Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ- 21 Кривична дела против здравља људи » - дрога » Кж1 102.11 неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ
Кж1 102.11 неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1.102/11
Дана: 21.01.2011. год.
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић и Катарине Бошковић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету осуђеног М.М., због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика, решавајући о жалби осуђеног М.М., изјављеној против решења Вишег суда у Новом Пазару Кв.579/10 од 13.12.2010. године, у седници већа одржаној дана 21.01.2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног М.М. изјављена против решења Вишег суда у Новом Пазару Кв.579/10 од 13.12.2010. године.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаним решењем Виши суд у Новом Пазару, обуставио је извршење мере безбедности обавезног лечење наркомана у здравственој установи затвореног типа, изречене уз казну затвора правноснажном пресудом Вишег суда у Новом Пазару К.198/10 од 13.05.2010. године, и одредио да се осуђени по правноснажности решења отпушта из специјалне здравствене установе, а да ће остатак казне затвора осуђени издржати у надлежном казнено поправном заводу.
Против наведеног решења жалбу је благовремено изјавио осуђени М.М., без навођења законских основа и предлога, а из садржине жалба произилази да осуђени решење првостепеног суда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и предлаже да Апелациони суд уважавањем жалбе исто укине.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктр.I-99/11 од 19.01.2011. године, ставио је предлог да Апелациони суд одбије као неосновану жалбу осуђеног М.М..
Апелациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао у смислу члана 401 став 1 ЗКП, па је, по оцени навода жалбе и предлога Апелационог јавног тужиоца, датог у напред цитираном писменом поднеску, нашао:
-жалба је неоснована.
Првостепено решење и поступак који је претходио његовом доношењу, не садржи повреде из члана 401 став 5 ЗКП, на које повреде Апелациони суд као другостепени, поводом жалбе увек пази по службеној дужности.
По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд поступио када је побијаним решењем обуставио извршење мере безбедности обавезног лечења наркомана у здравственој установи затвореног типа и одредио да се осуђени М.М., по правноснажности решења има отпустити из специјализоване здравствене установе и остатак изречене казне издржати у надлежном казнено поправном заводу, а за такву своју одлуку дао довољно јасних и аргументованих разлога, које Апелациони суд у свему прихвата као правилне.
Из списа предмета несумњиво произилази да је М.М., правноснажном пресудом Вишег суда у Новом Пазару К.198/10 од 13.05.2010. године, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, осуђен на казну затвора у трајању од две године и да му је изречена мера безбедности обавезног лечење наркомана у специјализованој установи затвореног типа, која ће трајати док постоји потреба за лечењем, а не дуже од изречене казне затвора. Даље, из списа предмета произилази да се према осуђеном М.М. од 09.08.2010. године, спроводи мера обавезног лечења наркомана у Специјалној затворској болници у Београду, а из извештаја те болнице несумњиво се утврђује да је досадашњим лечењем постигнута ремисија и да је даље задржавање осуђеног у тој установи непотребно, због чега се и предлаже прекид мере безбедности обавезног лечења наркомана у установи затвореног типа.
Према одредби члана 203 став 2 Закона о извршењу кривичних санкција, установа у којој се извршава мера безбедности обавезног лечења наркомана је дужна да обавести надлежни суд о завршетку лечења.
Супротно наводима жалбе осуђеног М.М., по налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд аналогном применом одредбом члана 510 став 2 ЗКП, по претходно прибављеном мишљењу надлежног јавног тужиоца, нашао да треба обуставити извршење мере обавезног лечење наркомана у здравственој установи затвореног типа, а да осуђени остатак казне затвора има издржати у надлежном казнено поправном заводу.
Наводима жалбе осуђеног М.М., да и даље постоји потреба за његовим лечењем у здравственој установи затвореног типа, по оцени Апелационог суда, не доводи се у сумњу правилност и законитост побијаног решења.
Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у решењу.
Председник већа-судија,
Љубинко Ћетеновић