Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » ЗКП-35 Кривично процесно право » Кж1 110.19 Незаконити докази
Кж1 110.19 Незаконити докази
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж1-110/19
Дана: 14.03.2019. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Радомана Спарића, председника већа, Весне Димитријевић и Злате Несторовић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљене AA, због кривичног дела изнуда у покушају из члана 214 став 1. у вези члана 30. Кривичног законика (КЗ), одлучујући о жалбама Основног јавног тужиоца у Пожаревцу и браниоца окривљене, адвоката Мирка Мирковића из Велике Моштанице, изјављеним против пресуде Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву 88К 697/16 од 19.11.2018. године, у седници већа одржаној, дана 14.03.2019. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Пожаревцу и браниоца окривљене AA, адвоката Мирка Мирковића, и пресуда Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву 88К 697/16 од 19.11.2018. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву 88К 697/16 од 19.11.2018. године, на основу члана 423. тачка 2. ЗКП, окривљена AA је ослобођена од оптужбе због кривичног дела изнуда у покушају из члана 214 став 1. у вези члана 30. КЗ. Наведеном пресудом је одлучено да се оштећени ББ ради остваривања имовинскоправног захтева упућује на парнични поступак.
Против првостепене пресуде жалбе су изјавили:
- Основни јавни тужилац у Пожаревцу, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу пресуду Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву 88К 697/16 од 19.11.2018. године укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, и
- бранилац окривљене АА, адвокат Мирко Мирковић, због битне повреде одредаба кривичног поступка, одлуке о трошковима кривичног поступка и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу пресуду Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву 88К 697/16 од 19.11.2018. године преиначи и окривљену ослободи од оптужбе на основу члана 423. тачка 1 ЗКП и да одлучи да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда уз захтев да окривљена и бранилац буду обавештени о седници већа другостепеног суда.
На жалбу јавног тужиоца одговор је поднео бранилац окривљене, адвокат Мирко Мирковић, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу жалбу јавног тужиоца одбије као неосновану, а усвоји жалбу браниоца окривљене, уз захтев да бранилац и окривљена буду обавештени о седници већа Апелационог суда.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу је у поднеску број: КТЖ-121/19 од 19.02.2019. године предложио да Апелациони суд усвоји као основану жалбу Основног јавног тужиоца у Пожаревцу, укине пресуду Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву 88К 697/16 од 19.11.2018. године и предмет врати првостепеном суд на поновно суђење.
Апелациони суд је у седници већа, одржаној у смислу одредби члана 511. став 1. ЗКП, о којој није обавестио окривљену АА и њеног браниоца, адвоката Мирка Мирковића, с обзиром да је окривљена првостепеном пресудом ослобођена од оптужбе, а веће је нашло да присуство странака и браниоца не би било од користи за разјашњење ове кривичноправне ствари, па је размотрио комплетне списе предмета, испитао побијану пресуду у смислу одредбе члана 451. став 1. ЗКП, у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у изјављеним жалбама и по оцени навода и предлога жалби, одговору на жалбу и предлога Апелационог јавног тужиоца, нашао:
Жалбе су неосноване.
У жалби јавног тужиоца се наводи као основ побијања битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 2, 3 и 11 ЗКП, које се састоје у томе што је пресуду донео ненадлежни суд, који је био непрописно састављен и да је изрека пресуде неразумљива.
Апелациони суд оцењује као неосноване предње жалбене наводе јер је за дело које је окривљеној стављено на терет оптужним актом јавног тужиоца стварно надлежан Основни суд и за исти је предвиђен скраћени поступак. Исто тако неосновано се у жалби истиче да је изрека пресуде неразумљива, јер изрека пресуде управо садржи опис дела и правну оцену дела за које су окривљена оптужена, односно чињенични опис из оптужног предлога Основног јавног тужилаштва из Пожаревца Кт. број 527/15 од 23.11.2016. године.
Наиме, у ситуацији када суд утврди да има места примени одредбе члана 423. тачка 2. ЗКП, окривљени се мора ослободити од оптужбе за кривично дело, односно за кривичноправне радње онако како је и оптужен, без измене чињеничног описа из оптужног акта.
Полазећи од наведеног неосновани су и наводи из жалбе браниоца окривљене да током поступка није доказано да је извршилац кривичног дела захтевао "предају" новца од оштећеног, а да је то неосновано наведено у оптужном акту, па самим тим по ставу жалбе браниоца у радњама учиниоца нема обележја кривичног дела за које је оптужен, због чега је требало донети ослобађајућу пресуду у смислу члана 423. тачка 1. ЗКП.
Побијајући провостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, жалбом јавног тужиоца се оспорава оцена првостепеног суда о изведеним доказима, те његови чињенични и правни закључци да нема доказа да је окривљена извршила кривично дело које јој се ставља на терет оптужним актом. У жалби се даље даје сопствена оцена изведених доказа, која је супротна оцени тих доказа, од стране првостепеног суда, а без навођења нових чињеница и околности које првостепени суд већ није ценио, тако да се по налажењу Апелационог суда тиме не доводи у питање чињенично стање које се утврђује правилном оценом одбране окривљене, исказа оштећеног и прочитаних писаних и других изведених доказа.
Тако се у жалби јавног тужиоца истиче да првостепени суд није правилно ценио чињеницу да се у мобилном телефону власништво супруга окривљене, непосредно пре критичног догађаја, налазила СИМ картица са које је касније, када је премештена у други мобилни телефон, чији власник није утврђен, упућена претња СМС поруком оштећеном ББ, да првостепени суд није у довољној мери ценио чињенице да је са спорне СИМ картице, док се налазила у телефону супруга окривљене поред осталих позивана сведокиња ВВ, која је раније ишла са окривљеном код оштећеног ради „скидања чини", да је окривљена познавала породичне прилике оштећеног, јер је више пута била код њега и дружила се са његовом ћерком.
Апелациони суд је ценио предње наводе из жалбе јавног тужиоца и имао је у виду наводе из одбране окривљене, која је током целог поступка у потпуности оповргла и негирала извршење кривичног дела, па налази да је правилан став првостепеног суда да докази изведени пред првостепеним судом нису довољни за закључак суда да је управо окривљена извршилац предметног кривичног дела.
Апелациони суд налази да је од значаја је истаћи да је одредбом члана 152. став 3. ЗКП прописано да се претресање уређаја за аутоматску обраду података и опреме на којој се чувају или се могу чувати електронски записи, предузима на основу наредбе суда и по потреби уз помоћ стручног лица. Одредбом члана 155. ЗКП је поред осталог прописано да на образложени захтев јавног тужиоца, претресање наређује суд и шта садржи наредба о претресању.
У конкретном случају из списа предмета произилази да је првостепени суд извео доказ вршењем увида у криминалистичко-техничку документацију ПУ Пожаревац, ПС Кучево од 26.03.2015. године, сачињену од криминалистичког техничара, ПС Кучево у ком извештају је наведена текстуална садржина спорних порука упућених оштећеном ББ, односно извршено је фотографисање истих из мобилног телефона оштећеног, да би затим исте достављене Основном јавном тужилаштву у Пожаревцу.
Имајући у виду цитиране законске одредбе и напред наведене радње предузете од стране криминалистичког техничара ПС Кучево, Апелациони суд је мишљења да се у доказном поступку није могла користити као доказ наведена криминалистичко-техничка документација полицијске станице, односно извод из комуникације путем СМС порука. Ово из разлога што је иста сачињена без наредбе суда, супротно одредби члана 152. став 3. ЗКП, која изричито прописује да се претресање уређаја за аутоматску обраду података, у које уређаје без сумње, према ставу овог суда, спада и мобилни телефон, а која се предузима на основу наредбе суда, па је стога у конкретном случају реч о незаконитог доказу, који се не може корисити у кривичном поступку.
Апелациони суд налази да се основано у жалби браниоца истиче да првостепени суд није донео одлуку о трошковима кривичног поступка, која би с обзиром да је окривљена ослобођена од оптужбе требало да се донесе применом члана 265. став 1. ЗКП. Међутим, како о трошковима поступка није одлучено у смислу члана 262. став 1. ЗКП, то је првостепени суд обавезан да након прикупљања података о висини трошкова донесе посебно решење о висини истих, у смислу члана 262. став 2. ЗКП.
На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон, када је закључио да на основу изведених доказа није утврђено да је окривљена АА извршила кривично дело за које се оптужује, те је правилна одлука суда донета у смислу члана 423. тачка 2. ЗКП, када је окривљену ослободио од оптужбе да је извршила кривично дело изнуда у покушају из члана 214 став 1. у вези члана 30. КЗ.
Са изнетих разлога, Апелациони суд је на основу члана 457. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа-судија,
Радоман Спарић,с.р.