Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-15 Кривична дела против части и угледа » - увреда » Кж 1 887.12 увреда из чл. 170 ст.1 КЗ
Кж 1 887.12 увреда из чл. 170 ст.1 КЗ
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: КЖ.1-887/12
Дана: 01.03.2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Дубравке Дамјановић, председника већа, Мирјане Војиновић и Марине Илић, чланова већа, са судијским помоћником Јеленом Ритопечки Перић, записничарем, у кривичном предмету против окривљеног В.П. из К., због кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 КЗ, по приватној тужби приватне тужиље В.М. из К., одлучујући о жалби браниоца окривљеног В.П., адв. Р.П., изјављеној против пресуде Основног суда у Крагујевцу 9К-1531/10 од 14.10.2011. години, у седници већа одржаној дана 01.03.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
Уважавањем жалбе браниоца окривљеног В.П., адв. Р.П. из К. и по службеној дужности, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Основног суда у Крагујевцу 9К-1531/10 од 14.10.2011. године, тако што Апелациони суд у Крагујевцу према окривљеном В.П., од оца Р. и мајке Б., рођеног ... године у К., са осталим личним подацима као у првостепеној пресуди,
-на основу чл. 354 тач. 2 ЗКП
ОДБИЈА ОПТУЖБУ
-да је дана 09.11.2008. године у Крагујевцу, увредио приватну тужиљу В. М. из К., на тај начин што је са мобилног телефона 063/... imei бр. ... послао смс поруке у 5,00 и у 5,03 часова следеће садржине: „Зашто зовеш када сватих да се они играју сас тебе, а ти изиграваш глупачу, дозвољаваш да се јебеду наспрам тебе та В. није теби равна, буши где бургија неће" и „Кој курац спаваш кад се јебеду у хотел", иако је при том био урачунљив, поступао са умишљајем и био свестан да је његово дело забрањено и хтео његово извршење,
чиме би извршио кривично дело увреда из чл. 170 ст. 1 КЗ.
Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крагујевцу 9К-1531/10 од 14.10.2011. године окривљени В.П. оглашен је кривим да је извршио кривично дело увреда из чл. 170 ст. 1 КЗ на штету приватне тужиље В.М. из К. и осуђен је на новчану казну у износу од 40.000,00 (четрдесетхиљада) динара коју је дужан да исплати у року од 15 дана по правоснажности пресуде, а уколико исту не плати у остављеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне, одредити један дан затвора. Такође одлучено је да се приватна тужиља за остварење имовинско-правног захтева упути на парницу, сходно чл. 206 ст. 2 ЗКП, док је окривљени обавезан да накнади трошкове кривичног поступка и то на име паушала износ од 1.000,00 динара и на основу трошкова кривичног поступка приватној тужиљи износ од 93.625,00 динара, све у року од 15 дана по правоснажности пресуде, а на основу чл. 193 и 196 ЗКП.
Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног В.П., адв. Р.П. из К., због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о трошковима поступка, са предлогом да „Виши суд" у Крагујевцу побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање у смислу жалбених навода и предлога. Тражио је да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа.
Одговор на жалбу браниоца окривљеног изјавио је пуномоћник приватне тужиље В.М., адв. Р.М. из К., наводећи да су жалбени наводи браниоца окривљеног неосновани, да је чињенично стање у пресуди правилно и потпуно утврђено и да предлаже да се жалба браниоца окривљеног „одбаци" као неоснована и у свему потврди пресуда првостепеног суда К-1531/10 од дана 14.10.2011. године.
Апелациони суд у Крагујевцу је одржао седницу већа сходно чл. 488 ЗКП, о којој није обавестио окривљеног и његовог браниоца, јер је побијана пресуда донета у скраћеном поступку, окривљеном није изречена казна затвора, а председник већа и веће није нашло да би њихово присуство било корисно за разјашњење ствари, на којој је размотрио све списе предмета, заједно са побијаном пресудом и изјављеном жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и одговора на жалбу, нашао да оптужбу према окривљеном треба одбити, сходно чл. 354 тач. 2 ЗКП.
Наиме, из списа предмета се утврђује да је против окривљеног В.П. правноснажним решењем Општинског судије за прекршаје у Крагујевцу 18 Уп. ЈРМ-757/09 од 21.09.2009. године обустављен прекршајни поступак, јер није доказано да је окривљени учинио прекршај из чл. 12 ст. 1 Закона о јавном реду и миру који му је захтевом за покретање прекршајног поступка стављен на терет, а из образложења наведеног решења произилази да је општински судија за прекршаје приликом доношења решења утврдио да није доказано да је окривљени В.П. овде приватној тужиљи В.М. са телефонског броја 063/... послао смс поруку узнемиравајуће садржине „Зашто зовеш када сватих да се они играју сас тебе, а ти изиграваш глупачу, дозвољаваш да се јебеду наспрам тебе та В. није теби равна, буши где бургија неће" као и смс поруку садржине „Кој курац спаваш кад се јебеду у хотел", а коју поруку је овде приватна тужиља примила дана 09.11.2008. године у 5,00 и 5,03 часова. Из изнетог произилази да чињенични опис из прекршаја из правноснажно окончаног прекршајног поступка одговара чињеничном опису кривичног дела који се наводи у приватној тужби за које се окривљеном В.П. суди у овом кривичном поступку.
По налажењу Апелационог суда, с обзиром да се чињенични опис прекршаја из наведеног решења Општинског судије за прекршаје у Крагујевцу односи на истог окривљеног, на исти животни догађај који се десио у исто време и на истом месту, како се то наводи у приватној тужби овде приватне тужиље, ради се о пресуђеној ствари, јер чл. 6 ст. 1 ЗКП предвиђа да нико не може да буде гоњен и кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен или је за то дело поступак против њега правноснажно обустављен или је оптужба правноснажно одбијена, а такође је одредбом чл. 34 ст. 3 и ст. 4 Устава Републике Србије гарантовано право на правну сигурност у казненом праву и то тако да нико не може да буде гоњен и кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен и да истим забранама подлеже и вођење поступка за неко друго кажњиво дело. Оваква одлука је у складу и са одредбом чл. 4 протокола 7 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода, чија примена је поред тога што се не ради о националном пропису предвиђена чл. 18 ст. 2 ЗКП, а којим се прописује да се ником не може поново судити, нити се може поново казнити у кривичном поступку у надлежности исте државе за дело по коме је већ правноснажно пресуђено.
Пошто је реч о постојању околности која представља апсолутну сметњу за одлучивање у овој кривичноправној ствари, о чему Апелациони суд, као другостепени, сходно својој обавези из чл. 380 ст. 1 тач. 2 ЗКП у вези са чл. 369 тач. 2 ЗКП, води рачуна по службеној дужности, а то се основано истиче и у жалби браниоца окривљеног, пресуда је преиначена правилном применом закона и Апелациони суд је на основу чл. 354 тач. 2 ЗКП, одбио оптужбу према окривљеном В.П. због кривичног дела увреда из чл. 170 ст. 1 КЗ.
Одлука о трошковима кривичног поступка донета је сходно чл. 194 ст. 1 ЗКП.
Са изнетих разлога, а на основу чл. 391 ст. 1 ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар, Председник већа-судија,
Јелена Ритопечки Перић, с.р. Дубравка Дамјановић, с.р.