцу 3К-1465/13 од 17.09.2013. године, на основу члана 354 тачка 2 примењеног Законика о кривичном поступку, према окривљеном М.М. одбијена је оптужба за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1 у вези са чланом 289 став 1 Кривичног законика /КЗ/ и одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.
Против напред цитиране пресуде жалбу је благовремено изјавио Основни јавни тужилац у Крагујевцу, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 примењеног Законика о кривичном поступку, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, с предлогом да Апелациони суд, као другостепени, преиначи првостепену пресуду и окривљеног М.М. осуди за кривично дело.
У одговору на жалбу бранилац окривљеног М.М., адвокат Ж.К., предложио је да Апелациони суд одбије као неосновану жалбу Основног јавног тужиоца и првостепену пресуду потврди, уз захтев да окривљени и његов бранилац буду обавештени о седници већа другостепеног суда.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, својим поднеском Ктж.4947/13 од 29.11.2013. године, предложио је да Апелациони суд, као другостепени, по одржаном претресу, усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Крагујевцу преиначи првостепену пресуду тако што ће окривљеног М.М. огласити кривим за кривично дело из члана 297 став 1 у вези са чланом 289 став 1 КЗ и осудити по закону.
Апелациони суд је одржао седницу већа, о којој није обавештавао странке и браниоца окривљеног, јер донетом пресудом окривљеном није изречена казна затвора, a како у време одлучивања о жалби се радило о скраћеном поступку, председник већа и веће нису нашли да би присуство странака било корисно за разјашњење ствари, па се нису стекли услови из члана 511 у вези са чланом 447 Законика о кривичном поступку-ЗКП („Службени гласник РС“ број 72/11 и др. закони) за одржавање јавне седнице пред другостепеним судом.
У седници већа Апелациони суд је размотрио целокупне списе предмета и испитао побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, па је по оцени жалбених навода и предлога, одговора на жалбу и предлога Апелационог јавног тужиоца из цитираног поднеска, нашао:
- да је жалба Основног јавног тужиоца у Крагујевцу, неоснована.
Побијајући првостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 примењеног Законика о кривичном поступку (што представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 ЗКП), жалбом Основног јавног тужиоца се тврди да је изрека првостепене пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, да пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама, а да су дати разлози нејасни и међусобно противречни.
Супротно изнетим жалбеним наводима, Апелациони суд налази да је изрека првостепене пресуде разумљива, непротивречна сама себи и разлозима пресуде, да је првостепени суд у образложењу пресуде за своју одлуку дао јасне, довољне и непротивречне разлоге, због чега су предњи жалбени наводи Основног јавног тужиоца, којима се указује на постојање цитиране битне повреде одредаба кривичног поступка, оцењени као неосновани.
Побијајући првостепену пресуду због погрешно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези указујући на повреду кривичног закона, жалбом Основног јавног тужиоца се указује да је првостепени суд погрешно нашао да се у конкретном случају ради о пресуђеној ствари, да није имао у виду да је окривљеном у прекршајном и у кривичном поступку стављен на терет различит ниво алкохола у крви и да је различита последица кривичног дела и прекршаја.
Противно изнетим жалбеним наводима Основног јавног тужиоца, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно нашао да се у конкретном случају ради о пресуђеној ствари и правилно применио кривични закон, када је према окривљеном М.М. за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1 у вези са чланом 289 став 1 КЗ одбио оптужбу, јер је поступак против окривљеног за исто дело решењем прекршајног суда правноснажно окончан.
Наиме, правноснажном решењем Прекршајног суда у Крагујевцу-Одељење у Баточини I 14ПР 10495/11 од 30.08.2012. године према окривљеном М.М. обустављен је прекршајни поступак за прекршај из члана 333 став 1 тачка 90 и став 2 Закона о безбедности саобраћаја на путевима и за прекршај из члана 332 став 1 тачка 7 и став 2 Закона о безбедности саобраћаја на путевима, услед наступања апсолутне застарелости вођења прекршајног гоњења.
У диспозитиву наведеног решења Прекршајног суда дат је чињенични опис прекршаја који одговара чињеничном опису кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1 у вези са чланом 289 став 1 КЗ, наведеном у оптужници Основног јавног тужиоца у Крагујевцу Кт.311/10 од 11.06.2010. године, за које се окривљеном суди у овом поступку. Чињенични опис прекршаја се, дакле, односи на истог окривљеног, истог оштећеног, исти животни догађај, који се десио у исто време и на истом месту, како је то наведено и у оптужници.
Одредбом члана 6. став 1. примењеног Законика о кривичном поступку прописано је да нико не може да буде гоњен и кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен или је за то дело поступак против њега правноснажно обустављен или оптужба правноснажно одбијена.
Правна сигурност у казненом праву гарантована је и Уставом Републике Србије који у члану 34. став 4, између осталог, одређује да нико не може бити гоњен и кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен или је поступак правноснажно обустављен, а истим забранама подлеже и вођење поступка за неко друго кажњиво дело. Такође, одредба члана 4. Протокола 7 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода прописује да се никоме не може поново судити нити се може поново казнити у кривичном поступку у надлежности исте државе за дело због кога је био правноснажно ослобођен или осуђен, у складу са законом и кривичним поступком те државе.
Из наведених одредаба јасно произилази да је забрањено вођење поступка за кажњиво дело уколико оно произилази из истих чињеница које су предмет дела које је већ правноснажно пресуђено, а Устав Републике Србије, који гарантује правну сигурност у казненом праву, не говори искључиво о непоновљивости поступка за „кривично дело“, већ за свако „кажњиво дело“, што подразумева правноснажно окончање поступка пред било којим органом који по закону изриче казне, а не само пред судом пред којим се води кривични поступак.
Наводима жалбе Основног јавног тужиоца да је у чињеничном опису прекршаја и предметног кривичног дела наведен различит ниво алкохола у крви окривљеног и тешка телесна повреда различито квалификована, по оцени Апелационог суда, не доводи се у сумњу правилност закључка првостепеног суда да се у конкретном случају ради о пресуђеној ствари, имајући у виду цитиране одредбе и конкретну ситуацију, односно, истоветан чињенични опис прекршаја и кривичног дела које се оптужницом окривљеном ставља на терет.
Према томе, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно применио кривични закон, када је према окривљеном М.М., на основу члана 354. тачка 2. примењеног Законика о кривичном поступку, одбио оптужбу за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1 у вези са чланом 289 став 1 КЗ, па је жалба Основног јавног тужиоца оцењена као неоснована.
Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар, Председник већа-судија,
Весна Митревска, с.р. Љубинко Ћетеновић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Весна Алексић