Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ- 21 Кривична дела против здравља људи » - дрога » Кж 1 810.12 неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.246 ст. 1 у вези чл. 33 КЗ
Кж 1 810.12 неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.246 ст. 1 у вези чл. 33 КЗ
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Кж.1-810/12
Дана 20.03.2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Милоша Павловића, председника већа, Олге Пековић и Оливере Бојовић, чланова већа, са записничарем Зорицом Ђорђевић, у кривичном предмету против окривљених из П. и окривљене Д.Т. из Т, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 1 у вези чл. 33 КЗ, одлучујући о жалбама Вишег јавног тужиоца у Крушевцу, браниоца окривљеног М.Т, адвоката М. К. из К. и браниоца окривљене Д.Т, адвоката Б.Л. из К, изјављеним против пресуде Вишег суда у Крушевцу К.број 35/11 од 16.01.2012. године, у седници већа одржаној 20.03.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
Делимичним уважавањем жалби бранилаца окривљених М.Т. и Д.Т., ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Крушевцу К.број 35/11 од 16.01.2012. године, само у погледу мере безбедности из чл. 85 Кривичног законика, тако што Апелациони суд у Крагујевцу отклања изречену меру безбедности забрана вршења позива, делатности и дужности, којом се окривљеном М.Т. забрањује вршење позива фармацеута у трајању од 1 (једне) године, а окривљеној Д.Т. вршење делатности продавца у апотеци у трајању од 1 (једне) године, рачунајући од дана правноснажности пресуде.
Жалба Вишег јавног тужиоца у Крушевцу, а у преосталом делу жалбе бранилаца окривљених М.Т. и Д.Т, ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом Вишег суда у Крушевцу К.број 35/11 од 16.01.2012. године, окривљени М.Т. и Д.Т., оглашени су кривим да су као саизвршиоци извршили кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 1 у вези чл. 33 КЗ и окривљени М.Т. је осуђен на казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, а окривљена Д.Т. на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци. Истом пресудом окривљенима је изречена мера безбедности одузимање премета и то једне кутије лека „Тродон" са 20 капсула од по 50 милиграма, серијског броја 3490905, а који је по потврди ОУП-а Трстеник од 14.11.2005. године, привремено одузет од сведока О.С.
На основу чл. 85 КЗ, према окривљенима је изречена мера безбедности, забране вршења позива, делатности и дужности, тако што је окривљеном М.Т. забрањено вршење позива фармацеута у трајању од 1 (једне) године, а окривљеној Д.Т. забрана вршења делатности продавца у апотеци у трајању од 1 (једне) године, рачунајући од дана правноснажности пресуде, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере.
На основу чл. 91 КЗ, од окривљеног М.Т., одузима се имовинска корист прибављена кривичним делом у износу од 20 еура, а који је новац привремено одузет по потврди ОУП-а Трстеник од 15.11.2005. године.
Окривљени су обавезани да надокнаде трошкове кривичног поступка и то окривљени М.Т. у износу од 21.700,00 динара, а окривљена Д.Т. у износу од 2.200,00 динара и да исте уплате у корист буџета суда, а на име паушала да плате износе од по 10.000,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Против наведене пресуде, жалбе су изјавили:
-Виши јавни тужилац у Крушевцу, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу, преиначи пресуду Вишег суда у Крушевцу и окривљенима изрекне казне затвора у дужем временском трајању,
-бранилац окривљеног Т.М., адвокат М.К. из К., због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни, мери безбедности и одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу, преиначи првостепену пресуду и окривљеног ослободи од оптужбе или му изреке блажу кривичну санкцију и применом одредбе чл. 45 ст. 5 КЗ, одреди да се казна издржи у просторијама у којима окривљени станује, а да о седници већа обавести окривљеног и његовог браниоца,
-бранилац окривљене Т.Д., адвокат Б.Л. из К., због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и окривљена ослободи од оптужбе или да јој се изрекне казна, тако да не сме напуштати просторије у којима станује, сходно чл. 45 ст. 5 КЗ, а о седници већа обавести окривљена и њен бранилац или да се одржи претрес пред другостепеним судом.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, у допису Ктж-756/12 од 24.02.2012. године, предложио је да другостепени суд уважи као основану, жалбу Вишег јавног тужиоца у Крушевцу и првостепену пресуду преиначи само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће окривљене осудити на казне затвора у дужем трајању, а жалбе бранилаца окривљених одбије као неосноване.
Апелациони суд у Крагујевцу је одржао седницу већа у смислу чл. 375 ЗКП, у присуству бранилаца окривљених М.Т., адвоката Д.Ћ., по заменичком пуномоћју адвоката М.К. из К. и браниоца окривљене Д.Т., адвоката Б.Л. из К., а у одсуству уредно обавештених Апелационог јавног тужиоца и окривљене Д.Т., док је бранилац окривљеног М.Т., адвокат Д.Ћ. изјавила да је окривљени обавештен о седници већа и предложила да се седница одржи у његовом одсуству, на којој седници су размотрени списи овог кривичног предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је суд испитао у смислу чл. 380 ст. 1 и 2 ЗКП, па је по оцени навода изнетих у жалбама и предлогу Апелационог јавног тужиоца, нашао:
Жалба јавног тужиоца је неоснована.
Жалбе бранилаца окривљених су делимично основане.
Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, ни повреде кривичног закона, које Апелациони суд као другостепени испитује по службеној дужности, у смислу чл. 380 ст. 1 тач. 1 и 2 ЗКП, нити постоје повреде одредаба кривичног поступка које су истакнуте у жалбама бранилаца окривљених, јер је првостепени суд своју одлуку образложио јасним, разумљивим и потпуним разлозима, а које као правилне прихвата и овај суд.
Насупрот жалбеним наводима, првостепени суд је у образложењу пресуде дао опис чињеничног стања које је утврдио, анализирао је појединачне доказе и у њиховој међусобној повезаности, навео је које чињенице и из ког доказа је узео као утврђене и због чега, коме од саслушаних окривљених и сведока верује и у ком делу, а коме не верује и због чега, дао је при том и оцену противречних доказа, како одбране окривљених, тако и исказа сведока.
Стога се неосновано жалбом браниоца окривљеног Т.М., побија првостепена пресуда због битних повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, да је изрека пресуде нејасна, противречна сама себи, као и разлозима, те да не садржи потребне разлоге о одлучним чињеницама и да постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде и садржине записника о исказима датим у поступку. С тим у вези, у жалби се указује и на битну повреду поступка из чл. 368 ст. 2 у вези чл. 361 ст. 6 и ст. 7 ЗКП, да суд не износи разлоге за сваку тачку пресуде, нити даје оцену веродостојности противречних доказа, да се пресуда не заснива на одбрани окривљене Д. издатој у ОУП-у Трстеник, те да њено саслушање није обављено у складу са чл. 226 ст. 9 ЗКП, а да је присуство браниоца било само формално. Посебно се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену изведених доказа, а у погледу чињенице да је окривљени Т., неовлашћено набавио и ставио у промет препарате који су проглашени за опојну дрогу, јер је он власник апотеке која је регистрована за обављање промета лековима, а окривљена Д. је по струци хемијски техничар и обављала је послове справљања и набавке лекова, а не и продаје. У жалби браниоца окривљене Т.Д. се поред битних повреда одредаба кривичног поступка указује и на чињеницу да се ради о изнуђеном кривичном делу које искључује постојање умишљаја. На погрешну оцену изведених доказа и исказа саслушаних сведока, Апелациони суд налази супротно тврдњама изнетим у жалбама бранилаца окривљених о учињеној битној повреди одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, да је пресуда јасна и разумљива, да садржи разлоге о одлучним чињеницама из којих се поуздано закључује како су окривљени извршили предметно кривично дело и које су све радње предузели ради извршења истог. Такође, из наведених разлога се види који разлози потврђују одлучне чињенице у извршењу кривичног дела и како је првостепени суд ценио изведене доказе, а што је све у складу са садржином доказа на којима се заснивају утврђења првостепеног суда. Пресуда садржи детаљне разлоге о свим одлучним чињеницама од значаја за постојање кривичног дела и кривичне одговорности окривљених, па се у жалбама неосновано истиче супротно.
Апелациони суд налази, да побијана пресуда садржи све оно што у смислу чл. 361 ст. 6 и 7 ЗКП, конкретизоване су радње које чине кривично дело са чињеницама и околностима које чине обележја кривичног дела и кривицу, друге чињенице које су важне за правилну примену кривичног закона, а образложење самог чињеничног стања садржи и резултате доказног поступка у вези одлучних чињеница, њихову оцену, нарочито одбрана окривљених и исказа сведока, материјалних доказа и на јасан и прегледан начин су приказане везе између појединих доказа и оцене доказаности, а нарочито при утврђивању да ли постоји кривично дело окривљених у којим разлозима се суд руководио при решавању правних питања.
По налазу Апелационог суда, првостепени суд није повредио право на одбрану окривљене Д.Т., нити је пресуда заснована на доказу на коме се не може засновати, како се то наводи у жалбама бранилаца. Из списа предмета и исказа сведока М.Д., као и из исказа сведока С.С. који је водио записник о саслушању осумњичене. Из исказа наведених сведока произлази да је окривљена одбрану дала у присуству адвоката М.Д., кога је сама ангажовала, да јој је омогућен поверљив разговор са адвокатом и да је поучена о правима из чл. 89 ЗКП, док је сведок М.Д. потврдио да је у записник унето оно што је и речено од страна окривљене Д., а такав записник је потписао у својству браниоца и да је у том приликом коректно поступано према окривљеној од стране радника полиције, а осим тога одбрана окривљене дата у ОУП-у Трстеник је била детаљна и категорична. Чињеница да сведок Д. није био сигуран да је обавио поверљив разговор са осумњиченом, не доводи у сумњу овај доказ, а имајући у виду да је био категоричан, да је био присутан приликом давања исказа осумњичене у полицији, да је у записник унето све оно што је изјавила, да је поверљив разговор обављен са окривљеном констатовано је на записнику о саслушању осумњичене Д. и сведок је такав записник потписао у својству браниоца. Према томе, поступајући на описани начин, првостепени суд није учино битне повреде одредаба кривичног поступка из цитираних законских прописа како се то жалбама неосновано указује.
Првостепени суд је чињенично стање утврдио најпре на основу одбране окривљене Д.Т. дате у Полицијској станици у Трстенику, који је у свему прихватио као истиниту, на основу исказа саслушаних сведока О.С., С.С., М.Д., сведока Ј.Т., М.Б. и Б.Т., датим у истражном поступку, писаних доказа, потврда о одузетим предметима, књиге опојних дрога, налаза и мишљења вештака, па је оценом изведених доказа и у вези са одбраном окривљених, а у складу са чл. 352 ст. 1 и 2 ЗКП, пресуду засновао на чињеницама и доказима који су изведени на главном претресу, оценивши све доказе појединачно и скупно и при том је правилно и потпуно утврђено чињенично стање.
Првостепени суд је правилно прихватио одбрану окривљене Д.Т. коју је дала у Полицијској станици у присуству браниоца, па у склопу исказа сведока О.С. који је био доследан у својој тврдњи да је окривљена њему продала једну кутију лека „Тродон", при чему рецепт није тражила, а наплатила му је 300,00 динара и није издала фискални рачун, а на нелогичност измењене одбране окривљене указује и чињеница да јој је сведок предао новац у износу од 400,00 динара, да му је вратила кусур у износу од 100,00 динара, па све ово указује да сведок није оставио новац и изашао из апотеке, већ је сачекао и кусур који му је окривљена вратила и уз који му није издала и фискални рачун. Да је одбрана окривљеног М.Т. неоснована и у супротности са одбраном окривљене Д.Т. коју је првостепени суд правилно прихватио дату у предкривичном поступку у полицијској станици, произлази из исказа сведока Ј.Т., која је радила у апотеци „Т.", као продавац, сведока М.Б. и сведока Б.Т., да су радници имали овлашћење од власника апотеке и да је постојао договор да појединим лицима могу да се продају лекови који су се нашли на листи опојних дрога без лекарског рецепта уз одговарајућу медицинску документацију. Првостепени суд је у изреци првостепене пресуде и у разлозима своје пресуде описао радње извршења сваког од окривљених који су у тесној вези и чине једну природну и логичну целину, такође је дао адекватне разлоге зашто налази да су окривљени наведено кривично дело извршили као саизвршиоци, јер постоји не само објективна веза, битан допринос оба окривљена у извршењу кривичног дела, већ и субјективна веза која се састоји у томе да је код оптужених постојала свест о заједничком деловању, јер су они радње предузимали на основу заједничке одлуке, по претходном договору, а што се види из околности случаја и исказа саслушаних сведока.
