Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-2 Основи искључења противправности » - дело малог значаја (члан 18) » Кж 3 12/12 неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ

Кж 3 12/12 неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: КЖ.3.12/12
Дана: 18.05.2012. године
К р а г у ј е в а ц

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као суд трећег степена, у већу састављеном од судија: Соње Павловић, председника већа, Љубинка Ћетеновића, Александра Блануше, Милевке Миленковић и Дубравке Дамјановић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног А.Р., због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног А.Р., адвоката Д.С., изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу, Кж.1.5096/11 од 9.12.2011. године, у седници већа одржаној дана 18.05.2012. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног А.Р., а пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж.1.5096/11 од 9.12.2011. године, СЕ ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Краљеву К.бр.2689/10 од 6.04.2011. године, на основу члана 355. тачка 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) у вези са чланом 18. Кривичног законика (КЗ), окривљени А.Р. ослобођен је од оптужбе да би радњама ближе описаним у изреци, извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ.

Истом пресудом је одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава, а да ће о одузимању опојне дроге бити одлучено посебним решењем.

Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом Кж.1.5096/11 од 9.12.2011. године, уважавањем жалбе Основног јавног тужиоца у Краљеву, преиначио наведену пресуду, тако што је окривљеног А.Р. огласио кривим за радње описане у изреци првостепене пресуде које је правно квалификовао као кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ („Сл.гл.РС" број 72/09 од 3.09.2009. године), и за то извршено кривично дело га осудио на новчану казну у одређеном износу од 100.000,00 (стохиљада) динара коју да плати у року од 15 дана, а ако окривљени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одредити један дан казне затвора и на основу члана 246а став 3. КЗ од окривљеног је одузео опојну дрогу „канабис" у количини од 0,55 грама. Окривљени је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка чију ће висину првостепени суд одредити посебним решењем.

Против другостепене пресуде жалбу је благовремено изјавио бранилац окривљеног А.Р., адвокат Д.С., због битне повреде одредаба кривичног поступка (члан 368. став 1. тачка 11. ЗКП), повреде кривичног закона (члан 369. став 1. ЗКП), погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, с предлогом да Апелациони суд, као суд трећег степена, уважавањем жалбе укине побијану пресуду и предмет врати на поновно одлучивање или преиначи тако што ће одбити као неосновану жалбу Основног јавног тужиоца у Краљеву, а пресуду првостепеног суда потврдити.

Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж-2226/12 од 17.05.2012. године, предложио је да се жалба браниоца окривљеног А.Р. одбије као неоснована и побијана пресуда потврди.

Апелациони суд, одлучујући у трећем степену по жалби против другостепене пресуде (члан 395. ЗКП), у седници већа испитао је побијану пресуду, све списе овог предмета, цитирано мишљење Апелационог јавног тужиоца и по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

- да је жалба браниоца окривљеног А.Р., неоснована,
- да побијана пресуда, као и поступци који су јој претходили, не садрже битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона које у смислу члана 380 ЗКП, жалбени суд испитује по службеној дужности, а на основу правилне и потпуне оцене изведених доказа нижестепени судови су потпуно и правилно утврдили чињенично стање. На основу овога правилно је другостепени суд нашао да се у радњама окривљеног А.Р. садрже обележја кривичног дела за које је оглашен кривим и осуђен, због чега је и уважавањем жалбе Основног јавног тужиоца преиначио пресуду првостепеног суда.

Неосновано се стога изјављеном жалбом у корист окривљеног А.Р. побија другостепена пресуда због битних повреда одредаба кривичног поступка.

Апелациони суд, као суд трећег степена, налази, супротно тврдњама изнетим у изјављеној жалби браниоца окривљеног А.Р. да је изрека побијане пресуде другостепеног суда јасна и у складу са утврђеним чињеничним стањем. Пресуда садржи разлоге о одлучним чињеницама из којих се поуздано закључује како је окривљени извршио предметно кривично дело, које је све радње предузео ради извршења истог и из изведених и непротивречних разлога се види који докази потврђују одлучне чињенице у извршењу кривичног дела и како су нижестепени судови ценили изведене доказе и та утврђења нису супротна садржини доказа на којима се заснивају.

Стога се у жалби браниоца окривљеног А.Р., неосновано истиче супротно, пре свега у погледу одлучне чињенице, да другостепени суд није дао ваљане разлоге о томе због чега налази да дело окривљеног није дело малог значаја, будући да побијана пресуда садржи само парафразирање одредбе члана 18. КЗ. Супротно жалбеним наводима, другостепени суд у својој одлуци на трећој страни образложења даје јасне и аргументоване разлоге због чега налази да кривично дело окривљеног није дело малог значаја.

Према томе, суд трећег степена налази да другостепена пресуда не садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП.

Оспоравајући оцену другостепеног суда да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање, у жалби браниоца окривљеног А.Р., се истиче, иако првостепена пресуда жалбом није побијана, да обављеним вештачењем није утврђено да врста конопље (рода канабис) садржи више од 0,3% супстанце из групе ТХЦ, а што је прописано одредбом члана 58. став 2. Закона о психоактивним контролисаним супстанцама („Службени гласник РС" број 59/2010 који је ступио на снагу 4. јануара 2011. године), чиме је доведено у сумњу да ли се ради о опојној дроги.

Ово је неосновано, јер је првостепени суд све важне и одлучне чињенице у овој кривичноправној ствари правилно и потпуно утврдио. Ове оцене вреде и за субјективне и за објективне чињенице и околности, те чињенице првостепени суд је утврдио, а другостепени суд прихватио не само на основу одбране окривљеног у овом кривичном предмету, већ и на основу низа других доказа који су узети у оцену и правилно оцењени, а у образложењу пресуде изнети за ставове и оцене, исцрпни, правилни, а према томе и за овај суд прихватљиви разлози. Непотребно је на све те доказе и чињенице овде поново указивати, због чега ћемо указати само на оне које се односе на опојну дрогу – индијску конопљу – canabis sativa. Када је у питању производња индијске конопље, по оцени суда трећег степена нужно је утврдити о којој се врсти ради и да ли садржи компоненту ТХЦ у проценту већем од 0,3%, а када је употреба биљне материје и држање canabis sativa која садржи материју ТХЦ онда се она налази на листи опојних дрога и психоактивних супстанци чија је злоупотреба забрањена, па се неосновано жалбом браниоца окривљеног указује на примену одредбе члана 58. став 2. Закона о психоактивним контролисаним супстанцама, која се односи на производњу, а не и на употребу.

Имајући у виду одбрану окривљеног и друге таксативно набројане и цењене доказе од стране нижестепених судова, на ваљан начин и у вези чега су дати јасни и непротивречни разлози, не стоји тврдња изнета у жалби изјављеној у корист окривљеног да је окривљени поступао у стању правне заблуде. Ово тим пре што се у жалби не истичу такве чињенице и докази који нису били предмет разматрања у поступку пред нижестепеним судовима, а који би могли утврђене чињенице довести у сумњу, већ се само износи сопствена оцена истих чињеница и околности које су нижестепени судови имали у виду и по налажењу овог суда правилно оценили и за своје закључке дали јасне, логичне и за овај суд у свему прихватљиве разлоге, па у таквој ситуацији неосновано се побија другостепена пресуда на основу члана 367. став 3. ЗКП.

Према томе, првостепени суд је правилно утврдио све одлучне чињенице, како оне које чине обележја кривичног дела у питању, тако и чињенице које се тичу субјективног односа окривљеног према учињеном кривичном делу, па је правилан закључак другостепеног суда да је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање погрешно применио закон када је нашао да се ради о делу малог значаја и истог применом члана 355. тачка 1. ЗКП, ослободио од оптужбе. По оцени суда трећег степена, другостепени суд је правилно применио кривични закон кад је радње окривљеног из изреке првостепене пресуде правно оценио као кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ.

Међутим, по оцени суда трећег степена, правилан је закључак другостепеног суда да је првостепени суд погрешно применио кривични закон нашавши да у конкретном случају има места примени одредбе члана 18 КЗ. Ово стога што предметна марихуана која је одузета од окривљеног у количини од 0,55 грама не може представљати дело малог значаја, јер се ради о делу које само по себи садржи повећану друштвену опасност. Наиме, институт дела малог значаја – члан 18 КЗ, може се применити код предметног кривичног дела, али је код доношења одлуке за примену овог института нужно ценити не само врсту и количину опојне дроге, већ и све друге околности које су од значаја за примену овог института и испуњеност сва три услова прописана чланом 18. КЗ који морају кумулативно бити испуњени, а у конкретном случају мора се имати у виду степен кривице и да ли су одсутне штетне последице, а када се има у виду да је окривљени дело у питању извршио са директним умишљајем и да је последица дела угрожавање здравља људи што доводи до тешких здравствених и социјалних проблема, онда се наводи жалбе изјављене у корист окривљеног да се у конкретном случају ради о делу малог значаја, по оцени суда трећег степена су неосновани.

На основу оцене доказа изведених пред првостепеним судом, по оцени суда трећег степена, правилно су нижестепени судови утврдили да је окривљени у време и на месту ближе описаном у изреци побијане пресуде, у урачунљивом стању и са директним умишљајем, неовлашћено држао у мањој количини за сопствену употребу супстанцу која је проглашена за опојну дрогу – марихуану у количини од 0,55 грама, а при том је био свестан да је његово дело забрањено. Стога је правилан закључак другостепеног суда да се у радњама окривљеног А.Р. стичу сва како субјективна, тако и објективна обележја свршеног кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ.

Испитујући другостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом жалбе браниоца окривљеног, Апелациони суд као суд трећег степена налази да је жалба и у овом делу неоснована.

У првостепеном поступку су утврђене све околности у смислу члана 54. КЗ, које су од утицаја на избор врсте и висине казне, а другостепени суд је у одсуству отежавајућих околности, правилно оценио на страни окривљеног као олакшавајуће околности признање кривичног дела и његове личне и породичне прилике (ожењен и отац једног малолетног детета) и правилно окривљеном А.Р. за извршено кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, изрекао новчану казну у одређеном износу, а при одређивању висине новчане казне посебно имао у виду имовно стање окривљеног у смислу члана 54. став 2. КЗ. По оцени суда трећег степена, изречена новчана казна у наведеном износу сразмерна је тежини извршеног кривичног дела и степену кривице окривљеног и нужна и довољна за постизање како опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2. КЗ), тако и посебне сврхе кажњавања прописане чланом 42. КЗ, па је жалба браниоца окривљеног оцењена као неоснована, будући да се у истој не наводи ниједна околност коју другостепени суд није имао у виду приликом одмеравања казне, а која би довела до блаже осуде.

Правилном применом одредбе члана 246а став 3. КЗ, другостепени суд је одлучио о одузимању опојне дроге – марихуане.

Из изнетих разлога, а на основу члана 388 ЗКП, Апелациони суд као суд трећег степена, одлучио је као у изреци ове пресуде.

Председник већа – судија,
Соња Павловић, с.р.

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу