Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ- 21 Кривична дела против здравља људи » - дрога » КЖ1 27.19 Кивично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из чл.246 ст.1 КЗ
КЖ1 27.19 Кивично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из чл.246 ст.1 КЗ
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: КЖ1-27/19
Дана 18.01.2019. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Радомана Спарића, председника већа, Весне Димитријевић и Злате Несторовић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, одлучујући о жалби браниоца окривљеног, адвоката Милете Масларевића из Чачка, изјављеној против пресуде Вишег суда у Чачку К.бр.37/18 од 06.12.2018. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 447. став 1. ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца, дана 18.01.2019. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Милете Масларевића, а пресуда Вишег суда у Чачку К.бр.37/18 од 06.12.2018. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Чачку К.бр.37/18 од 06.12.2018. године оглашен је кривим окривљени АА због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика (КЗ), за које му је утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) године, па је суд применом одредбе члана 67. став 1. и 3. КЗ опозвао условну осуду изречену правноснажном пресудом Основног суда у Чачку К.бр.392/16 од 23.02.2017. године којом му је за кривично дело из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру изречена условна осуда у трајању од 5 (пет) месеци са роком проверавања од 2 (две) године по правноснажности пресуде узимајући казну од 5 месеци затвора из опозване условне осуде као утврђену и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 3 месеца у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 02.12.2017. године па до 07.03.2018. године, коју да издржи по правноснажности пресуде.
На основу члана 246. став 6. у вези члана 87. КЗ окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета и то опојне дроге „амфетамин" са активним разблаживачем „кофеином" нето масе 2,45 грама, упаковане у најлон кесу, опојна дрога „канабис" (конопља) упакована у ПВЦ кесу обмотану вишеструком стреч фолијом нето масе 488,14 грама, опојна дрога „амфетамин" са активним разблаживачем „кофеином" у крумену, упакована у провидну најлон кесу, нето масе 3,46 грама, опојна дрога „MDMB – CHMICA" и „F-MDMB-PINACA", у смоластом облику, упакована у белу најлон кесу, нето масе 3,44 грама, заједно са пластичном кашичицом и дигиталном вагицом за прецизно мерење сребрене боје, са поклопцем и новчани износ од 2.000,00 динара примљен од ББ. Окривљени је обавезан да на име паушала плати износ од 10.000,00 динара, а Вишем јавном тужилаштву у Чачку на име осталих трошкова кривичног поступка износ од 166.171,03 динара, у року од 15 дана по правноснажности пресуде.
Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат Милета Масларевић из Чачка, само у делу одлуке о опозиву условне осуде, због битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу првостепену пресуду преиначи и окривљеног АА огласи кривим само за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу у поднеску Ктж-37/19 од 15.01.2019. године, предложио је да Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени, одбије као неосновану жалбу браниоца окривљеног АА адвоката Милете Масларевића, а пресуду Вишег суда у Чачку К.бр.37/18 од 06.12.2018. године, потврди.
Апелациони суд је у седници већа, одржаној у смислу одредби члана 447. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, размотрио списе предмета, испитао побијану пресуду у смислу одредбе члана 451. став 1. ЗКП, у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у изјављеној жалби, па је по оцени навода и предлога жалбе, као и предлога Апелационог јавног тужиоца из напред цитираног поднеска, нашао:
Жалба је неоснована.
Према наводима жалбе браниоца окривљеног АА оптужница Вишег јавног тужиоца у Чачку није садржала предлог за опозивање условне осуде, нити је јавни тужилац током поступка, на главном претресу, предложио опозив условне осуде, па је по ставу жалбе браниоца, првостепени суд, опозивањем условне осуде прекорачио оптужбу, „оглашавајући кривим" окривљеног АА за шта није оптужен, чиме је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП.
Ценећи предње наводе из жалбе, Апелациони суд налази да је питање чињеничног идентитета пресуде и оптужбе прописано одредбама 420. ЗКП, и то у ставу 1. да пресуда се може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници, а према ставу 2. наведеног члана суд није везан за предлоге тужиоца у погледу правне квалификације кривичног дела.
Из наведеног произилази да између оптужбе и пресуде мора постојати идентитет у погледу субјективне и објективне истоветности дела, док закон не тражи идентитет у погледу правне оцене дела. Кад је реч о субјективном идентитету пресуде и оптужбе, он подразумева да се пресуда може односити само на лице које је оптужено, а питање објективног идентитета пресуде и оптужбе односи се само да дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници.
Сходно наведеном, идентитет пресуде и оптужбе се односи на лице које је оптужено и дело које је предмет оптужбе, а не и на постојање предлога јавног тужиоца за опозивање условне осуде, у ситуацији када је првостепени суд у смислу одредбе члана 67. став 1. КЗ, био у обавези да опозове условну осуду, па се неосновано жалбом браниоца наводи да је доношењем првостепене пресуде, учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП.
Наиме, одредбом члана 67. став 1. Кривичног законика, прописано је да ће суд опозвати условну осуду, ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора од две године или у дужем трајању.
Имајући у виду цитирану законску одредбу, и чињеницу да је окривљени АА за време проверавања по пресуди Основног суда у Чачку К.бр.392/16 од 23.02.2017. године, којом му је за кривично дело из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру изречена условна осуда у трајању од пет месеци са роком проверавања од 2 две године, то је Виши суд у Чачку приликом доношења побијане првостепене пресуде, којом је окривљеног АА осудио на казну затвора у трајању од три године био у обавези да на окривљеног примени наведену одредбу Кривичног законика и опозове раније изречену условну осуду.
Из наведених разлога неосновано се у жалби браниоца окривљеног истиче да је Кривични законик, и одредба члана 67. став 1. наведеног Законика, на чију се примену првостепени суд позива објављена у „Службеном гласнику РС" бр. 85/2005 од 06.10.2005. године, док је Законик о кривичном поступку, са којим је наведена законска одредба у нескладу, донет 26.09.2011. године, те да се одредба Кривичног законика могла примењивати само до почетка примене новог ЗКП, који надлежном јавном тужиоцу даје искључиво право оптужења.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом жалбе браниоца окривљеног АА Апелациони суд налази да је жалба неоснована.
Приликом одмеравања казне окривљеном првостепени суд је имао у виду чињенице и околности од значаја за одмеравање казне, па му је као олакшавајуће околности ценио коректно понашање и држање пред судом, да је признао извршење кривичног дела и његове материјалне прилике, јер је без сталног запослења и прихода, па је окривљеном за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, за које га је огласио кривим, утврдио казну затвора у трајању од три године, те му применом одредби чланова 60. став 2. тачка 3. и 67. став 1. и 3. КЗ, опозвао условну осуду, узимајући казну затвора од пет месеци из опозване условне осуде као утврђену и правилном применом законских одредби осудио га на јединствену казну затвора у трајању од три године и три месеца, у коју му се урачунава време проведено у притвору, као што је то наведено у изреци првостепене пресуде.
Дате разлоге првостепеног суда, прихвата и овај суд, налазећи да је одмерена казна затвора сразмерна тежини извршених кривичних дела и кривици окривљеног, те да је иста нужна и довољна да се у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4. став 2. КЗ, оствари сврха кажњавања из члана 42. КЗ, па су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног оцењени као неосновани.
Такође, изречена мера безбедности одузимања предмета је правилна и законита, о истој је првостепени суд дао довољне и јасне разлоге, које у свему прихвата и овај суд.
Са изнетих разлога, Апелациони суд је на основу члана 457. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа – судија,
Радоман Спарић, с.р.