Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-29 Кривична дела против јавног реда и мира » - недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја (члан 348 став 4) » Кж 1 1888.11 неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја
Кж 1 1888.11 неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: КЖ.1-1888/11
КЖ.2-805/11
Дана 17.05.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Соње Павловић, председника већа, Милевке Миленковић и Бранислава Станића, чланова већа, са записничарем Тамаром Миливојевић, у кривичном предмету окр. П.В. из С., због кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из чл. 348 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и кривичног дела насиље у породици из чл. 194 ст. 1 КЗ, одлучујући о жалбама Основног јавног тужиоца у Крушевцу Кт.бр.3342/10 од 13.04.2011. године, окр. П.В. и његовог браниоца, адвоката Т.З. из В.Ш., изјављеним против пресуде Основног суда у Крушевцу 6К.4434/10 од 07.03.2011. године и решења Вишег суда у Крушевцу Кж.бр.44/11 од 25.03.2011. године, у седници већа одржаној дана 17. маја 2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Крушевцу, окр. П.В. и његовог браниоца, па се пресуда Основног суда у Крушевцу 6К.4434/10 од 07.03.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.
II ОДБАЦУЈЕ СЕ жалба окр. П.В., изјављена против решења Вишег суда у Крушевцу Кж.бр.44/11 од 25.03.2011. године, као НЕДОЗВОЉЕНА.
О б р а з л о ж е њ е
Наведеном пресудом у ставу I окр. П.В. је оглашен кривим да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из чл. 348 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од 7 (седам) месеци, коју казну ће издржати по правноснажности ове пресуде и на новчану казну у износу од 50.000,00 динара, коју је окривљени обавезан да плати у року од 30 дана по правноснажности пресуде, а ако окривљени наведену новчану казну не плати у остављеном року иста ће бити замењена у казну затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне рачунати као један дан затвора.
На основу чл. 63 КЗ окривљеном је у изречену казну затвора урачунато и време проведено у притвору од 11.10.2010. године, до 07.03.2011. године (посебним решењем Основног суда у Крушевцу 6К.4434/10 од 05.04.2011. године, на основу чл. 63 КЗ окривљеном је у изречену казну затвора у трајању од 7 месеци урачунато време проведено у притвору од 11.10.2010. године, па до 07.03.2011. године и од 30.03.2011. године од 13,00 часова, када је окривљени лишен слободе, а трајаће до правноснажности пресуде али најдуже док окривљеном не истекне казна коју је изрекао првостепени суд).
Према окривљеном је изречена мера безбедности из чл. 87 КЗ одузимање предмета – ватреног оружја и муниције, и то аутоматске пушке М70 фабричког броја 316574 и 164 метка за аутоматску пушку.
О трошковима поступка суд ће одлучити посебним решењем накнадно, на основу чл. 194 ст. 2 ЗКП.
Истом пресудом под II окр. П.В. је на основу чл. 355 ст. 1 тач. 2 ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело насиље у породици из чл. 194 ст. 1 КЗ.
Против цитиране пресуде жалбе су изјавили:
- Основни јавни тужилац у Крушевцу због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд укине првостепену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење и одлуку, или да наведену пресуду преиначи и окривљеног осуди на казну затвора у дужем временском трајању,
- окр. П.В. лично, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о казни, са предлогом да се побијана пресуда укине и окривљени ослободи кривичне одговорности, или да се предмет врати на суђење првостепеном суду. У жалби је затражио да буде обавештен о јавној седници како би истој присуствовао,
- бранилац окривљеног, адвокат Т.З. из В.Ш., због свих законом предвиђених основа, с предлогом да другостепени суд преиначи првостепену пресуду тако што ће окривљеног ослободи кривичне одговорности или да исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање,
Oкр. П.В. је поднео и одговор на жалбу јавног тужиоца, са предлогом да се жалба одбије као неоснована.
