Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-17 Кривична дела против породице » - насиље у породици (члан 194) » Кж 1 5922.10 Продужено кривично дело насиље у породици из члана 194. став 2. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ
Кж 1 5922.10 Продужено кривично дело насиље у породици из члана 194. став 2. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ
Републикa Србијa
AПЕЛAЦИОНИ СУД У
КРAГУЈЕВЦУ
Број: Кж. 1-5922/10
Дaнa: 29.12.2010. године
К р a г у ј е в a ц
У ИМЕ НАРОДА
AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ, у већу сaстaвљеном од судијa: Рaдослaвa Петровићa, председникa већa, Рaдомaнa Спaрићa и Дрaгише Рaдисaвљевићa, члaновa већa, сa судијским помоћником Мaријом Рaдивојевић, зaписничaром, у кривичном предмету окривљеног М.П. из Б, због два продужена кривична дела насиље у породици из члана 194. став 2. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ, одлучујући о жалби Основног јавног тужиоца у Крагујевцу, изјављеној против пресуде Основног суда у Крагујевцу, Судска јединица у Рачи, број III-13 К.8021/10 од 30.07.2010. године, у седници већа одржаној, дана 29.12.2010. године, донео је
П Р Е С У Д У
Поводом жалбе Основног јавног тужиоца у Крагујевцу, а по службеној дужности ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Крагујевцу, Судска јединица у Рачи, број III-13 К.8021/10 од 30.07.2010. године, у погледу правне оцене дела и одлуке о кривичној санкцији тако што Апелациони суд радње окривљеног М.П, описане у изреци првостепене пресуде у тачкама I и II правно квалификује као два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 2. у вези става 1. КЗ, за која му утврђује казне затвора у трајању од по 6 (шест) месеци, па окривљеном, на основу члана 64. и 65. КЗ, изриче УСЛОВНУ ОСУДУ којом му утврђује јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци и истовремено одређује да се утврђена казна неће извршити уколико у року од 2 (две) године не изврши ново кривично дело, а у случају опозива условне осуде, окривљеном ће се у утврђену јединствену казну урачунати време проведено у притвору од 01.07.2010. до 30.07.2010. године, док се жалба Основног јавног тужиоца у Крагујевцу ОДБИЈА као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом, окривљени М.П. оглашен је кривим због два продужена кривична дела насиље у породици из члана 194. став 2. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ, за која му је суд утврдио казне затвора у трајању од по 8 (осам) месеци, па му је је изрекао условну осуду тако што му је утврдио јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и истовремено одредио да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени за време од две године не учини ново кривично дело. Истом пресудом, окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 3.000.00 динара и остале трошкове кривичног поступка у износу од 32.000,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Против ове пресуде жалбу је изјавио Основни јавни тужилац у Крагујевцу, због одлуке о условној осуди, са предлогом да Апелациони суд првостепену пресуду преиначи и окривљеном изрекне казну.
Одговор на жалбу Основног јавног тужиоца поднео је бранилац окривљеног са предлогом да се жалба јавног тужиоца одбије као неоснована и првостепена пресуда потврди.
Решењем првостепеног суда број: 13 К. 8021/10 од 15.10.2010. године, одбачена је као недозвољена жалба браниоца окривљеног.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу је у поднеску Ктж. број 5866/10 од 27.12.2010. године предложио да се уважи жалба Основног јавног тужиоца у Крагујевцу, а жалба браниоца окривљеног одбије као неоснована.
Апелациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:
-пре свега побијаном пресудом, као и поступком који је претходио доношењу исте, нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, а на које повреде Апелациони суд као другостепени поводом жалбе у смислу члана 380. ЗКП, пази по службеној дужности.
На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је применио кривични закон тако што је радње окривљеног М.П. правно квалификовао као два продужена кривична дела насиље у породици из члана 194. став 2. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ. Међутим, разматрајући првостепену пресуду по службеној дужности у смислу члана 380. став 1. тачка 2. ЗКП, Апелациони суд налази да је првостепени суд на штету окривљеног повредио кривични закон, сходно члану 369. став 1. тачка 3. ЗКП, јер је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе применио закон који се не може применити, налазећи да се у радњама окривљеног стичу обележја два продужена кривична дела из члана 194. став 2. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ.
Наиме, кривично дело насиље у породици је трајно кривично дело, чија је последица угрожавање спокојства, телесног интегритета или душевног стања члана своје породице, тако да се ово дело у свом основном облику може извршити са једном или више радњи, чија последица траје краће или дуже време, а имајући у виду природу овог кривичног дела реч је о једном континуираном стању у коме се налази један члан породице, услед радњи које предузима други члан породице према њему. Стога предузимање више радњи у једном дужем временском периоду не представља кривично дело у продуженом трајању, већ једно кривично дело, јер опис овог кривичног дела није ко угрози спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице, већ угрожавање спокојства, телесног интегритета или душевног стања члана своје породице, односно ради се о трајном кривичном делу, које се може извршити са више радњи и чија последица може трајати и дуже време.
Због напред наведеног, а с обзиром да је кривични закон повређен на штету окривљеног, веће Апелационог суда је у погледу правне квалификације кривичног дела преиначило ову пресуду, налазећи да се у радњама окривљеног за које је првостепеном пресудом оглашен кривим стичу обележја два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 2. у вези ст. 1. КЗ, а не ова два кривична дела у продуженом трајању.
Одлучујући о кривичној санкцији, поводом жалбе Јавног тужиоца и по службеној дужности, због преиначења првостепене пресуде у погледу правне оцене кривичних дела, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно утврдио све околности које су од значаја за одлуку о кривичној санкцији, па је правилно утврдио и ценио као олакшавајуће околности на страни окривљеног, да је породичан човек и отац једног малолетног детета, да је изразио кајање због учињених кривичних дела, да раније није осуђиван и да се оштећени нису придружили кривичном гоњењу, док на страни окривљеног није било отежавајућих околности, па је Апелациони суд, имајући у виду ове околности окривљеном за учињена кривична дела утврдио казне затвора у трајању од по 6 (шест) месеци, као сразмерне са тежином предметних кривичних дела и степеном кривице окривљеног.
По налажењу Апелационог суда, а имајући у виду одсуство отежавајућих околности као и бројност и значај утврђених олакшавајућих околности, у конкретном случају се са основом може очекивати да ће и само упозорење уз претњу казне, а без њеног извршења у довољној мери утицати на окривљеног да убудуће не врши кривична дела (члан 64. и 65. КЗ). Стога је Апелациони суд окривљеном изрекао условну осуду као у изреци ове пресуде, с тим да ће се, у случају опозива условне осуде, окривљеном у утврђену јединствену казну затвора у трајању од 10 месеци урачунати време које је током овог кривичног поступка провео у притвору.
Сходно изнетом, неосновани су жалбени наводи Јавног тужиоца о потреби изрицања казне окривљеном, посебно што у жалби нису наведене такве околности које би оправдале овакав предлог.
Са изнетих разлога, Апелациони суд је на основу чланова 388. и 391. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа – судија,
Радослав Петровић, с.р.