Имајући у виду да су све одлучне чињенице правилно и потпуно утврђене, првостепени суд је извео правилан закључак о правној оцени радњи окривљених, па је правилно одлучио о њиховој кривици и правном квалификацијом из изреке првостепене пресуде, правилно је применио кривични закон. На основу утврђених чињеница, поуздано се закључује да су окривљени М.Т. и Д.Т. извршили кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 1 у вези чл. 33 КЗ и да се у њиховим радњама стичу сва законски битна обележја овог кривичног дела, како субјективне, тако и објективне природе. По налажењу овог суда, неосновани су жалбени наводи да је у питању хумана употреба лекова, а не злоупотреба лекова у смислу законом предвиђене инкриминације из чл. 246 КЗ и да се ради само о формалном недостатку лекарског рецепта. Неспорно је да је окривљени Т. власник апотеке која је регистрована за обављање промета лековима, а окривљена Д.Т. је тога дана без лекарског рецепта и без евидентирања на каси, по ценама вишим од прописаних, неовлашћено продала О.С. из Н., једну кутију од 20 капсула препарата „Тродон" за износ од 300,00 динара, који је био виши од прописаног и без евидентирања ове продаје на каси. Управо ова чињенице и претходни договор окривљених да лекови који се налазе на листи опојних дрога продају и без обавезног лекарског рецепта, указује да су неовлашћено ставили у промет препарат проглашен за опојну дрогу. Према Закону о производњи и промету опојних дрога, пре свега одредбама чл. 7 прописано је да производњу и промет лекова који садрже опојне дроге могу под прописаним условима вршити правна лица која су регистрована за производњу и промет лекова и која су овлашћена решењем надлежног савезног органа за промет на мало лекова који садрже опојне дроге, а одредбом чл. 21 је прописано да су правна лица и предузетници који производе или врше промет лекова, дужни да воде прописану евиденцију о врстама и количинама опојних дрога које производе и набављају и издају купцима, примаоцима и залихама опојних дрога, па је тако у конкретном случају лек „Тродон" продат супротно и Закону о здравственој заштити, без рецепта лицу које је дошло у апотеку „Трифуновић". Ово су одлучне чињенице које указују да су окривљени у конкретном случају поступали неовлашћено и незаконито стављајући у промет препарат који је проглашен за опојну дрогу. Супротно жалбеним наводима, по налажењу овог суда, првостепени суд није повредио кривични закон и на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је применио кривични закон, а разлоге првостепеног суда у погледу правне квалификације противправне делатности окривљених у свему као правилне прихвата и овај суд.
Одлука о одузимању имовинске користи, донета је на законит и правилан начин, те се у том делу жалбе бранилаца окривљених показују као неосноване.
Жалбени предлог Вишег јавног тужиоца у Крушевцу, за строжим кажњавањем окривљених, као и жалбени предлози бранилаца окривљених за блажим кажњавањем оцењени су од стране Апелационог суда као неосновани, тим пре, што нису поткрепљени неким новим значајним околностима, које првостепени суд није имао у виду приликом одлучивања о кривичној санкцији.
Првостепени суд је правилно утврдио све околности у смислу чл. 54 КЗ, па је тако као олакшавајуће околности окривљеном М.Т. узео у обзир да се ради о старијој особи, да до сада није осуђиван, док отежавајућих околности није било, окривљеној Д.Т. као олакшавајуће околности је ценио чињеницу да је мајка два малолетна детета о којима се стара и да до сада није осуђивана, док отежавајућих околности није било, па је утврђене олакшавајуће околности ценио као нарочито олакшавајуће околности и ублажио казне применом чл. 56 и 57 КЗ и изрека им одговарајуће кривичне санкције, које су адекватне степену кривице окривљених и са којима се може постићи сврха кажњавања предвиђена чл. 42 КЗ.
Што се тиче жалбених предлога, да се окривљенима уместо казне затвора одреди да се иста изврши у просторијама у којима окривљени станују, у смислу чл. 45 ст. 5 КЗ, исти нису разматрани од стране овог суда, јер у том правцу нису пружени одговарајући докази.
По налажењу Апелационог суда, основано се жалбама бранилаца окривљених оспорава првостепена пресуда, због изречене мере безбедности забране вршења позива, делатности и дужности окривљенима. Ово стога, што је апотека „Т.", регистрована и овлашћена за продају лекова, а током поступка није на несумњив начин утврђено да би даље вршење такве делатности било опасно у смислу чл. 85 КЗ, док је окривљена Д. у конкретном случају обављала послове продавца лекова, па је Апелациони суд, имајући у виду наведене околности, отклонио изречену меру безбедности у односу на окривљене.
Са изнетих разлога, а на основу чл. 391 и чл. 388 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар Председник већа-судија
Зорица Ђорђевић Милош Павловић