Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-19 Кривична дела против имовине » - тешка крађа (члан 204) » КЖ 1 558-14 тешка крађа
КЖ 1 558-14 тешка крађа
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1-558/14
Дана 08.04.2014. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Драгише Радисављевића, председника већа, Радослава Петровића и Ружице Ђурђевић, чланова већа, уз учешће Татјане Живковић, као записничара, у кривичном предмету окривљеног П.С. из К., због кривичног дела тешка крађа из чл. 204 ст. 1 тач. 1 КЗ и кривичног дела противправно лишење слободе из чл. 132 ст. 1 КЗ, одлучујући о жалби Основног јавног тужиоца у Краљеву, изјављеној против пресуде Основног суда у Краљеву 7К бр.577/13 од 11.03.2014. године, након одржаног претреса у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, Раде Божовић и браниоца окривљеног С., адвоката У.М. из К., а у одсуству уредно позваних окривљеног и оштећеног Д.Б., дана 08.04.2014. године, донео је
П Р Е С У Д У
Делимичним усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Краљеву, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Краљеву 7К бр.577/13 од 11.03.2014. године у односу на кривично дело тешка крађа из чл. 204 ст. 1 тач. 1 КЗ, тако да у наведеном делу гласи:
Окривљени П.С., са личним подацима као у наведеној пресуди
КРИВ ЈЕ
Што је у току ноћи између 18. и 19. новембра 2005. године у К. у ул. К. бр. , способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, свестан да је његово дело забрањено, обијањем затвореног простора одузео туђе покретне ствари у намери да њиховим присвајањем прибави себи противправну имовинску корист, на тај начин што је дошао до пословних просторија „Д.ц.“, власништво оштећеног Б.Д. из К. и дејством физичке снаге и подесног предмета најпре одшрафио метални одвијач штока врата и делујући физичком снагом и подесним предметом у пределу браве улазних врата иста отворио, ушао у унутрашњост просторије, дошао до дрвених врата која се налазе између друге и прве просторије у приземљу, па је дејством физичке снаге вукући врата за кваку развалио металну резу која је катанцем обезбеђивала иста врата, отворио их, а потом се степеницама попео на спратни део објекта одакле је одузео један ТВ пријемник марке „Самсунг“ сиве боје, екрана 72 цм, рачунар „Пентиум 4“ беле боје, са монитором, кућиштем, мишем, тастатуром и кабловима за исти, један микрофон непознате марке, један ДВД марке „Винтел“, два звучника сиво металик боје са постољем и један вуфер, све укупне вредности 78.660,00 динара (седамдесетосамхиљадашестошездесет) динара, након чега се удаљио са лица места, при чему је био свестан да обијањем затвореног простора одузима туђе покретне ствари, што је и хтео, а у намери да њиховим присвајањем себи прибави противправну имовинску корист,
Чиме је учинио кривично дело тешка крађа из чл. 204 ст. 1 тач. 1 КЗ,
Па му Апелациони суд у Крагујевцу применом наведене законске одредбе и чл. 4, 54, 56, 57, 64, 65. и 66. КЗ, изриче
УСЛОВНУ ОСУДУ
Тако што му утврђује казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, а која се неће извршити уколико окривљени у року од 2 (две) године од дана доношења ове пресуде не учини ново кривично дело.
Оштећени Д.Б. у смислу чл. 258 ст. 4 ЗКП, за остваривање имовинскоправног захтева упућује се на парницу.
На основу чл. 264 ст. 1 ЗКП, обавезује се окривљени да на име паушала плати 10.000,00 (десетхиљада) динара у року од 15 дана од дана достављања ове пресуде као и да надокнади остале трошкове кривичног поступка о чијем износу ће у смислу чл. 262 ст. 2 ЗКП, одлучити судија првостепеног суда посебним решењем.
Жалба Основног јавног тужиоца у Краљеву у преосталом делу ОДБИЈА СЕ као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом окривљени П.С. на основу чл. 423 ст. 2 ЗКП, ослобођен је од оптужбе због кривичног дела тешка крађа из чл. 204 ст. 1 тач. 1 КЗ и кривичног дела противправно лишење слободе из чл. 132 ст. 1 КЗ. Одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, а оштећени Д.Б. је за остваривање имовинскоправног захтева упућен на парнични поступак.
Против наведене пресуде жалбу је изјавио Основни јавни тужилац из Краљева, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се након одржаног претреса пред другостепеним судом првостепена пресуда преиначи и окривљени С. огласи кривим због кривичних дела за која је оптужен и осуди по закону.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу у поднеску Ктж-476/14 од 21.03.2014. године, предложио је да се првостепена пресуда преиначи и окривљени С. огласи кривим за кривично дело из чл. 204 ст. 1 тач. 1 КЗ и кривично дело из чл. 132 ст. 1 КЗ и осуди на јединствену казну затвора у дужем трајању.
Апелациони суд у Крагујевцу дана 24.03.2014. године, одржао је седницу већа, на истој је размотрио списе предмета окривљеног и испитао побијану пресуду, па је по оцени жалбених навода и предлога Апелационог јавног тужиоца нашао:
Основано се жалбом Основног јавног тужиоца у Краљеву првостепена пресуда побија због погрешно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 438 ст. 2 тач. 2 ЗКП, које се огледају у томе што су разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а који се односе на оцену изведених доказа потпуно нејасни, па се чињенично стање утврђено у првостепеној пресуди не може прихватити као правилно утврђено, нити ослобађајућа пресуда као правилна и законита.
Обзиром да је ранија првостепена пресуда у овом предмету 7К.бр.1023/10 (09) од 17.08.2012. године, решењем овог суда Кж1-1639/13 од 18.04.2013. године укинута, то се сада првостепена пресуда и поред тога што је донета уз напред наведене пропусте у смислу чл. 455 ст. 2 ЗКП, не може укинути, па је због поновног извођења доказа који су изведени пред првостепеним судом ради утврђивања правог чињеничног стања у смислу чл. 449 ЗКП, одлучено да се пред овим судом као другостепеним одржи претрес, на истом изведу докази који су изведени пред првостепеним судом, на основу истих утврди потпуно и правилно чињенично стање, а затим на основу истог донесе законита пресуда.
Претрес пред овим судом одржан је у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, Раде Божовић и браниоца окривљеног С., адвоката М., а у одсуству уредно позваних окривљеног и оштећеног Д.Б., на истом је прочитана одбрана окривљеног коју је дао пред првостепеним судом и извршено упознавање са садржином изведених доказа који се односе на део оптужбе због кривичног дела тешка крађа из чл. 204 ст. 1 тач. 1 КЗ.
Заменик Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, Рада Божовић на претресу предложила је да се делимичним усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Краљеву првостепена пресуда преиначи и при том окривљени огласи кривим за кривично дело тешка крађа и за исто осуди на казну по закону, а да се одбије оптужба због кривичног дела противправно лишење слободе због апсолутне застарелости кривичног гоњења која је у међувремену наступила.
У свом исказу пред првостепеним судом са чијом садржином се Апелациони суд на претресу упознао, оштећени Д.Б. придружио се кривичном гоњењу према окривљеном и истовремено истакао имовинскоправни захтев, али износ истог није определио.
Окривљени П.С. није признао извршење кривичног дела тешка крађа, а у својој одбрани навео је да у животу никада није украо нити је имао потребе за то. Његови родитељи зарађују добро, отац ради у Либији, тако да му новац никада није био проблем. У полицији му је речено да је обио локал, али не и о ком локалу се ради већ само да је то неки дечји центар. Зна да је ту био кафић „С.“ где су се окупљали клинци. Једном приликом је и он ушао у тај локал пијан, па је повраћао унутра, а то је било управо тих дана. Што се тиче пронађеног трага папиларних линија длана који је идентичан са дланом његове леве руке навео је да ако су полицајци нашли његов отисак морали су да нађу и отисак још неког другог. Ако је и нађен отисак то је морало да буде негде на спољном делу врата, јер се при уласку у тај локал ослонио на обе руке. Реч је о локалу у К. улици где са друге стране постоји уличица која води према солитеру где он станује. Локал је на самом углу те уличице, а исти има улаз из К. улице, као и друга врата која из тог локала воде ка солитеру где станује. Приликом претреса полиција од њега није одузела никакве предмете.
Бранилац окривљеног, адвокат М. на претресу пред овим судом остао је при наводима из завршних речи које је дао пред првостепеним судом, а у којима је следио одбрану окривљеног и навео да изведеним доказима није доказано да је исти учинио кривично дело тешка крађа, па је предложио да се жалба јавног тужиоца у делу којим се првостепена пресуда побија због наведеног кривичног дела одбије као неоснована, а пресуда у том делу потврди као и да је сагласан са предлогом заменика Апелационог јавног тужиоца, да се преиначењем побијане пресуде против окривљеног одбије оптужба због кривичног дела противправно лишење слободе из чл. 132 ст. 1 КЗ.
Ради провере навода из одбране окривљеног и утврђивања правог чињеничног стања Апелациони суд се на претресу упознао са садржином доказа који су изведени пред првостепеним судом, а који се односе на кривично дело тешка крађа и то исказа оштећеног Б. и сведока М.В., Н.А. и З.Б., налаза и мишљења вештака електро техничке струке Н.П. од 06.10.2009. године, службене белешке ПУ Краљево, о криминалистичко техничком прегледу лица места ДД бр.6888/05 од 19.11.2005. године, записника о увиђају са истим бројем и датумом чији је саставни део криминалистичко техничка документација УВ бр.1629/05 од 19.11.2005. године и налаза ПУ Краљево Одсек за криминалистичку и противдиверзиону технику УВ бр.1629/05 од 27.07.2008. године-вештачење, па је ценећи све наведене доказе и то како појединачно тако и у њиховој међусобној вези и у вези са одбраном окривљеног у смислу чл. 16 и чл. 419 ст. 1 ЗКП, утврдио следеће чињенично стање.
Окривљени П.С. у току ноћи између 18. и 19. новембра 2005. године у К. у ул. К. бр. , обијањем затвореног простора одузео је туђе покретне ствари у намери да њиховим присвајањем прибави себи противправну имовинску корист, на тај начин што је дошао до пословних просторија „Д.ц.“, власништво оштећеног Б.Д. из К. и дејством физичке снаге и подесног предмета најпре одшрафио метални одвијач штока врата и делујући физичком снагом и подесним предметом у пределу браве улазних врата иста отворио, ушао у унутрашњост просторије, дошао до дрвених врата која се налазе између друге и прве просторије у приземљу, па је дејством физичке снаге вукући врата за кваку развалио металну резу која је катанцем обезбеђивала иста врата, отворио их, а потом се степеницама попео на спратни део објекта одакле је одузео један ТВ пријемник марке „Самсунг“ сиве боје, екрана 72 цм, рачунар „Пентиум 4“ беле боје, са монитором, кућиштем, мишем, тастатуром и кабловима за исти, један микрофон непознате марке, један ДВД марке „Винтел“, два звучника сиво металик боје са постољем и један вуфер, све укупне вредности 78.660,00 динара динара, а након тога се са одузетим стварима удаљио са лица места и исте присвојио.
Саслушан у својству сведока оштећени Д.Б. навео је да је власник пословног простора који се налази у ул. К. бр. ... . Постоје два улаза у наведени објекат, један из ул. К., а други из улице која од К. води према ул. З.Г. у другој половини новембра 2005. године обијена су врата на локалу и то она кроз која се улази из наведене споредне улице. Тада су обијена и врата која воде у суседну просторију, а онда су се степеништем које води на спрат учиниоци попели у просторију на спрату и из исте одузели ТВ пријемник „Самсунг“ дужине екрана 72 цм, компјутер „Пентиум 4“, микрофон марке „Сони“, ДВД марке „Винтел“, купљен тек што је пуштен у продају, два звучника са постољем и један вуфер, а што је све комплет са овим ДВД и заједно са пратећом опремом плаћено између 600 и 700 евра. Обоје врата која су обијена била су од дрвета с тим што су прва врата била у комбинацији са стаклом. Обоје врата закључавана су кључем и елзет бравом и обијена су на исти начин неким чврстим предметом у висини браве. Мисли да ово није могао да уради један учинилац, а можда ни два јер су степенице које воде на спрат стрме, а ТВ пријемник је такве величине да тешко могу и двојица да га носе, опрема која је одузета није могла да стане у путничко возило, већ је морало да се користи или више возила или комби возило.
Сведок М.В. на главном претресу пред првостепеним судом дана 29.01.2014. године навео је да онолико колико се сећа он и колега Б. изашли су и извршили увиђај у дечјој играоници у К. улици из разлога што је дошло до крађе у истој. Сећа се да су улазна врата била обијена и врата између те улазне просторије и играонице, а из те просторије се ишло на спрат одакле је узета техничка роба, али не може да се сети и која, као и да је траг папиларних линија пронађен на вратима између локала и празне просторије што је приказано на фотографији 5. криминалистичко техничке документације, а сећа се да је траг пронађен у горњем делу тих врата и то са унутрашње стране.
Сведок З.Б. на истом претресу, такође је навео да је дана 19.11.2005. године извршио увиђај по пријави оштећеног у дечјој играоници у ул. К., да су на просторијама исте постојала двоје улазних врата и то из наведене улице, као и из споредне улице из које се улази у помоћну просторију која се налази иза играонице. Улазна врата на просторији играонице кроз која се излази на улицу К. била су закључана и нису била оштећена. НН учинилац ушао је на врата која воде из споредне улице и иста су била обијена, односно била је скинута реза са истих, а учинилац је ушао у просторију а затим обио врата која воде у играоницу. Ради се о дрвеним вратима и иста су обијена у пределу цилиндра браве. Квака је била разваљена, а пронађен је траг обуће али се не сећа да ли у доњем десном углу на зиду или на вратима поред зида. Техничар је пронашао папиларне линије на тим вратима, колико се сећа у горњем левом углу и то по уласку на ова дрвена врата која воде у саму играоницу. На спрату се налази играоница одакле је отуђена техничка роба, колико му је познато. Навео је да је проналажење трагова папиларних линија у принципу посао техничара и колико се он сећа траг је пронађен у горњем левом углу врата и то са унутрашње стране, али истиче да није сигуран и да се не сећа да ли је поред ових трагова пронађено и још неких трагова.
Сведок А.Н. на истом главном претресу пред првостепеним судом навео је да он није излазио нити вршио увиђај на лицу места где се догодила крађа у играоници у К. улици. Једино што му је познато да је он на основу списа који се налазе у ПУ и криминалистичко техничке документације која је урађена 2005. године урадио нову крим.техничку документацију и након тога исту доставио суду.
Из записника о увиђају, службене белешке о криминалистичко техничком прегледу лица места и криминалистичко техничке документације сачињене приликом вршења истих и истоветне крим. техничке документације која је сачињена накнадно дана 20.02.2012. године СУП-а Краљево, суд је утврдио да се пословне просторије д. ц. састоје од две просторије у приземљу између којих се налазе дрвена врата и једне просторије на спрату, до које се долази степеницама које воде из једне од просторија у приземљу. У једну просторију у приземљу улази се из ул. К. у којој се иза шанка налази степениште које води у просторију на спрату, док се у другу просторију улази из споредне улице која води од поменуте улице према ул. З.Г.. Улазна врата прве просторије су затечена неоштећена, док су улазна врата у другу просторију била обијена и на истим недостаје квака, а метални клин са навојем са спољашње стране затечен је одшрафљен. Дрвена врата између просторија у приземљу затечена су отворена са оштећењем у пределу металне резе са катанцем који је закључавао врата из друге просторије, а метална квака на истим вратима затечена је искривљена. Дактилоскопским претраживањем површина пронађена су три трага папиларних линија и то два отиска прста и отисак длана који је пронађен у горњем десном делу врата која се налазе на преградном зиду између две просторије у приземљу пословног простора, а која врата су насилно отворена.
Из налаза и мишљења Одсека за крим. и ПД. Технику ПУ Краљево УВ1629/05 од 22.07.2008. године-вештачења 59/08 произилази да је траг папиларних линија длана који је приликом обављања увиђаја дана 19.11.2005. године, пронађен и фиксиран на горњем десном делу „улазних врата“ у приземљу локала „Д.ц.“ идентичан са отиском длана леве руке окривљеног С.П. из К.
На основу налаза и мишљења вештака електро техничке струке Н.П. утврђено је да је вредност одузетих ствари из просторија оштећеног Б. и то ТВ пријемника „Самсунг“ величине екрана 72 цм, 20.370,00 динара, компјутера „Петниум 4“ са припадајућом опремом 27.159,00 динара, микрофона „Сони“ 1.132,00 динара и кућног биоскопа „Винтел“ 29.999,00 динара, односно укупно 78.660,00 динара.
Суд је у свему поверовао наводима из исказа оштећеног Д.Б. и сведока М.В. и З.Б., ценећи да ни један од њих није имао разлога да говори неистину, а наводи из њихових исказа су логични и уверљиви, међусобно у већем делу у битним елементима идентични, а уз то између истих у суштини нема противуречности, а поред наведеног исти су у односу на број и распоред просторија пословног простора оштећеног и начин обијања улазних врата у другу помоћну просторију и врата која ту просторију деле од друге просторије у приземљу-играонице у битним елементима у сагласности и са садржином записника о увиђају, белешке о криминалистичко техничком прегледу лица места и сачињене криминалистичко техничке документације, па је Апелациони суд на основу свих наведених доказа на несумњив начин утврдио да су улазна врата на просторији „Д.ц.“ власништво оштећеног Б. у којој се улази из споредне улице и врата на зиду који ту просторију дели од просторије играонице обијена на начин како је то приказано у изреци ове пресуде и у претходном делу образложења у којем је приказано утврђено чињенично стање, док је на основу навода из исказа оштећеног Б. утврђено да су из просторије на спрату објекта одузете покретне ствари које су такође појединачно наведене у изреци и претходном делу образложења ове пресуде.
Апелациони суд је у потпуности прихватио записник о увиђају, службену белешку о криминалистичко техничком прегледу лица места и криминалистичко техничку документацију, па је на основу исте као и из делова исказа сведока В. и Б., на несумњив начин утврдио да је на обијеним вратима кроз која служе за пролаз из једне у другу просторију на приземљу објекта пронађен траг папиларних линија отиска длана и то у горњем десном углу наведених врата.
Стоји чињеница да се сведок Б. у односу на прецизну локацију наведеног трага изјаснио да се исти колико се сећа налазио у левом горњем углу врата, али је и сам истакао да у то није сигуран, па имајући у виду време које је протекло од инкриминисаног догађаја па до саслушања овог сведока то је и разумљиво, а с обзиром на остале изведене доказе овакав његов навод супротно погрешној оцени у првостепеној пресуди ни на који начин не доводи у сумњу да је поменути траг приликом вршења увиђаја, односно криминалистичко техничког прегледа лица места пронађен фиксиран и обезбеђен и то на горњем десном углу поменутих врата.
Апелациони суд је у потпуности прихватио и налаз и мишљење-вештачење Одсека за крим. и ПД технику ПУ Краљево, да пронађени траг папиларних линија отиска длана на претходно поменутим вратима је идентичан са отиском длана леве руке окривљеног П.С., јер је исти сачињен од стране крим.техничара као стручног и оспособљеног лица за обављање оваквих врста вештачења, а на такав налаз током поступка пред првостепеним судом, фактички и није било приговора.
У потпуности је прихваћен и налаз и мишљење вештака електро техничке струке Н.П., као лица које је стручно и способно да врши процену вредности техничких ствари које су одузете од оштећеног, па је Апелациони суд на основу овог доказа утврдио појединачне и укупну вредност одузетих ствари оштећеног у износима који су наведени приликом интерпретације садржине овог доказа.
Суд је посебно ценио наводе из одбране окривљеног С., па је наводе из исте да му је било познато где се објекат оштећеног Б. налази, да је он у то време становао у близини и да је у инкриминисано време долазио до објекта, прихватио јер у овом делу није имао разлога да говори неистину, али није прихватио наводе из одбране окривљеног, да је улазио у објекат пијан и у истом повраћао, да се при том ослонио на улазна врата објекта и да није извршио обијање објекта нити из истог одузео покретне ствари оштећеног, јер је оваква његова одбрана оповргнута чињеницом да је приликом вршења увиђаја, а након обијања објекта и одузимања ствари оштећеног пронађен отисак његовог длана и то не на улазним вратима, већ на вратима у унутрашњости објекта на преградном зиду између две просторије у приземљу са којим вратима по наводима из сопствене одбране није долазио у контакт нити је за то имао било какве потребе како у припитом, тако и у трезном стању, па то указује да је у време извршења обијања и одузимања покретних ствари био у објекту, а пошто је на несумњив начин утврђено да су из истог одузете покретне ствари оштећеног онда то упућује на недвосмислен и једино могућ закључак, да је обијање врата на објекту оштећеног он лично учинио, а затим из просторије на спрату одузео покретне ствари оштећеног и исте присвојио.
Апелациони суд је ценио наводе из одбране окривљеног, да ствари оштећеног нису пронађене претресом у његовом стану, те да то указује да исте није одузео, али му није поверовао да је претрес вршен, јер за то у списима предмета нема било каквих доказа нити из списа произилази да их је окривљени у току поступка нудио.
По оцени Апелационог суда овакви наводи из одбране окривљеног као и наводи да су отисци његових руку морали бити пронађени и у пределу брава обијених врата, те да трагови папиларних линија два прста који су приликом вршења увиђаја пронађени на вратима на којима је наводно пронађен траг папиларних линија његовог длана, потичу од НН лица не доводе ни у какву сумњу поузданост закључка да је окривљени извршио обијање пословног простора оштећеног и одузимање његових покретних ствари, а овакви наводи из одбране окривљеног и уопште његово негирање извршења кривичног дела тешка крађа, по оценио овог суда срачунати су на избегавање кривице, па због наведеног његова таква одбрана није прихваћена као основана.
Стоји чињеница да се оштећени Б. изјаснио да су одузете ствари биле већих димензија и тежине и да мисли да једно лице само није могло да их одузме, да је за то неопходно више лица, да ствари нису могле да стану у једно путничко возило, већ да су исте морале таквим возилом бити одвожене више пута, међутим осим ових навода и чињенице да су на истим вратима, где су пронађени трагови папиларних линија левог длана окривљеног, пронађени и трагови папиларних линија два прста који не потичу од отиска прстију окривљеног, други изведени докази не упућују на недвосмислен закључак да су у обијању затвореног простора и одузимању и присвајању покретних ствари оштећеног учествовала и друга лица, па имајући у виду да је изведеним доказима на несумњив начин доказано да је окривљени наведене радње учинио, то Апелациони суд налази да је изведеним доказима на несумњив начин доказано да је окривљени обијањем затвореног простора одузео и присвојио туђе покретне ствари појединачно наведене у изреци ове пресуде, а у вредности од 78.660,00 динара.
Наведене радње окривљени је извршио са директним умишљајем, јер је свесно обио затворена врата на пословном простору оштећеног Б., а затим је одузео његове покретне ствари свестан да су оне туђе и исте је свесно присвојио па из наведеног произилази и да је све то учинио у намери да тиме себи прибави противправну имовинску корист, што је у претходно наведеном износу и остварио.
Из личних података окривљеног које је дао пред судом произилази да је завршио Средњу саобраћајну школу и да је у време извршења кривичног дела имао навршених нешто мање од 20 година, па с обзиром на то очигледно је да је он био свестан да су радње које је учинио забрањене.
Пошто суд није нашао елементе који би доводили у сумњу урачунљивост окривљеног и имајући у виду да је несумњиво утврђено да је он обијањем затвореног простора одузео туђе покретне ствари у намери да њиховим присвајањем себи прибави противправну имовинску корист, Апелациони суд налази да се у оваквим његовим радњама стичу сва битна како објективна, тако и субјективна обележја кривичног дела тешка крађа из чл. 204 ст. 1 тач. 1 КЗ.
Из свих напред наведених разлога чињенични закључак у првостепеној пресуди да изведеним доказима није доказано да је окривљени учинио наведено кривично дело оцењен је као погрешан, па су сходно томе као основани оцењени жалбени наводи Основног јавног тужиоца у Краљеву, којима се на то указује.
Стога је делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца првостепена пресуда преиначена у односу на кривично дело тешка крађа из чл. 204 ст. 1 тач. 1 КЗ, тако што је окривљени С. за исто оглашен кривим и изречена му кривична санкција и донете одлуке о другим питањима као у изреци ове пресуде.
Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције, Апелациони суд је ценио све околности које су од утицаја да иста буде блажа или строжија сходно чл. 54 КЗ, па је као олакшавајуће околности на страни окривљеног ценио да је исти рођен 02.06.1985. године, што значи да је у време извршења кривичног дела био млађи од 20 година и имао статус млађег пунолетног лица, да није осуђиван и да је од извршења кривичног дела протекло више од 8 година, као и да отежавајућих околности против окривљеног нема.
Наведене олакшавајуће околности у одсуству отежавајућих по оцени овог суда представљају нарочито олакшавајуће околности које учињено кривично дело из чл. 204 ст. 1 тач. 1 КЗ, чине лакшим те због тога према окривљеном није неопходна примена запрећене казне затвора, већ се на истог и само упозорењем уз претњу казне довољно може утицати да убудуће не врши кривична дела, па му је за учињено кривично дело изречена условна осуда, тако што му је ублажавањем казне у смислу чл. 56 и 57 КЗ, утврђена казна затвора испод законом прописаног минимума за наведено кривично дело, а у трајању од 6 месеци и одређено да се иста неће извршити уколико окривљени у року од 2 године од дана доношења ове пресуде не учини ново кривично дело уз оцену да је овако изречена условна осуда довољна да се у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција оствари и посебна сврха изрицања условне осуде из чл. 64 КЗ.
Оштећени Д.Б. према окривљеном истакао је имовинскоправни захтев, али износ истог није определио па га је суд на основу чл. 258 ст. 4 ЗКП, за остваривање истог упутио на парницу.
Обзиром да је преиначењем првостепене пресуде окривљени оглашен кривим због кривичног дела тешка крађа из чл. 204 ст. 1 тач. 1 КЗ, то је исти у смислу чл. 264 ст. 1 ЗКП, обавезан да на име паушала плати 10.000,00 динара у року од 15 дана од дана достављања ове пресуде, као и да надокнади остале трошкове кривичног поступка о чијем износу ће посебним решењем одлучити судија првостепеног суда.
Приликом одређивања износа паушала у смислу чл. 261 ст. 3 ЗКП, цењена је дужина трајања кривичног поступка и његова сложеност као и имовно стање окривљеног.
Првостепеном пресудом окривљени П.С. услед недостатка доказа ослобођен је од оптужбе због кривичног дела противправно лишење слободе из чл. 132 ст. 1 КЗ, за које је прописана казна затвора до 3 године, а према истоветним наводима из оптужног акта јавног тужиоца и изреке побијане пресуде окривљени је исто учинио дана 25.03.2008. године, па је у смислу чл. 103 ст. 1 тач. 6 и 104 ст. 6 КЗ, за ово кривично дело дана 25.03.2014. године наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.
Жалбом Основног јавног тужиоца првостепена пресуда се и у овом делу побија због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања са предлогом да се пресуда и у овом делу преиначи и окривљени за наведено кривично дело огласи кривим и изрекне му се одговарајућа кривична санкција.
На претресу пред овим судом заменик Апелационог јавног тужиоца у односу на кривично дело из чл. 132 ст. 1 КЗ, предложио је да се првостепена пресуда преиначи и према окривљеном одбије оптужба, међутим по оцени Апелационог суда овакав предлог се није могао прихватити јер јавни тужилац који поступа пред другостепеним судом није овлашћен да врши допуну жалбе коју је изјавио надлежни јавни тужилац, већ од исте може у целини па и делимично одустати, а у случају отварања и држања претреса пред другостепеним судом, поред наведеног овлашћен је и да само у корист окривљеног измени оптужбу или да од исте одустане, али не и да врши измену или допуну жалбе и то како њених навода, тако и предлога.
Пошто другостепени суд ни једном одредбом важећег ЗКП, није овлашћен да првостепену ослобађајућу пресуду испитује по службеној дужности, а због застарелости кривичног гоњења за кривично дело из чл. 132 ст. 1 КЗ, није било услова да се усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Краљеву првостепена пресуда у овом делу преиначи и окривљени за наведено кривично дело огласи кривим, па је због тога Апелациони суд жалбу јавног тужиоца у односу на наведено кривично дело одбио као неосновану, а првостепену пресуду у том делу потврдио.
Из изнетих разлога, а на основу чл. 457 и 459 ст. 1 ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.
Записничар, Председник већа-судија,
Татјана Живковић Драгиша Радисављевић
Правна поука: Против ове пресуде може се
изјавити жалба у року од 8 дана од дана пријема
Апелационом суду Крагујевац (Већу петорице),
а преко првостепеног суда.