Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-17 Кривична дела против породице » - насиље у породици (члан 194) » КЖ 1 645.17 Насиље у породици чл.194 ст.3 КЗ

КЖ 1 645.17 Насиље у породици чл.194 ст.3 КЗ

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: КЖ1-645/17
Дана 13.06.2017. године
К р а г у ј е в а ц

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Весне Димитријевић, председника већа, Љубинка Ћетеновића и Злате Несторовић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног АА из ......, због једног кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ и два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, одлучујући о жалбама Основног јавног тужиоца у Јагодини, браниоца по службеној дужности окривљеног АА, адвоката Бојана Стојановића из Јагодине и окривљеног АА, изјављеним против пресуде Основног суда у Јагодини К.бр. 99/14 од 03.11.2016. године, по одржаном претресу пред другостепеним судом у смислу члана 449 и 450 ЗКП, дана 13.06.2017. године једногласно је донео, а дана 14.06.2017. године јавно објавио

П Р Е С У Д У

1. УСВАЈАЊЕМ ЖАЛБЕ Основног јавног тужиоца у Јагодини ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Основног суда у Јагодини К.бр. 99/14 од 03.11.2016. године у ослобађајућем делу изреке под II тако да гласи

Окривљени АА, са подацима као у првостепеној пресуди

К Р И В   Ј Е

Што је дана 17. 07.2013. године у ......., у улици ....., у урачунљивом стању, свестан да је његово дело забрањено, вршењем насиља према бившој супрузи ББ из ..... угрожавао спокојство чланова своје породице, малолетног сина ВВ, тада старог 7 година, рођеног ..... године и малолетног сина оштећеног ГГ тада старог 9 година, рођеног .... године, тако што је најпре викао на малолетну оштећену децу да очисте и среде стан, а потом у присуству малолетне деце тукао њихову мајку ББ, тако што је оборио на под, легао на њу и ударао је песницама и отвореним шакама свуда по глави, док су малолетна оштећена деца која су то гледала и покушавала да помогну мајци плакала, вриштала и говорила окривљеном да пусти њихову мајку, што је угрозило мир и спокојство деци и код њих изазвало осећај страха, неспокојства и узнемирености, а био је свестан своје радње, хтео њено извршење и наступање забрањене последице,

- чиме је извршио два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, за која му суд, на основу истог прописа и члана 4, 42, 45, 54, 56 и 57 КЗ  УТВРЂУЈЕ ПОЈЕДИНАЧНЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА у трајању од по 6 (шест) месеци.

2. УСВАЈАЊЕМ ЖАЛБЕ браниоца по службеној дужности окривљеног AA, адвоката Бојана Стојановића и ДЕЛИМИЧНИМ УСВАЈАЊЕМ ЖАЛБЕ окривљеног АА ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Основног суда у Јагодини К.бр. 99/14 од 03.11.2016. године, у осуђујућем делу изреке под I  само у погледу одлуке о казни тако што Апелациони суд окривљеном АА, за учињено кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ на штету бивше супруге ББ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим УТВРЂУЈЕ КАЗНУ ЗАТВОРА у трајању од 6 (шест) месеци,

па затим применом члана 60. став 1. и став 2. тачка 2. КЗ, Апелациони суд  окривљеног АА ОСУЂУЈЕ НА ЈЕДИНСТВЕНУ КАЗНУ ЗАТВОРА у трајању од 1 (једне) године, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 17.07. до 23.09.2013. године,

док се у преосталим деловимa жалба окривљеног АА ОДБИЈА КАО НЕОСНОВАНА, а пресуда Основног суда у Јагодини К.бр. 99/14 од 03.11.2016. године у непреиначеном осуђујућем делу изреке под I ПОТВРЂУЈЕ

О б р а з л о ж е њ е

Првостепеном пресудом у осуђујућем делу изреке под I, окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, извршеног на штету бивше супруге ББ и осуђен је на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци, коју ће издржати по правноснажности пресуде кад буде лишен слободе. На основу члана 63. КЗ окривљеном се у казну затвора урачунава време проведено у притвору почев од 17.07. до 23.09.2013. године. У ослобађајућем делу изреке под II окривљени АА је, на основу члана 423. тачка 2. ЗКП, ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ. Трошкови кривичног поступка падају на терет окривљеног, а о висини трошкова поступка биће одлучено посебним решењем у складу са чланом 262. ЗКП.

Против ове пресуде жалбе су изјавили:

-Основни јавни тужилац у Јагодини, побијајући је у ослобађајућем делу изреке под II, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. и став 2. тачка 2. ЗКП, погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 440. ЗКП и повреде кривичног закона из члана 439. ЗКП, са предлогом да се пресуда преиначи и окривљени огласи кривим због два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ и да му се изрекне казна по закону; у осуђујућем делу изреке под I, јавни тужилац пресуду побија због одлуке о кривичној санкцији из члана 441. ЗКП, са предлогом да се окривљеном за ово кривично дело изрекне казна затвора у дужем трајању од изречене,

-бранилац по службеној дужности окривљеног АА, адвокат Бојан Стојановић из Јагодине, побијајући пресуду у осуђујућем делу изреке, због одлуке о висини казне, са предлогом да суд усвоји жалбу, преиначи пресуду и окривљеном изрекне блажу казну, и

-окривљени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, без конкретног жалбеног предлога.

Поднеском Ктж-653/17 од 16.05.2017. године, Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу предложио је да се жалба Основног јавног тужиоца у Јагодини усвоји, пресуда по одржаном претресу преиначи, окривљени огласи кривим због два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, а у осуђујућем делу да се пресуда преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији тако што ће се окривљеном за кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, за које је оглашен кривим, утврдити казна затвора у дужем временском трајању, па да се затим осуди на јединствену казну затвора, а да се жалбе окривљеног АА и његовог браниоца одбију као неосноване.

На седници већа одржаној дана 19.05.2017. године суд је донео решење да се одржи претрес, пошто је потребно да се због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у ослобађајућем делу изреке понове докази који су изведени од стране првостепеног суда, а постоје оправдани разлози да се предмет не врати првостепеном суду на поновни главни претрес, јер је у истом предмету пресуда већ једном укидана, па ће у том делу другостепени суд пресудити сам, на основу члана 455. став 2. ЗКП.

На претресу пред другостепеним судом одржаном у смислу члана 449. и 450. ЗКП, поновљени су раније већ изведени докази, па је по оцени свих жалбених навода и предлога, као и предлога Апелационог јавног тужиоца, суд нашао да је жалба Основног јавног тужиоца против ослобађајућег дела пресуде под II основана. У погледу осуђујућег дела пресуде под I жалба јавног тужиоца није основана, а основане су жалбе окривљеног АА и његовог браниоца у погледу одлуке о кривичној санкцији. У преосталим деловима жалба окривљеног против осуђујућег дела пресуде није основана.

Пошто је због непотпуно утврђеног чињеничног стања у односу на два кривична дела из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ одржан претрес пред другостепеним судом и оцењени изведени докази, битне повреде одредаба кривичног поступка на које се јавни тужилац позива у жалби против ослобађајућег дела првостепене пресуде изгубиле су тај значај.

Основано се жалбом јавног тужиоца указује да из исказа оштећене ББ произилази да је окривљени почео да виче на децу да очисте и среде стан и да наместе кревете, затим је њу вређао, узео јој руку тражећи да му преда кључ, а потом је оборио на под, легао преко ње и ударао је по лицу песницама и отвореним шакама, шутирао је и ударао по глави. Све то време малолетни ВВ (стар 7 година) је плакао, вриштао и говорио „пусти мајку“, а тада је наишао и малолетни ГГ који је пребледео, молио окривљеног да пусти мајку, а затим отишао по виљушку да би мајку бранио.

Из списа произилази да је оштећена ББ изјавила да је ВВ буквално вриштао „пусти ми маму“, али окривљени на то није обраћао пажњу, као да дете није било ту присутно. ГГ је она послала да купи хлеб и није био ту кад је окривљени оштећену оборио на под, али је у међувремену дошао, затекао окривљеног који се налазио преко оштећене, а онда је из страха ГГ узео виљушку да одбрани мајку и за то време буквално вриштао. Окривљени је лежао преко оштећене и ударао је минут – два, она је успела да се извуче и отишла до терасе, а тек после тога окривљени је отишао у купатило да се тушира, док су полицију звале комшије са горњег спрата. Деци је исте вечери било тешко због свега што се догодило, али је мајка успела да их смири и да им објасни да је окривљени у притвору и да не може да их узнемирава.

Такође се основано указује жалбом јавног тужиоца да из налаза и мишљења вештака специјалисте дечијег психијатра Ружице Плавшић произилази да су код оба детета испољени симптоми који одговарају акутној реакцији на стрес, код ГГ страх, бледило и узнемирење, а код ВВ страх, плакање, узнемирење и дрхтање. Стога, по оцени другостепеног суда има довољно сигурних доказа да је спокојство деце било угрожено, пошто је окривљени најпре викао на децу, а потом у њиховом присуству тукао њихову мајку.

Из налаза и мишљења вештака дечијег психијатра који суд прихвата као објективне, стручне и непристрасне, произилази да деца нису била директно укључена у конфликтну ситуацију између родитеља у смислу агресије према деци. Међутим, свака конфликтна ситуација између родитеља за децу је стресна и узнемирење и плач су у тим ситуацијама очекивани.

Иако, након тога, није дошло до нових психичких сметњи које би указивале на дуготрајне последице излагања таквом поступку, јер медицинска помоћ за децу након догађаја није тражена, а при вештачењу и мајка и деца су психичке сметње код деце негирали, по оцени суда поуздано је утврђено да је спокојство деце било угрожено вршењем насиља према мајци у њиховом присуству, због чега је окривљени и оглашен кривим.

Он се терети и зато што је дрским и безобзирним понашањем угрожавао спокојство деце, али му та алтернативно прописана радња кривичног дела није стављена на терет пресудом, јер је природно и логично обухваћена вршењем насиља. И последица кривичног дела прописана је алтернативно, па окривљени није оглашен кривим за угрожавање душевног стања деце, имајући у виду и налаз и мишљење вештака дечијег психијатра. Међутим, окривљени је вршењем насиља према бившој супрузи у присуству малолетне деце угрозио спокојство деце, при чему је био свестан да врши кривична дела на штету малолетне деце, што је и хтео, без обзира што према деци насиље није вршио. Његова урачунљивост, односно могућност схватања значаја дела и могућност управљања поступцима, није доведена у сумњу, а из свих објективних околности случаја и личних својстава окривљеног произилази да је био свестан да је његово дело забрањено.

Зато није прихваћен закључак првостепеног суда да догађај није оставио дубљег трага и последице на психофизичко здравље, нити је трајно угрозио правилан развој деце и да за постојање кривичног дела није довољно само остварење последице у смислу угрожавања спокојства, већ је потребно да примена насиља буде усмерена према члану породице као пасивном субјекту и да код учионица постоји свест о пасивном субјекту, односно свест и хтење да инкриминисану радњу предузме према тачно одређеном лицу, у случају квалификованог облика кривичног дела према малолетном лицу. Није прихваћен ни закључак да само присуство малолетне деце брачним свађама између бивших супружника не значи да је код окривљеног постојала свест да насиље врши према малолетној деци нити значи да је он уопште хтео да врши насиље према својој деци или их на други начин угрожавао, тј. да малолетна деца као пасивни субјекти нису обухваћени његовим умишљајем, тако да њихово присуство предузимању радњи према бившој супрузи само по себи није довољно да би се могло закључити да је окривљени кривично дело извршио и према малолетној деци.

Одлучујући о казни за два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ за које је окривљени оглашен кривим, суд је утврдио да постоје нарочито олакшавајуће околности и оценио да се и са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања. Од извршења кривичних дела прошло је 4 године, још пре критичног догађаја брак је био разведен (према исказу оштећене ББ од 08.11.2012. године, пресудом Основног суда у Параћину – Судска јединица у Деспотовцу), после овог догађаја оштећена са децом живи у ..., а окривљени се поново оженио и има дете старо годину и пет месеци, док за оштећене ГГ и ВВ плаћа алиментацију. Он је рођен ...... године, по занимању је фризер и отац троје малолетне деце.

Имајући у виду ранију вишеструку осуђиваност окривљеног за различита кривична дела, као отежавајућу околност суд му је за два кривична дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ утврдио појединачне казне затвора у трајању од по 6 (шест) месеци. При томе је суд имао у виду тежину учињених кривичних дела, степен кривице окривљеног, све околности под којима су кривична дела извршена, као и личне прилике окривљеног као учиниоца ових кривичних дела.

Са изнетих разлога, Апелациони суд је, на основу члана 459. став 1. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде под 1.

Окривљени се против првостепене пресуде жали побијајући је у осуђујућем делу изреке под I због битних повреда одредаба кривичног поступка, али не образлаже, нити прецизира у чему се ове битне повреде састоје, па су његови жалбени наводи у том делу оцењени као неосновани.

Без утицаја су на другачију одлуку о кривици жалбени наводи окривљеног о томе да је он сада у добрим односима са бившом супругом, да се споразумевају о дечијим потребама, да се окривљени и даље стара и брине о деци, плаћа алиментацију, да је догађај погрешно протумачен и да је требало да му суди Прекршајни суд према Закону о јавном реду и миру. Овим жалбеним наводима не доводи се у питање чињенично стање које је у осуђујућем делу утврђено поуздано, на основу правилне оцене свих изведених доказа појединачно и у међусобној вези и правилно је примењен кривични закон када је за радње описане у изреци пресуде окривљени оглашен кривим због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ на штету бивше супруге чије је спокојство и телесни интегритет угрожавао применом насиља на начин описан у изреци пресуде, при чему јој је нанео лаке телесне повреде у пределу горње усне и леве стране грудног коша.

Побијајући пресуду у осуђујућем делу због одлуке о казни за кривично дело на штету ББ, јавни тужилац неосновано истиче да је казна блага и неадекватна тежини дела и степену кривичне одговорности окривљеног, да није довољна за постизање сврхе кажњавања и да је окривљени више пута осуђиван за кривична дела са елементом насиља.

Бранилац окривљеног АА основано истиче у жалби да је било места изрицању блаже кривичне санкције, имајући у виду степен кривице, признање окривљеног и његов допринос расветљавању чињеница, његов ранији живот, понашање после учињеног кривичног дела и друге околности извршења. Такође, основано указује да је окривљени млад, без запослења, слабог имовног стања и да живи у тешким условима.

Ценећи тежину учињеног кривичног дела из члана 194. став 1. КЗ, степен кривице окривљеног, све околности под којима је ово кривично дело извршено и личне прилике окривљеног као учиниоца, другостепени суд му је за ово кривично дело утврдио казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци. Затим је применом одредаба о стицају из члана 60. став 1. и став 2. тачка 2. КЗ окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године у уверењу да је оваква казна нужна и довољна за постизање сврхе кажњавања, како у смислу спречавања окривљеног да убудуће чини оваква или слична кривична дела тако и у смислу утицања на њега и друге да кривична дела не врше, у смислу изражавања друштвене осуде за кривична дела, јачања морала и учвршћивања обавезе поштовања закона.

Са напред наведених разлога Апелациони суд је, на основу члана 459. став 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде под 2.

Председник већа-судија,
Весна Димитријевић

 

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу