Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-24 Кривична дела против јавног саобраћаја » - тешко дело против безбедности јавног саобраћаја (члан 297) » Kж 1 5548.10 Kривично дело - тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл.297 ст.1 у вези чл.289 ст.1 Кривичног законика (КЗ)
Kж 1 5548.10 Kривично дело - тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл.297 ст.1 у вези чл.289 ст.1 Кривичног законика (КЗ)
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: КЖ.1.5548/10
Дана 10.12.2010.године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Александра Блануше и Злате Несторовић, чланова већа, са записничарем Олгом Јаковаљевић, у кривичном предмету окр. Б.К. из Р., због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл.297 ст.1 у вези чл.289 ст.1 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног, изјављеној против пресуде Основног суда у Чачку К-797/10 од 01.07.2010. године, у седници већа одржаној дана 10.12.2010. године, у смислу одредаба чл.375 Законика о кривичном поступку, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Поводом жалбе браниоца окр. Б.К. из Р., а по службеној дужности, УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Чачку К-797/10 од 01.07.2010. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Чачку К-797/10 од 01.07.2010. године, оглашен је кривим окр. Б.К. из Р., за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл.297 ст.1 у вези чл.289 ст.1 Кривичног законика (КЗ), па га је суд за наведено кривично дело осудио на казну затвора у трајању од шест месеци коју ће окривљени издржати по правноснажности пресуде.
Истом пресудом, окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 2.000,00 динара, као и износ од 7.518,00 динара на име осталих трошкова кривичног поступка, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Оштећана С.Ч. из Р., упућена је на парницу за остваривање имовинско-правног захтева.
Окривљеном је изречена и мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од шест месеци рачунајући од дана правоснажности пресуде.
Против ове пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног, адв. Д. Ј. из Ч., због одлуке о висини казне, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и окривљеном изрекне условну осуду.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж-5535/10 од 26.11.2010. године, предложио је да Апелациони суд у Крагујевцу, одбије као неосновану жалбу браниоца окривљеног,а побијану пресуду потврди.
Апелациони суд у Крагујевцу је одржао седницу већа у смислу одредаба чл.375 Законика о кривичном поступку (ЗКП), у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом, па је по оцени жалбених навода и предлога, те предлога Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, нашао:
Првостепена пресуда захваћена је битним повредама одредаба кривичног поступка из чл.368 ст.1 тач.11 ЗКП, које другостепени суд поводом изјављене жалбе испитује по службеној дужности, сходно одредби чл.380 ст.1 тач.1 ЗКП, сходно чему је побијана пресуда морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење, у смислу одредбе чл.389 ст.1 ЗКП.
Битне повреде одредаба кривичног поступка састоје се у томе што је изрека пресуде неразумљива и што су у образложењу побијане пресуде дати нејасни разлози о одлучним чињеницама, а у погледу неких одлучних чињеница разлози су чак потпуно изостали.
Наиме, побијаном пресудом окр. Б.К. се оглашава кривим за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл.297 ст.1 у вези са чл.289 ст.1 КЗ, и то да је кривично дело учинио кршењем саобраћајних прописа из одредаба чл.164, чл.171 ст.1 тач.5 и чл.45 ст.1 „ЗОБС-а“, дакле и стога што је управљао путничким моторним возилом неприлагођеном брзином конкретним саобраћајним условима, а да при томе првостепени суд уопште у чињеничном опису предметног кривичног дела не наводи којом се то брзином окр. Б.К. кретао, па је та брзина била неприлагођена конкретним саобраћајним условима, а уз то су у погледу ове одлучне чињенице изостали јасни разлози у образложењу побијане пресуде, тако да је не само изрека у овом делу неразумљива, већ је и образложење захваћено наведеном битном повредом одредаба кривичног поступка.
Такође, првостепени суд предметни закон означава скраћеницом „ЗОБС“, што је такође довело до неразумљивости изреке побијане пресуде, а са разлога што је назив закона на чије се одредбе суд позива Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима, па је његова скраћеница ЗООБС на путевима, а скраћеница ЗОБС на путевима се користи за Закон о безбедности саобраћаја на путевима. Пре доношења сада важећег Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“ бр.41/09 од 02.06.2009.године) тј. пре почетка примене овог Закона, на снази су били савезни Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима (ЗООБС на путевима) и републички Закон о безбедности саобраћаја на путевима (ЗОБС на путевима), па би произилазило да је првостепени суд, имајући у виду када је учињено кривично дело за које се терети окр. Б.К., применио Закон о безбедности саобраћаја на путевима уместо Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима (што је све скупа неразумљиво и нејасно).
Такође, када је реч о прилагођеној брзини, првостепени суд у образложењу побијане пресуде не даје разлоге који би били јасни и непротивречни у погледу тога која брзина би била прилагођена конкретним саобраћајним условима у којима је као учесник у саобраћају на путевима учествовао окр. Б.К., те да ли је окр. Б.К. поступио противно одредби чл.45 ст.1 ЗООБС-а на путевима у том смислу што се кретао брзином која није била прилагођена тим саобраћајним условима. Првостепени суд, на страни петој образложења побијане пресуде, цитира одредбу чл.45 ст.1 ЗООБС-а на путевима, међутим, уопште се не изјашњава како о брзини којом се кретао окривљени, тако и о брзини која би била, ако то није она брзина којом се кретао окривљени, прилагођена конкретним саобраћајним условима.
У ставу последњем на страни петој образложења само се наводи да је окривљени признао кривично дело, будући да се изјаснио да је „возилом ударио у пешаке“, а које образложење оцене одбране окривљеног је потпуно нејасно јер се окривљени терети да је поступио противно наведеним одредбама ЗООБС-а на путевима, а не само да је „ударио пешаке“, а то што је својим возилом контактирао са оштећеним пешацима, услед чега је код пешака дошло до наступања телесних повреда, представља последицу са којом је неопходно да стоји у узрочној вези радња окривљеног, па је првостепени суд морао јасно да наведе који су пропусти окривљеног као учесника у саобраћају на путевима, а посебно када је реч о брзини да наведе како ону којом се окривљени кретао, а која је била неприлагођена датим саобраћајним условима, тако и ону која би била тим саобраћајним условима прилагођена.
У наставку овог пасуса, на страни шестој образложења побијане пресуде, наводи се само да је окривљени поступио противно одредби чл.45 ст.1 „ЗОБС-а на путевима“, јер брзину кретања није прилагодио околности да се десном страном коловоза у правцу његовог кретања једна иза друге крећу пешаци – оштећене, што је недовољно и нејасно будући да се не види на основу чега првостепени суд утврђује да је брзина којом се кретао окривљени била неприлагоњена датим саобраћајним условима, када та брзина од стране првостепеног суда није уопште ни утврђена.
Такође, првостепени суд оглашава окр. Б.К. кривим и стога што је поступио противно одредби чл.171 ст.1 тач.5 Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, а да при томе у погледу кршења овог саобраћајног прописа уопште не даје разлоге у образложењу побијане пресуде. Вожња без положеног возачког испита за одређену категорију, представља само за себе прекршај, као што је то кршење и одредбе чл.164 ст.1 истог Закона (управљање возилом под дејством алкохола), међутим, нужно је да између кршења ових саобраћајних прописа и наступеле последице за коју се терети окривљени постоји узрочна веза. Ову узрочну везу првостепени суд уопште не образлаже, а нарочито када се ради о кршењу одредбе чл.171 ст.1 тач.5 Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, будући да се то у образложењу чак и не помиње, осим на страни шестој образложења, где првостепени суд једноставно преписује чињенични опис кривичног дела из изреке.
Поред реченог, неразумљивост изреке побијане пресуде, а с тим у вези и нејасни разлози који су садржани у образложењу побијане пресуде, састоје се и у одлуци суда да се изречена мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије „рачуна од дана правоснажности пресуде“. Ово стога што је окривљеном изречена казна затвора, коју би окривљени издржао по правноснажности пресуде, па би из овакве формулације „рачунајући од дана правоснажности пресуде“, произилазило да се трајање ове мере урачунава у изречену казну затвора тј. да време од шест месеци за које је изречена ова мера безбедности тече и док се окривљени налази у затвору. Ово је противно одредби чл.86 ст.4 КЗ, којом је изричито предвиђено да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере.
Образложење које је на страни седмој побијане пресуде дато у вези ове мере безбедности је нејасно, будући да се само преписује законска формулација из одредбе чл.86 ст.1 КЗ, чиме је образложење у овом делу захваћено битном повредом одредаба кривичног поступка у смислу потпуног одсуства разлога о одлучним чињеницама. У образложењу се такође не наводи да ли се трајање изречене мере урачунава у наведену казну затвора.
Сходно наведеном, имајући у виду карактер учињених битних повреда одредаба кривичног поступка Апелациони суд, као другостепени, морао је применом одредбе чл.389 ст.1 ЗКП да укине побијану пресуду, по службеној дужности, те да предмет врати првостепеном суду на поновно суђење који ће у поновном поступку отклонити недостатке на које му је указано овим решењем, те донети правилну и на закону засновану одлуку за коју ће у погледу свих одлучних чињеница дати јасне и непротивречне разлоге.
Председник већа-судија
Мирољуб Томић,с.р.