Решењем Вишег суда у Крушевцу Кж.бр.44/11 од 25.03.2011. године, уважавањем жалбе Основног јавног тужиоца у Крушевцу преиначено је решење Основног суда у Крушевцу 6К.4434/10 од 07.03.2011. године, тако да гласи: „Продужава се притвор против окр. П.В., одређен решењем истражног судије Основног суда у Крушевцу, продужаван решењима Основног суда у Крушевцу Кв.бр.483/10 од 19.10.2010. године, Кв.бр.538/10 од 19.11.2010. године, Кв.бр.602/10 од 17.12.2010. године, Кв.бр.538/10 од 19.11.2010. године, Кв.бр.602/10 од 17.12.2010. године, Кв.бр. 7/11 од 17.01.2011. године, Кв.бр.94/11 од 17.02.2011. године, који ће му се рачунати од дана и часа лишења слободе и који ће трајати до правноснажности пресуде, али најдуже док окривљеном не истекне казна коју је изрекао првостепени суд.
Окривљени је поднео жалбу против наведеног решења без навођења законом предвиђених основа, са предлогом да се окривљеном укине притвор и да се исти пусти на слободу.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу је поднеском Ктж 1746/11 од 11.05.2011. године, предложио да Апелациони суд уважи као основану жалбу Основног јавног тужиоца у Крушевцу, а одбије као неосноване жалбе окривљеног и његовог браниоца а првостепену пресуду укине и предмет врати на поновно суђење и одлуку или преиначи тако што ће окривљеног осудити на казну затвора у дужем трајању.
Апелациони суд је одржао седницу већа, у смислу чл. 375 ЗКП, у вези чл. 448 ст. 1 ЗКП, у присуству окр. П.В., а у одсуству Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, који је уредно обавештен, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу чл. 380 ЗКП, као и побијаним решењем, па је по оцени навода у изјављеним жалбама и писаном предлогу Апелационог јавног тужиоца, нашао:
Жалбе су неосноване.
Побијана пресуда, као ни поступак који је претходио, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка нити повреде кривичног закона, на које другостепени суд пази по службеној дужности у смислу чл. 380 ЗКП, као ни оне на које се неосновано указује изјављеним жалбама.
Жалбом јавног тужиоца се првостепена пресуда у осуђујућем делу побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, а из садржине жалбе произилази да првостепени суд није дао јасне разлоге да из чињеничног описа кривичног дела датог у изреци побијане пресуде изостави једну ловачку пушку – карабин, за коју је окривљени поседовао оружни лист. У жалби се наводи да је у вези конкретне пушке чији је држалац окривљени покренут управни поступак за одузимање исте, те да је за тим оружјем расписана потрага дана 10.03.2006.године и да се наведено оружје више не налази у легалном поседу окривљеног, тако да, према становишту жалбе, окривљени почев од 10.03.2006. године, неовлашћено држи ову ловачку пушку, па је и у том делу требало донети осуђујућу пресуду.
Насупрот наводима жалбе јавног тужиоца, Апелациони суд налази да је првостепени суд дао довољне и јасне разлоге за своје уверење да није доказано да је окривљени ловачку пушку – карабин неовлашћено набавио и држао и правилно је исту изоставио из чињеничног описа кривичног дела датог у изреци побијане пресуде, правилно налазећи да окривљени поседује оружни лист – одобрење надлежног органа за набављање спорног оружја, који се у списима предмета налази у фотокопији, а исти је окривљени суду предао ради увида у оригиналу.
Одредбама чл. 24 и 25 Закона о оружју и муницији су прописани услови под којима се оружни лист, оружје и муниција одузима од стране надлежног органа ако наступи који од разлога из чл. 8 ст. 1 и 2 овог Закона, да решење о одузимању оружног листа, оружја и муниције мора да садржи разлоге из ст. 1 чл. 24 и да се против тог решења може изјавити жалба министру унутрашњих послова. Одредбом чл. 25 истог закона је прописано да за одузети оружни лист, оружје и муницију надлежни орган издаје потврду, а да по правноснажности решења о одузимању надлежни орган позива власника да у року од годину дана отуђи одузето оружје и муницију, односно да сам нађе купца или га прода посредством овлашћеног предузећа за промет оружја и муниције.
Дакле, одредбама Закона о оружју и миницији је прописан управни поступак за одузимање оружног листа, оружја и муниције, а с обзиром да је у проведеном поступку несумњиво утврђено да окривљеном није одузет оружни лист, нити постоји решење да је покренут управни поступак везано за одузимање оружног листа и оружја, правилно је становиште првостепеног суда а насупрот наводима жалбе јавног тужиоца, да није доказано да је окривљени неовлашћено набавио и држао ловачку пушку – карабин за коју је поседовао још увек важеће одобрење надлежног органа у време претреса и проналаска спорног оружја у домаћинству окривљеног. По нахођењу Апелационог суда, жалбени наводи јавног тужиоца да је за тим оружјем расписана потрага, те да се од датума акта о расписивању потраге 10.04.2006. године има сматрати да је окривљени неовлашћено држао ову ловачку пушку, су оцењени као ирелевантни у смислу постојања предметног кривичног дела.
Жалбом окривљеног и његовог браниоца се првостепена пресуда побија због битних повреда одредаба кривичног поступка, али се не наводе конкретни разлози за побијање првостепене пресуде по овом основу. Из садржине жалбе произилази да се првостепена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања везано за осуђујући део пресуде и с тим у вези повреде кривичног закона.
Насупрот наводима жалби окривљеног и његовог браниоца, правилно је првостепени суд утврдио да је окривљени критичног дана у свом домаћинству држао, а претходно и набавио аутоматску пушку, са ближим ознакама као у изреци пресуде и 164 метка за аутоматску пушку, чија набавка и држање није грађанима дозвољена, а што је утврдио правилном оценом како писаних доказа, тако и исказа испитаних сведока.
Жалбом окривљеног се побија оцена доказа коју је дао првостепени суд и то посебно исказа сведока А.В. коме првостепени суд није поверовао и исказа сведока Д.Ж. коме је првостепени суд поверовао и из чијег исказа је првостепени суд утврдио да је још током 2005. године, окривљени био у поседу аутоматске пушке калибра 7,2 мм, те да су обоје пуцали из исте аутоматске пушке, а на идентичан начин се првостепена пресуда побија и жалбом браниоца окривљеног.
Насупрот наводима поменутих жалби, Апелациони суд налази да је првостепени суд за своје уверење које чињенице узима као доказане или недоказане и на основу којих доказа, дао довољне и јасне разлоге, које у свему прихвата и Апелациони суд и на исте упућује, а који се не доводе у сумњу у изјављеним жалбама.
Наиме, по оцени Апелационог суда, правилно првостепени суд није прихватио исказ сведока А.В., сина окривљеног, који је очигледно дат у циљу помоћи окривљеног у избегавању кривице а наведени исказ је у свему демантован исказом сведока Д.Ж. који је потврдио да је спорна пушка власништво окривљеног, да се налазила код сада пок. В.В. који је у гепеку аута довезао и предао окривљеном у присуству сведока током 2005. године, а који исказ је првостепени суд у свему правилно ценио.
На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, како по питању објективних, тако и по питању субјективних елемената, првостепени суд је правилно применио кривични закон када је окривљеног огласио кривим за кривично дело неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из чл. 348 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, а за своје чињеничне и правне закључке је дао довољне, јасне и убедљиве разлоге, које у свему прихвата и Апелациони суд и на исте упућује.
Жалбом окривљеног се указује да је у вези аутоматске пушке у току пред истим судом кривични поступак који траје већ 6 година, за неовлашћено набављање и држање поменутог ватреног оружја, а у ситуацији када аутоматска пушка није била пронађена, па је по оцени жалбе, неспојиво да се у истој ствари воде два одвојена кривична поступка.
Стоји чињеница на коју се указује жалбом окривљеног, а што произилази из списа предмета, да је у току други кривични поступак против окривљеног у вези исте аутоматске пушке (којим је очигледно обухваћен ранији период у односу на 11.10.2010. године када је у домаћинству окривљеног пронађено ватрено оружје и муниција), те да је било места спајању поступка сходно чл.33 ЗКП ради једновременог суђења и доношења јединствене одлуке. Међутим, иста околност, по оцени Апелационог суда, није сметња да се донесе пресуда у предметној кривичној ствари јер је реч о притворском предмету који захтева хитно поступање, нити је поступање првостепеног суда супротно одредби чл.33 ЗКП утицало на законито и правилно доношење одлуке у овој кривично правној ствари, а наведене околности, на које се указује жалбом, могу бити од значаја за одлуку суда у поступку који није правноснажно довршен и који је у току.
Испитујући одлуку о казни која се побија жалбама јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца без навођења конкретних разлога за побијање пресуде по овом основу, већ изјављене жалбе због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања сходно чл. 383 ЗКП садрже у себи и жалбу због одлуке о казни, Апелациони суд наводи да је првостепени суд приликом одлучивања о врсти и висини кривичне санкције према окривљеном имао у виду све околности у смислу чл. 54 КЗ, па је правилно од олакшавајућих околности окривљеном ценио да је породичан човек, да је отац деветоро деце од којих је троје малолетно, те да се издржава од пољопривреде и правилно је од отежавајућих околности ценио његову ранију осуђиваност. По оцени Апелационог суда, изречена казна затвора у трајању од 7 месеци, у коју је урачунато време проведено у притвору, као и новчана казна као споредна су довољне и нужне за остваривање сврхе кажњавања, како са становишта индивидуалне, тако и генералне превенције сходно одредби чл. 4 и 42 КЗ, тако да супротне жалбене наводе јавног тужиоца којима се истиче да првостепени суд није у довољној мери ценио ранију осуђиваност окривљеног за бројна кривична дела, Апелациони суд, оцењује неоснованим.
Жалбом јавног тужиоца се побија првостепена пресуда и у ослобађајућем делу, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, при чему се указује на погрешну оцену доказа од стране првостепеног суда везано за исказ оштећеног Б.В. који је у току предузимања истражних радњи потврдио све наводе јавне тужбе, да би потом на главном претресу изменио исказ како би помогао оцу да избегне кривицу.
Жалбом јавног тужиоца се не указује на постојање неких нових околности, чињеница или пак доказа које првостепени суд није ценио приликом одлучивања о кривици за кривично дело насиље у породици из чл. 194 ст. 1 КЗ, већ се само износи другачије виђење истих доказа, које је и првостепени суд ценио и по оцени Апелационог суда за своје уверење дао довољне и јасне разлоге, које у свему прихвата и Апелациони суд.
По нахођењу Апелационог суда, а имајући у виду исказ ошт. Б.В., који је категорично потврдио да је измислио цео догађај и лажно пријавио свог оца, а у недостатку других доказа који би потврдили наводе јавне тужбе, правилно је закључио да није доказано да је окривљени извршио кривично дело насиље у породици из чл. 194 ст. 1 КЗ.
Жалбом окривљеног се побија решење Вишег суда у Крушевцу донето у другостепеном поступку по жалби на решење првостепеног суда о укидању притвора окр. П.В., а којим је преиначено првостепено решење тако што је окривљеном продужен притвор.
С обзиром да против одлука другостепеног суда није дозвољена жалба, сем када је то изричито процесним законом предвиђено, суд је жалбу окривљеног одбацио као недозвољену будући да жалба по Законику није дозвољена, а на основу чл. 387 ЗКП.
Са напред наведених разлога, налазећи да су изјављене жалбе неосноване а да је жалба окривљеног изјављена на другостепено решење недозвољена, Апелациони суд је на основу чл. 388 ЗКП одлучио као у изреци под I, а на основу чл. 401 ст. 3 ЗКП одлучио као у изреци под II.
Председник већа-судија
Соња Павловић,с.р.