Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-20 Кривична дела против привреде » - фалсификовање (све) » КЖ 3 38-13 фалсификовање новца
КЖ 3 38-13 фалсификовање новца
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: КЖ.3-38/13
Дана 18.03.2014. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу трећег степена састављеном од судија: Марине Илић као председника већа, Радомана Спарића и Милевке Миленковић, као чланова већа, са записничарем Радицом Карић, у кривичном предмету оптуженог Н.Т. из Крагујевца, због кривичног дела фалсификовање новца из чл. 223 ст. 2 КЗ, одлучујући о жалби браниоца оптуженог Н.Т., адвоката Р.В., изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-2594/13 од 10.07.2013. године, након одржаног претреса пред Апелационим судом у Крагујевцу као судом трећег степена, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца Зорана Видаковића, оптуженог Н.Т. и његовог браниоца адвоката Р.В. из Б., дана 18.03.2014. године, донео је једногласно, а дана 20.03.2014. године јавно објавио
П Р Е С У Д У
Усвајањем жалбе браниоца оптуженог Н.Т., адвоката Р.В. из Б., ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-2594/13 од 10.07.2013. године, тако да иста гласи:
ОПТУЖЕНИ Н.Т., зв. „Т.“ из К., од оца В. и мајке Д., девојачко Р., рођеног 05.10.1977. године у Крагујевцу, са пребивалиштем у селу Р. и осталим личним подацима као у списима предмета,
на основу чл. 423 тач. 2 ЗКП,
ОСЛОБАЂА СЕ ОД ОПТУЖБЕ
да је у току децембра месеца 2000. године у Крагујевцу, лажан новац ставио у оптицај на тај начин што је од НН лица набавио 2.650 ДМ фалсификованих, од ког износа је 2.000 ДМ ставио у оптицај као праве тако што је дао С.Д. да их стави у оптицај као праве, а радници СУП-а су претресом стана оптуженог Т. код њега пронашли једну новчаницу од 500 ДМ серијског броја АА6427118Л4, једну новчаницу од 100 ДМ серијског броја ААХ3262524А6, једну новчаницу од 50 ДМ серијског броја АЗ3382510ГО које су фалсификоване, при чему је био урачунљив, поступао са умишљајем и био свестан да је његово дело забрањено,
- чиме би извршио кривично дело фалсификовање новца из чл. 223 ст. 2 КЗ,
јер није доказано да је извршио кривично дело за које је оптужен.
На основу чл. 265 ст. 1 ЗКП трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крагујевцу 6К.158/10 од 10.04.2012. године, оптужени Н.Т. и Д.С. на основу одредбе чл. 355 тач. 2 тада важећег ЗКП, ослобођени су од оптужбе да су извршили кривично дело фалсификовање новца из чл. 223 ст. 2 КЗ. Апелациони суд у Крагујевцу је након одржаног претреса донео пресуду Кж1-3201/12 од 20.9.2012. године, којом је преиначио пресуду Основног суда у Крагујевцу 6К.158/10 од 12.04.2012. године и оптужене огласио кривим за по једно кривично дело фалсификовање новца из чл. 223 ст. 2 КЗ и осудио их на казне затвора у трајању од по 3 месеца, а на основу одредбе чл. 78, 79 ст. 1 тач. 7, 87 и 223 ст. 5 КЗ према окривљеном Н.Т. изрекао меру безбедности одузимања новчаница, док су оптужени обавезани да на име паушала плате износ од по 10.000,00 динара.
Апелациони суд у Крагујевцу је као суд трећег степена одлуком Кж3-41/12 од 24.04.2013. године укинуо пресуду Апелационог суда у Крагујевцу од 20.9.2012. године у односу на оптуженог Н.Т. и предмет вратио истом суду на поновно суђење, док је у односу на оптуженог Д.С. пресуда потврђена. У поновљеном поступку након одржаног претреса дана 10.07.2013. године пред Апелационим судом, као другостепеним, уважавањем жалбе Основног јавног тужиоца из Крагујевца преиначена је пресуда Основног суда у Крагујевцу 6К.158/10 од 12.04.2012. године и оптужени Н.Т. оглашен кривим за кривично дело фалсификовање новца из чл. 223 ст. 2 КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од 3 месеца коју да издржи по правноснажности пресуде. Према оптуженом је изречена мера безбедности одузимање предмета и то новчаница које су код њега пронађене. Оптужени је обавезан да на име паушала плати износ од 10.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.
Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац оптуженог Н.Т. адвокат Р.В. из Б. због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу, као суд трећег степена, побијану пресуду преиначи и то тако што ће оптуженог Н.Т. ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело фалсификовање новца из чл. 223 ст. 2 КЗ.
Апелациони јавни тужилац је у писаном поднеску Ктж-5062/13 од 09.12.2013. године предложио да Апелациони суд у Крагујевцу, као трећестепени суд, одбије као неосновану жалбу браниоца оптуженог Н.Т. адвоката Р.В. из Б., а пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-2594/13 од 10.7.2013. године, потврди.
Апелациони суд у Крагујевцу је као суд трећег степена сходно чл. 464 у вези чл. 447 сада важећег ЗКП је дана 11.12.2013. године, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца, одржао седницу већа на којој је донео одлуку да се у овој кривично-правној ствари одржи претрес пред Апелационим судом као судом трећег степена, а ово имајући у виду одредбу чл. 449 ст. 1 ЗКП којом је предвиђено да ће се претрес одржати ако је потребно да се због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања понове докази који су раније изведени, а ово испитујући пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у изјављеној жалби сходно чл. 451 ЗКП. Имајући напред наведено у виду, Апелациони суд у Крагујевцу је нашао:
Жалба браниоца оптуженог Н.Т. је основана.
У жалби бранилац оптуженог Н.Т. истиче да је изрека побијане пресуде нејасна и неразумљива, да су разлози дати у образложењу пресуде у погледу одлучних чињеница у потпуности нејасни, те да је суд на основу погрешно утврђеног чињеничног стања донео одлуку и погрешно применио одредбу чл. 351 ст. 1 тада важећег ЗКП којим је предвиђено да се пресуда може односити само на дело које је предмет оптужбе садржане у оптужници.
Наиме, оптуженом Н.Т. је оптужним актом стављено на терет да је у току децембра месеца 2000. године у Крагујевцу лажан новац ставио у оптицај на тај начин што је од НН лица набавио 2.650 немачких марака фалсификованих од кога је износ од 2.000 ДМ ставио у оптицај као праве тако што је дао оптуженом С. Д. да их стави у оптицај као праве, а радници СУП-а су претресом стана оптуженог Т. код њега пронашли једну новчаницу од 500 ДМ серијског броја АА6427118Л4, једну новчаницу од 100 ДМ серијског броја АХ3265524А6, једну новчаницу од 50 ДМ серијског броја АЗ3382510ГО које су фалсификоване, при чему је био урачунљив, поступао са умишљајем и био свестан да је његово дело забрањено и да је тиме извршио кривично дело фалсификовање новца из чл. 223 ст. 2 КЗ. Јавни тужилац је при оваквом оптужном акту остао, с тим што је исти само прецизиран на главном претресу дана 23.9.2009. године у погледу субјективних елемената кривичног дела.
Побијаном пресудом оптужени Н.Т. је оглашен кривим да је неутврђеног дана октобра месеца 2000. године у Крагујевцу у стању урачунљивости, поступајући са умишљајем и свестан да је његово дело забрањено, прибавио лажан новац у намери да га стави у оптицај на тај начин што је од НН лица прибавио фалсификоване новчанице и то од 650 ДМ у апоенима и то једну новчаницу од 500 ДМ, једну новчаницу од 100 ДМ и једну новчаницу од 50 ДМ које су му приликом личног претреса пронађене и одузете од стране овлашћеног службеног лица по потврди о одузетим предметима МУП – СУП у Крагујевцу од 20.10.2000. године, при чему је био свестан своје радње, хтео њено извршење и наступање забрањене последице, свестан забрањености дела и да је тиме извршио кривично дело фалсификовање новца из чл. 223 ст. 2 КЗ. У образложењу побијане пресуде на страни 7. Апелациони суд наводи да је имајући у виду резултат доказног поступка на претресу пред тим судом у границама оптужења, а по службеној дужности, уредио чињенични опис предметног кривичног дела у свему као у изреци ове одлуке, не мењајући правну квалификацију, изостављајући из описа радње оптуженог Н.Т. да је прибавио лажан новац у вредности од 2.650 ДМ, већ само 650 ДМ и да је од тог износа 2.000 ДМ дао оптуженом Д.С., јер изведеним доказима то није доказано иако су пронађене новчанице код оптужених истог серијског броја, а ово јер је та чињеница остала на нивоу сумње, а да је тај суд као време извршења кривичног дела означио „неутврђеног дана октобра месеца 2000. године“ с обзиром да су од стране МУП – СУП Крагујевац од оптуженог приликом личног претреса пронађене и одузете лажне новчанице ближе описане у изреци ове одлуке дана 20.10.2000. године када је и издата потврда о одузетим предметима која је потписана од стране оптуженог Н.Т. налазећи да на овај начин није прекорачена оптужба јер изменом времена извршења кривичног дела се не мења обележје кривичног дела, па да самим тим није повређен објективни идентитет оптужбе.
Међутим, основано се у жалби браниоца оптуженог Н.Т. наводи да је другостепени суд повредио одредбу чл. 351 ст. 1 тада важећег ЗКП, односно одредбу чл. 420 сада важећег ЗКП да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднетој или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници, а да суд није везан за предлоге тужиоца у погледу правне квалификације кривичног дела.
Кривично дело фалсификовање новца из чл. 223 ст. 2 КЗ чини лице које прибавља лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко лажан новац ставља у оптицај. Прибављање фалсификованог новца је набављање оваквог новца у намери да се стави у оптицај као прави и код овог облика кривичног дела без значаја је на који начин је прибављен фалсификовани новац (на пример куповином, разменом новца, крађом и сл.). Дело је свршено кад је прибављен лажан новац у намери да се стави у оптицај као прави. Злоупотреба фалсификованог новца је стављање у оптицај лажног новца, а он је стављен у оптицај када је употребљен, када је омогућена његова даља употреба што се најчешће остварује његовом предајом другом лицу. Дело је свршено стављањем у оптицај фалсификованог новца, при томе, није од значаја да ли је учинилац имао намеру да на овај начин оствари и неки посебан циљ и да ли га је остварио.
У конкретном случају оптуженом Н.Т. је оптужним актом стављено на терет да је ставио у оптицај фалсификоване новчанице док је пресудом Апелационог суда као другостепеног оптужени оглашен кривим да је прибавио лажан новац у намери да га стави у оптицај, па су основани наводи из жалбе браниоца оптуженог да је другостепени суд повредио одредбу чл. 351 тада важећег ЗКП, односно одредбу чл. 420 сада важећег ЗКП, јер је пресудом оглашен кривим оптужени за дело за које није тужен. Одредба овог члана поставља захтев идентитета између оптужбе и пресуде, а оптужба одређује кривичну ствар у два правца и то чињеничном основицом оптужбе одређује се личност којој треба да се суди (субјективни идентитет) и догађај о коме треба да се суди (објективни идентитет). У погледу објективног идентитета основно је питање када се има сматрати да је објективни идентитет измењен. Опште је правило да идентитет постоји ако се ради о истој радњи, истом догађају по коме се суди у његовим битним деловима. Чињенице које нису битне за радњу не мењају идентитет дела. Идентитет није измењен ако су у пресуди измењене околности које се односе на ближа својства кривичног дела, околности које конкретизују кривично дело, али нису правно релевантне за измену предмета оптужбе. У конкретном случају оптуженом је стављено на терет да је кривично дело фалсификовање новца учинио у децембру месецу 2000. године, а Апелациони суд је као другостепени у изреци побијане пресуде као време извршења кривичног дела навео октобар месец 2000. године јер су тада од оптуженог по потврди о одузетим предметима одузете фалсификоване новчанице, па се основано указује у жалби браниоца оптуженог да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка.
Апелациони суд у Крагујевцу као суд трећег степена је због истакнутих битних повреда и погрешно утврђеног чињеничног стања у седници већа донео одлуку да се одржи претрес. На претресу који је одржан дана 18.3.2014. године извршен је увид и прочитана потврда о привремено одузетим предметима од оптуженог Н.Т. од 20.10.2000. године, извештај о експертизи лажног новца НБЈ број 456, 457 и 458/2000 од 03.11.2000. године и број 11, 12. и 13/2001 од 01.2.2001. године, из којих извештаја се утврђује да су новчанице које су одузете од оптуженог лажне и да је колор фотокопија новчаница одузетих од оптуженог Н.Т. осредње израде.
Из налаза Безбедоносно-информативне агенције управе Института безбедности број 27/12-07 од 02.7.2007. године и од 10.4.2007. године са фотодокументацијом, као и усменог објашњења вештака Г.П. од 02.7.2007. године и од 06.3.2008. године и 22.02.2012. године је утврђено да су спорне новчанице одштампане на дигиталном колор штампачу, да је квалитет штампе лошији него на оригиналу, да је заштитна трака на спорним новчаницима убачена тако што је посебно одштампано наличје новчаница, да на спорним новчаницама не постоји водени жиг већ је његов ефекат симулиран штампањем мотива сивим тоном на полеђини новчаница, да су лице и наличје спорних новчаница одштампани ван регистра, да папир на коме су израђене спорне новчанице има светлу флуоресценцију за разлику од заштићених папира оригиналних новчаница које има тамну флуоресценцију и да се ради о фалсификату, да су новчанице одштампане на обичном комерцијалном папиру и да се голим оком лако уочавају разлике између ових новчаница и оригиналних новчаница.
Ценећи изведене доказе како појединачно тако и у њиховој међусобној вези, Апелациони суд у Крагујевцу налази да у конкретном случају нема доказа да је оптужени Н.Т. извршио кривично дело фалсификовање новца из чл. 223 ст. 2 КЗ на начин како му је оптужним актом јавног тужилаштва из Крагујевцу Кт.бр.194/00 од 05.9.2000. године стављено на терет, а имајући у виду датум извршења кривичног дела које је оптуженом стављено на терет и датум када су предметне новчанице пронађене и радња која му је стављена на терет, а да је оглашен кривим за радњу за коју није оптужен, као и да је Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени, у побијаној пресуди Кж1-2594/13 од 10.07.2013. године из чињеничног описа изоставио радње оптуженог Н.Т. да је прибавио лажан новац у вредности од 2.650 ДМ већ је оставио само износ од 650 ДМ и да је од тог износа 2.000 немачких марака дао окривљеном Д.С. обзиром да изведеним доказима то није доказано иако су пронађене новчанице код окривљеног истог серијског броја, јер по налажењу суда, ова чињеница је остала на нивоу сумње, а у односу на овај део јавни тужилац није изјавио жалбу.
Из свега напред наведеног, Апелациони суд у Крагујевцу као суд трећег степена је преиначио пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-2594/13 од 10.07.2013. године, усвајањем жалбе браниоца оптуженог Н.Т., на тај начин што је нашао да у конкретном случају, а сходно чл. 423 тач. 2 ЗКП нема доказа да је оптужени учинио кривично дело за које је оптужен, па је са тих разлога побијана пресуда преиначена сходно чл. 459 ст. 1 ЗКП као у изреци побијане пресуде.
У смислу чл. 265 ст. 1 ЗКП одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.
Записничар, Председник већа-судија,
Радица Карић, с.р. Марина Илић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Весна Алексић