Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-19 Кривична дела против имовине » - остало » Кж 1 715.10 Кривично дело уцена из чл. 181. КЗ РС
Кж 1 715.10 Кривично дело уцена из чл. 181. КЗ РС
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: Кж.1-715/10
Дана: 9. марта 2010. год.
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Милунке Цветковић, председника већа, Љубинка Ћетеновића и Ружице Ђурђевић, чланова већа, са записничарем Јасмином Стојковић, у кривичном предмету окривљених Е.Л. из Н.П. и др., због кривичног дела уцена из чл. 181. Кривичног закона Републике Србије (КЗ РС), одлучујући о жалби браниоца окривљеног Е.Л. и Н.А., адвоката З.Ј. из Н.П., изјављеној против пресуде Општинског суда у Новом Пазару К-бр. 65/05 од 25. 05. 2009. године, у седници већа одржаној у смислу чл. 375. ЗКП, у присуству окривљених Е.Л. и Н.А., дана 9. марта 2010. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљених Е.Л. и Н.А., а пресуда Општинског суда у Новом Пазару К-бр. 65/05 од 25. 05. 2009. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Општински суд у Новом Пазару, првостепеном пресудом К-65/05 од 25. 05. 2009. године, огласио је кривим окривљене Е.Л., Н.А., А.А. и Б.Л., због кривичног дела уцене из чл. 181. КЗ РС и окривљене Е.Л. и Н.А., осудио на казну затвора у трајању од по 6 (шест) месеци, а окривљенима А.А. и Б.Л., изрекао условну осуду, тако што им је утврдио казну затвора у трајању од по 6 (шест) месеци и истовремено одредио да се казне неће извршити уколико окривљене у времену проверавања од једне године по правноснажности пресуде, не учине ново кривично дело.
Истом пресудом сви окривљени су обавезани да плате на име паушала поступка по 5.000,00 динара, у корист буџетских средстава суда у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, док су оштећени Х.К. и М.К., упућени на парнични поступак ради остварења имовинскоправног захтева.
Против првостепене пресуде жалбу и допуну жалбе је благовремено изјавио бранилац окривљених Е.Л. и Н.А., адвокат З.Ј. из Н.П., због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. У жалби је стављен захтев да о седници већа буду обавештени окривљени и њихов бранилац.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, писменим поднеском Ктж-бр.546/10 од 19. 01. 2010. године, је предложио да Апелациони суд, одбије као неосновну жалбу браниоца окривљених, а првостепену пресуду потврди.
Апелациони суд је одржао седницу већа у смислу чл. 375 ЗКП, у одсуству уредно обавештених Апелационог јавног тужиоца и браниоца окривљених адвоката З.Ј., а у присуству окривљених Е.Л. и Н.А., на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу чл. 380. ЗКП, па је по оцени навода и предлога из жалбе, мишљења Апелационог јавног тужиоца изнетог у писменом поднеску и објашњења датих у седници већа, нашао:
- да жалба браниоца окривљених, је неоснована;
- да побијана пресуда као и поступак који јој је претходио не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд као другостепени суд у смислу чл. 380. ст. 1. тач. 1. и 2. ЗКП, увек пази по службеној дужности.
Супротно жалбеним наводима браниоца окривљених, изрека првостепене пресуде у односу на ове окривљене, садржи довољан и потпун опис радњи и извршења кривичног дела у питању, које су ови окривљени предузели, а побијана пресуда у погледу свих одлучних чињеница садржи довољне и правилне разлоге који нису противречни сами себи, садржини изведених доказа, као и изреци. Одбрана ових окривљених, детаљно је цењена појединачно и у вези са одбранама окривљених А.А. и Б.Л. и осталим изведеним доказима, па се показују као неосновани жалбени наводи браниоца окривљених Е.Л. и Н.А., да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368. ст. 1. тач. 11. ЗКП.
Побијајући првостепену пресуду, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, бранилац окривљених, оспорава да је првостепени суд на поуздан начин утврдио да су окривљени претили оштећеном да ће открити нешто што би шкодило његој части и угледу и тиме га принудили да нешто учини на штету туђе имовине, позивајући се на исказе Х.К. и Ј.К., који делимично потврђују одбране окривљених и исказа оштећеног М.К., који тврди да му је причињена штета у износу од 40.000 ДМ, а суд налази да је та штета знатно мања.
Насупрот наводима жалбе браниоца окривљених, првостепени суд је своју одлуку у оспореном делу базирао на потпуно и тачно утврђеном чињеничном стању и извео правилне закључке у погледу спорних инкриминисаних радњи ових окривљених.
Првостепени суд је, правилном оценом доказне вредности исказа оштећених Х.К. и М.К., као сведока и одбрана свих окривљених, несумњиво утврдио да су окривљени на начин и под околностима ближе описаним у изреци побијане пресуде, извршили кривично дело у питању, а за своја чињенична утврђења и правне закључке, првостепени суд је у образложењу побијане пресуде изнео аргументоване разлоге, које као правилне прихвата и Апелациони суд.
По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно утврдио све одлучне чињенице, како оне које чине објективна обележја кривичног дела у питању, тако и околности које се тичу кривице окривљених према извршеном кривичном делу, дајући о истим у образложењу побијане пресуде јасне и исцрпне разлоге које као правилне прихвата и овај суд.
Висина причињене штете на туђој имовини није од значаја за постојање обележја дела у питању, већ је довољно да неко због претњи да ће се против њега открити нешто што би шкодило његовој части и угледу, учини нешто на штету туђе имовине и да на туђој имовини наступи конкретна штета, па су с тога неосновани наводи жалбе и допуне браниоца окривљених да је првостепени суд требао поуздано утврдити висину причињене штете.
На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон налазећи да у радњама окривљених, ближе описаним у изреци пресуде, се стичу сва битна законска обележја бића кривичног дела уцена из чл. 181. КЗ РС.
Како је првостепена пресуда жалбом побијана у погледу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, то је Апелациони суд поводом жалбе браниоца окривљених, испитао првостепену пресуду и у делу одлуке о казни, па је нашао да је првостепена пресуда и у овом делу правилна а жалба браниоца окривљених, неоснована. Ово с тога што је првостепени суд по оцени Апелационог суда, правилно утврдио све околности у смислу чл. 41. Основног кривичног закона (ОКЗ), које су од утицаја да казна буде мања или већа, па је имајући у виду као олакшавајуће околности, да је окривљени Е.Л.а, породични човек и отац једног малолетног детета, а окривљени Н.А., породичан човек, отац двоје малолетне деце и да до сада није осуђиван, нашао да се овако изречене казне затвора у временском трајању од по 6 (шест) месеци, показују као адекватне тежини учињеног кривичног дела и степену кривице окривљених и довољна и нужна мера како за остварење опште сврхе кривичних санкција прописаних чл. 5. ст. 2. ОКЗ тако и посебне сврхе казне прописане чл. 33. ОКЗ.
Са изнетих разлога у смислу чл. 388 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.
Председник већа-судија,
Милунка Цветковић