Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-19 Кривична дела против имовине » - остало » Кж 1 5657.10 Кривично дело - превара из чл. 208 ст. 1 Кривичног законика

Кж 1 5657.10 Кривично дело - превара из чл. 208 ст. 1 Кривичног законика

 

 

Република Србија

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ

Број: КЖ 1-5657/10

Дана: 29.12.2010. године

К р а г у ј е в а ц

 

 

 

                        АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ,  у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Александра Блануше и Злате Несторовић, чланова већа, са записничарем Тамаром Миливојевић, у кривичном предмету окр. Д.М. из Т., због кривичног дела превара из чл. 208 ст. 1 Кривичног законика,  одлучујући о жалби пуномоћника оштећеног као тужиоца М.Л. из Т., изјављеној против пресуде Основног суда у Параћину 2К-613/10 од 27. јула 2010. године, у седници већа одржаној дана 29.12.2010. године, донео је

 

 

Р Е Ш Е Њ Е

 

 

УВАЖАВАЈУЋИ жалбу пуномоћника оштећеног као тужиоца М.Л. из Т., а и по службеној дужности, УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Параћину 2К-613/10 од 27. јула 2010. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

 

                        Пресудом Основног суда у Параћину 2К-613/10 од 27. јула 2010. године, окр. Д.М., ослобођен је од оптужбе, применом одредбе чл. 355 ст. 1 тач. 2 Законика о кривичном поступку (ЗКП), да је учинио кривично дело превара из чл. 208 ст. 1 Кривичног законика (КЗ).

 

Истом пресудом, одлучено је да се окр. Д.М. досуђују трошкови кривичног поступка, на терет буџетских средстава суда, у износу од 14.000,00 динара.

 

Против ове пресуде жалбу је изјавио пуномоћник оштећеног као тужиоца М.Л. из Т., адв. З.Ж. из П. због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене кривичног закона, са предлогом да другостепени суд уважавањем ове жалбе укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

 

Одговора на жалбу није било.

 

Апелациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио целокупне списе овог кривичног предмета, заједно са побијаном пресудом и изјављеном жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

 

Основано се жалбом пуномоћника оштећеног као тужиоца указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, на коју повреду другостепени суд поводом изјављене жалбе пази и по службеној дужности, на основу одредбе чл. 380 ст. 1 тач. 1 ЗКП, па је побијана пресуда морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење у смислу одредбе чл. 389 ст. 1 ЗКП.

 

Битна повреда одредаба кривичног поступка огледа се у неразумљивости изреке побијане пресуде, а с тим у вези и у потпуном одсуству разлога у образложењу побијане пресуде, а они разлози који су дати су нејасни.

 

Окр. Д.М. побијаном пресудом се ослобађа од оптужбе да је учинио кривично дело превара из чл. 208 ст. 1 КЗ, и то да је преварним радњама довео у заблуду ошт. М.Л. из Т. који му је на штету своје имовине дао новчани износ од 5.900 евра, а у ком износу је уједно окривљени себи прибавио имовинску корист.

 

Оваква изрека је неразумљива, будући да је износ прибављене имовинске користи наведен у страном новцу, а не у динарима, па се сходно томе не може из овакве изреке утврдити о ком се облику кривичног дела превара из чл. 208 КЗ ради, тј. да ли се ради о основном облику кривичног дела из ст. 1 овог члана, или пак о квалификованом облику овог кривичног дела из ст. 3 овог члана, а од чега зависи, како се то основано наводи у жалби пуномоћника оштећеног као тужиоца, састав суда који је надлежан да поступа по оптужном акту за ово кривично дело. Наиме, за основни облик кривичног дела превара прописана је, законом важећим у време на које се односи оптужни акт, новчана казна или казна затвора до 3 године, сходно чему по оптужном акту за то кривично дело поступа судија појединац, у смислу одредбе чл. 24 ст. 1 ЗКП. Међутим, ако се ради о квалификованом облику кривичног дела превара, из ст. 3 чл. 208 КЗ (или тежем облику овог кривичног дела из ст. 4) надлежно је за суђење у првом степену, сходно истој законској одредби, веће састављено од једног судије и двојице судија поротника, будући да је за дело из ст. 3 чл. 208 КЗ, прописана казна затвора од једне до осам година, а за дело из ст. 4 овог члана казна затвора у трајању од две до десет година затвора.

 

С обзиром да наведени износ прибављене имовинске користи није наведен у динарима, не може се са сигурношћу утврдити да ли тај износ прелази 450.000,00 динара, што представља квалификаторну околност за тежи облик кривичног дела превара и то за дело из ст. 3 чл. 208 КЗ, па се самим тим не може ни испитати да ли је суд био прописно састављен, а поступање суда који није био прописно састављен представља битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 1 ЗКП, на коју се указује жалбом пуномоћника оштећеног као тужиоца, а на коју повреду поступка пази по службеној дужности и другостепени суд.

 

Неспорно је да суд није везан за предлог тужиоца у погледу правне оцене дела, сходно одредби чл. 351 ст. 2 ЗКП, тако да првостепени суд свој састав није могао да одреди сходно правној квалификацији дела из оптужног акта оштећеног као тужиоца, где је наведено да се ради о кривичном делу превара из чл. 208 ст. 1 КЗ, већ је суд искључиво везан чињеничним описом дела из оптужног акта, али у овом опису дела, у оптужном предлогу од 17.10.2008. године, наведено је да је окр. Д.М. предметно дело учинио прибавивши себи имовинску корист у износу од 5.900 евра, па како у овом опису дела није наведена динарска противвредност овог страног новца, првостепени суд је био у обавези да у смислу одредбе чл. 171 ст. 3 ЗКП, тако неразумљив оптужни акт врати оштећеном као тужиоцу, како би тај оптужни акт уредио, у року који би му суд оставио, а под претњом одбачаја.

 

Одредбом чл. 171 ст. 1 ЗКП, прописано је да приватне тужбе, оптужнице и оптужни предлози оштећеног као тужиоца, предлози, правни лекови и друге изјаве и саопштења, подносе се писмено или се дају усмено на записник, а уколико је то учињено у писаној форми, онда сходно одредби ст. 2 истог члана, ти поднесци морају бити разумљиви и садржати све што је потребно да би се по њима могло поступати. Овде се очигледно ради о оптужном предлогу  оштећеног као тужиоца који не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступити, а првостепени суд је ипак прихватио тај оптужни акт као уредан и по њему поступао све до доношења првостепене пресуде, а што је имало за последицу да буде учињена напред наведена битна повреда одредаба кривичног поступка.

 

Уколико се ради о квалификованом облику кривичног дела превара, за које дело је иначе прописана казна затвора од једне до осам година, не може се кривични поступак покренути оптужним предлогом, већ се за то кривично дело подиже оптужница, којој претходи истражни поступак, а осим тога оптужница је формални акт, чији су елементи изричито законом предвиђени, поред осталог да мора да садржи образложење у смислу одредбе чл. 266 ст. 1 тач. 6 ЗКП. Дакле, оптужни акт оштећеног као тужиоца, од 17.10.2008. године не садржи све што је нужно да садржи како би по њему суд могао да поступа.

 

Такође, и образложење побијане пресуде захваћено је битном повредом одредаба кривичног поступка у смислу нејасних разлога или чак потпуног одсуства разлога о одлучној чињеници која се тиче висине прибављене имовинске користи, будући да се, исто као и у изреци, наводи само износ у страном новцу, а не и динарска противвредност.

 

Код таквог стања ствари, имајући у виду карактер учињених битних повреда одредаба кривичног поступка, Апелациони суд је на основу одредбе чл. 389 ст. 1 ЗКП, првостепену пресуду морао да укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, а првостепени суд ће пре одржавања новог главног претреса захтевати од оштећеног као тужиоца, да уреди наведени оптужни акт, како би се по њему могло поступати, под претњом одбачаја.

 

Услед учињених битних повреда одредаба кривичног поступка, овај суд се сада није упуштао у оцену жалбених навода који се тичу утврђеног чињеничног стања и примене кривичног закона, па се о тим жалбеним наводима и не изјашњава.

 

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци овог решења.

                                     

Председник већа-судија,

Мирољуб Томић,с.р.

 


 

 

 

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу