Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-31 Кривична дела против службене дужности » - остало » Кж 2 2146.2 кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. став 1. КЗ

Кж 2 2146.2 кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. став 1. КЗ

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.2-2146/12
Дана: 06.12.2012. године
К р а г у ј е в а ц

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић и Катарине Бошковић, чланова већа, са судијским помоћником Мирелом Тошић, записничарем, у кривичном предмету окривљене Б.Х., због кривичног дела кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. став 1. Кривичног законика, решавајући о жалби пуномоћника оштећеног као тужиоца М.Ц., адвоката Н.К., изјављеној против решења Вишег суда у Ужицу К. бр. 65/12 од 31.10.2012. године, у седници већа одржаној дана 06.12.2012. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба пуномоћника оштећеног као тужиоца М.Ц., изјављена против решења Вишег суда у Ужицу К.бр.65/12 од 31.10.2012. године.

О б р а з л о ж е њ е

Виши суд у Ужицу, побијаним решењем, на основу одредби члана 441. став 1. у вези са чланом 274. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку /ЗКП/, одбио је оптужни предлог оштећеног као тужиоца М.Ц., поднет против окривљене Б.Х., да би у време, на месту и начин ближе описан у том решењу, извршила кривично дело кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. став 1. Кривичног законика /КЗ/.

Против напред цитираног решења жалбу је благовремено изјавио пуномоћник оштећеног као тужиоца М.Ц., адвокат Н.К., са свих законских основа, с предлогом да другостепени суд, уважавањем жалбе, укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, испитао побијано решење, па је по оцени навода и предлога, нашао:

- да је жалба пуномоћника оштећеног као тужиоца М.Ц., неоснована,

- да првостепено решење не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, на које Апелациони суд, као другостепени, увек поводом жалбе пази по службеној дужности у смислу члана 401. став 5. ЗКП.

По оцени Апелационог суда, првостепени суд је у побијаном решењу, испитујући оптужни предлог оштећеног као тужиоца М.Ц., поднет против окривљене Б.Х., због кривичног дела кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. став 1. КЗ, правилно закључио да у чињеничном опису оптужног предлога нема обележја кривичног дела у питању, те је с тога правилно донео одлуку о одбијању оптужног предлога применом члана 441. став 1. у вези са чланом 274. став 1. тачка 1 ЗКП и за такву одлуку у образложењу решења дао довољне, јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд, због чега је и жалба пуномоћника оштећеног као тужиоца М.Ц., неоснована.

Наиме, из чињеничног описа радње извршења кривичног дела кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из члана 360. став 1. КЗ, које је окривљеној стављено на терет оптужним актом оштећеног као тужиоца, произилази да је окривљена Б.Х., као судија ... суда у П., у намери да прибави корист подносиоцима прекршајне пријаве полицијским службеницима М.М. и Б.Ђ. у виду избегавања кривичне одговорности због кривичног дела злостављање и мучење из члана 137. став 3. у вези са ставом 1. КЗ у стицају са кривичним делом лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези са ставом 1. и чланом 33. КЗ, који се води против њих по оптужном предлогу М.Ц. и избегну обавезу плаћања штете у поступку који се води пред ... судом у П. у предмету П.бр.... по тужби М.Ц., а сада оштећеном као тужиоцу у тим предметима нанесе штету, донела незакониту пресуду у предмету ... и прекршила одредбе Закона о прекршајном поступку на тај начин што је сведока Н.П. испитала, а о томе није обавестила браниоца окривљеног М.Ц. и што је извршила суочење сведока К.С. и М.М. и да је то учинила у намери да сада оштећеном као тужиоцу нанесе материјалну и нематеријалну штету.

За постојање кривичног дела из члана 360. став 1. КЗ, а које се окривљеној ставља на терет, потребно је да судија донесе незаконит акт или да на други начин прекрши закон, у намери да другом прибави какву корист или да му нанесе какву штету. Значи, битан елеменат овог кривичног дела је постојање намере да се другом прибави каква корист или да му се нанесе каква штета, која се увек мора и доказати. Из оптужбе оштећеног као тужиоца произилази да утврђивање ове чињенице он везује и то једино за онемогућавање браниоца да присуствује испитивању сведока, обављању суочења и доношења незаконите пресуде ... од ...године, којом је сада оштећени као тужилац оглашен кривим због прекршаја и осуђен на новчану казну у износу од 7.000,00 динара и да због такве незаконите одлуке окривљени М.М. и Б.Ђ. ће избећи кривичну одговорност и плаћање штете по тужби сада оштећеног као тужиоца, који поступци се воде у предмету К.бр. ... и П.бр. ... пред ... судом у П.. Дакле, не наводи се ни један други доказ. Код оваквог стања ствари, где за постојање овог кривичног дела није довољно само да се тврди да је тиме што је судија донео одређену пресуду или у поступку доношења те пресуде прекршио неку процесну одредбу то учинио у намери да другом прибави какву корист или да оштећеном нанесе какву штету, због чега је по налажењу Апелационог суда, правилно првостепени суд нашао да у чињеничном опису оптужбе оштећеног као тужиоца нема обележја кривичног дела из члана 360. став 1. КЗ, које се окривљеној ставља на терет.

Пресуда прекршајног суда, по оцени овог суда, не обавезује кривични суд па не може ни бити од утицаја на доношење одлуке ... суда у П. у предмету К.бр. ..., а тиме окривљенима у том кривичном поступку донетом одлуком за коју се тврди да је незаконита у прекршајном поступку не може бити прибављена било каква корист.

По оцени Апелационог суда, окривљена као судија прекршајног суда изражавајући правни став у конкретној правној ствари, поступала је у складу са својим законским овлашћењима, јер је донела акт – пресуду ... у којој је изнела своје правно схватање као судија, а по том основу и не може бити позвана на одговорност, што је регулисано и одредбом члана 151. Устава Републике Србије која прописује да нико ко учествује у суђењу не може бити позван на одговорност за мишљење дато приликом доношења одлуке. Имајући и то у виду, првостепени суд је правилно поступио када је одбио оптужни предлог оштећеног као тужиоца у смислу одредбе члана 441 став 1 у вези са чланом 274 став 1 тачка 1 ЗКП.

По налажењу Апелационог суда, правилни су закључци првостепеног суда да у чињеничном опису оптужног акта оштећеног као тужиоца нема обележја кривичног дела из члана 360. став 1. КЗ, које се окривљеној Б.Х. ставља на терет, због чега су и супротни жалбени наводи пуномоћника оштећеног као тужиоца, оцењени као неосновани.

Из наведених разлога, а на основу одредбе члана 401. став 3. ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у решењу.

Записничар                                                    Председник већа-судија
Мирела Тошић,                                          с.р. Љубинко Ћетеновић, с.р.

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу