Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-24 Кривична дела против јавног саобраћаја » - остало » Кж1 284.17 Угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством
Кж1 284.17 Угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством
Републикa Србијa
AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ
Број: Кж1- 284/17
Дaнa: 07.04.2017 године
К р a г у ј е в a ц
У ИМЕ НАРОДА
AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ, у већу сaстaвљеном од судијa: Радомана Спарића, председника већа, Марине Илић и Мирјане Војиновић, чланова већа, са Горданом Јовашевић записничарем, у кривичном предмету окривљених АА и ББ, због кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика (КЗ) одлучујући о жалбама Основног јавног тужиоца у Јагодини и браниоца окривљеног АА, адвоката Зорана Ћирића, из Јагодине, изјављеним против пресуде Основног суда у Јагодини К. број 79/15 од 18.10.2016. године, после одржаног претреса пред Апелационим судом у Крагујевцу као другостепеним, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу Горана Бусарчевића, окривљених, браниоца окривљеног АА, адвоката Зорана Ћирића и браниоца окривљеног ББ, адвоката Мирославе Манчић, адвоката из Јагодине, а у одсуству уредно позваног представника оштећене ВВ, дана 07.04.2017 године, једногласно је донео, а дана 11.04.2017 године, јавно објавио
П Р Е С У Д У
Делимичним усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Јагодини, поводом жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката Зорана Ћирића и по службеној дужности, преиначава се пресуда Основног суда у Јагодини К. број 79/15 од 18.10.2016. године, тако да гласи:
Окривљени АА, ЈМБГ ...., од оца ... и мајке ..., девојачко ..., рођен .... године у ..., са пребивалиштем у ...., држављанин Републике Србије, завршио средњу школу, по занимању аутоелектричар, запослен на бензинској пумпи ......, месечно зарађује 20.000,00 динара, неожењен, без деце, раније није осуђиван,
Окривљени ББ, ЈМБГ ..., од оца ... и мајке ..., девојачко ..., рођен ... године у ..., са пребивалиштем у ..., држављанин Републике Србије, завршио средњу школу, по занимању електротехничар, запослен у предузећу ..., месечно зарађује 21.500,00 динара, неожењен, без деце, раније није осуђиван
КРИВИ СУ
Што су дана 09.04.2012. године, у ..., на железничкој прузи Београд – Ниш, у стању урачунљивости и свесни да је њихово дело забрањено, по претходном договору и заједничким деловањем, заједно са мал. ГГ из ...., мал. ДД из ... и мал. ЂЂ из ..., против којих се водио поступак пред Вишим судом у Јагодини, постављањем препрека на саобраћајници угрозили јавни саобраћај и изазвали опасност за живот и тело људи и за имовину већег обима, на тај начин што су најпре пронашли један балван дебљине 10 цм, дужине око 2 м и бетонску плочу дужине око 1 м, ширине око 1 м и дебљине око 5 цм, које су поставили на левом колосеку пруге Београд – Ниш, а затим се одмакли у оближњу њиву како би видели шта ће се десити, с обзиром да су знали да ће том пругом убрзо проћи воз, где је након извесног времена наведеним колосеком и прошао теретни воз број ...., који се кретао из Ниша ка Београду, а којим су управљали машиновође ЕЕ и ЖЖ и који је прегазио наведени балван и бетонску плочу, заустављајући се на растојању од 150 м од препрека, јер због кратког растојања на коме су уочили препреку и кретања воза кроз кривину машиновође нису успели да зауставе воз, изазивајући предузетим радњама конкретну опасност за живот и тело машиновођа ЕЕ и ЖЖ, и за имовину већег обима, јер је постојала опасност да воз исклизне из колосека, при чему су били свесни своје радње, хтели њено извршење, као и наступање забрањене последице,
- чиме су извршили кривично дело угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством у саизвршилаштву из члана 290. став 1. у вези члана 33. КЗ („Службени гласник РС“ број 85/2005),
па им суд на основу чланова 4., 64., 65. и 66. КЗ, ИЗРИЧЕ
УСЛОВНУ ОСУДУ
Тако што им утврђује казне затвора у трајању од по 3 (три) месеца и истовремено одређује да се казне неће извршити ако окривљени у року од 1 (једне) године по правноснажности пресуде не учине ново кривично дело.
Окривљени се обавезују да плате суду на име паушала износе од по 5.000,00 динара, у року од 15 дана по правноснажности пресуде и остале трошкове кривичног поступка о чијој висини ће одлучити првостепени суд посебним решењем.
Жалбе Основног јавног тужиоца у Јагодини у осталом делу и браниоца окривљеног АА ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Јагодини К.број 79/15 од 18.10.2016. године у осуђујућем делу окривљени АА је оглашен кривим због кривичног дела изазивање опште опасности у саизвршилаштву из члана 278. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ, за које му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се казна неће извршити ако окривљени за време од две године по правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело и новчана казна у износу од 10.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 30 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења, а уколико исту не плати у наведеном року замениће му се казном затвора тако што ће му се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. У истом делу пресуде одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет окривљеног АА о чијој ће висини суд одлучити посебним решењем.
У ослобађајућем делу првостепене пресуде окривљени ББ на основу члана 423. тачка 2. ЗКП ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело изазивање опште опасности у саизвршилаштву из члана 278. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ. У истом делу пресуде одлучено је да трошкови кривичног поступка у односу на окривљеног ББ и то на име одбране по службеној дужности, падају на терет буџетских средстава суда.
Против првостепене пресуде жалбе су изјавили:
- Основни јавни тужилац у Јагодини у односу на ослобађајући део првостепене пресуде, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу преиначи првостепену пресуду и окривљеног ББ огласи кривим и изрекне му кривичну санкцију у границама законског минимума и максимума предвиђеног за кривично дело из члана 278. став 3. у вези става 1. КЗ, и
- бранилац окривљеног АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене кривичног законика, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу, првостепену пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.
Одговор на жалбу Основног јавног тужиоца у Јагодини поднео је бранилац окривљеног ББ, адвокат Мирослава Манчић, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу жалбу Основног јавног тужиоца одбије као неосновану и првостепену пресуду потврди.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу је у поднеску Ктж.295/17 од 28.02.2017. године предложио да Апелациони суд као другостепени одржи претрес, а затим усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Јагодини првостепену пресуду у ослобађајућем делу преиначи тако што ће окривљеног ББ огласити кривим због кривичног дела изазивање опште опасности у саизвршилаштву из члана 278. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ и осуди га на затворску казну у границама предвиђеним законом за ово кривично дело, а жалбу браниоца окривљеног АА, одбије као неосновану.
Апелациони суд је одржао седницу већа дана 01.03.2017. године, на којој је размотрио списе предмета и испитао побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања, који су истакнути у жалби Основног јавног тужиоца у Јагодини и браниоца окривљеног АА, па је по оцени навода и предлога из жалби, одговора на жалбу браниоца окривљеног ББ, као и писменог изјашњења Апелационог јавног тужиоца, датог у наведеном поднеску, одлучио да се у овој кривичноправној ствари одржи претрес пред Апелационим судом, налазећи да је првостепени суд пропустио да утврди и разјасни одређене чињенице које су од значаја за потпуно и правилно утврђење чињеничног стања и да је ради потпуног и правилног утврђења чињеница које су предмет доказивања потребно на претресу извести доказ саслушањем окривљених и испитивањем представника оштећене ВВ, као и да се понове неки већ раније изведени докази од стране првостепеног суда или евентуално изведу нови докази које предложе странке, а исто тако с обзиром да је у истом кривичном предмету пресуда једном била укинута, у смислу члана 455. став 2. ЗКП, другостепени суд је морао сам пресудити у овом предмету.
На претресу пред Апелационим судом, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца, окривљених, браниоца окривљених, а у одсуству уредно позваног пуномоћника оштећене, након разматрања првостепене пресуде и упознавања са наводима из жалби јавног тужиоца и браниоца окривљеног АА, као и одговора на жалбу браниоца окривљеног ББ, изведени су докази саслушањем окривљених АА и ББ, читањем одбрана малолетних ГГ, ДД и ЂЂ са записника Ким. 111/12, Ким 43/12 и Ким 80/12, вршењем увида у списе предмета Вишег суда у Јагодини Км. 118/12, налаз и мишљење вештака саобраћајне струке Дејана Томића, дипл. саоб. инж. и вештака за економско-финансијску област Ивице Новчића, налаза и мишљења вештака психијатријске струке и психолога за окривљеног ББ, увидом у криминалистичко-техничку документацију ПУ Јагодина и читањем извода из КЕ за окривљене и других писаних доказа из списа предмета па је након оцене ових доказа, као и оних који су изведени у поступку пред првостепеним судом, оценом навода у жалбама, одговору на жалбу, предлога Апелационог јавног тужиоца, предлога странака и речи на претресу, Апелациони суд нашао да на основу чињеничног стања утврђеног на претресу пред овим судом треба првостепену пресуду делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца, поводом жалбе браниоца окривљеног АА, и по службеној дужности, преиначити, односно окривљене АА и ББ огласити кривим да су извршили кривично дело угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством у саизвршилаштву из члана 290. став 1. у вези члана 33. КЗ („Службени гласник РС“ број 85/2005).
Пре свега, по оцени Апелационог суда жалбени наводи јавног тужиоца и браниоца окривљеног АА који се односе на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, да у пресуди нису наведени разлози који су предмет доказивања, а дати разлози нејасни и у знатној мери противречни, у ситуацији када је пред другостепеним судом одржан претрес и на основу напред изведених доказа утврђено ново чињенично стање, другачије од чињеничног стања из првостепене пресуде, немају значај истакнутих повреда кривичног поступка. Осим тога наведене битне повреде одредаба кривичног поступка у образложењима жалбе се у суштини односе на побијање чињеничних закључака првостепеног суда, и то у жалби јавног тужиоца, да није доказано да је окривљени ББ учинио кривично дело за које је оптужен, односно жалби браниоца окривљеног АА, да је окривљени АА извршио кривично дело за које је оглашен кривим.
Наиме јавни тужилац у изјављеној жалби и речи на претресу одржаном пред Апелационим судом, тврди и понавља да је изведеним доказима утврђено да је окривљени ББ извршио кривично дело изазивање опште опасности из члана 278. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ, на начин и под околностима како му је то стављено на терет оптужним актом.
Насупрот наводима оптужног акта првостепени суд у образложењу побијане пресуде закључује да се на основу изведених доказа није могло утврдити, да је критичном приликом окривљени ББ, заједно са окривљеним АА и малолетним ГГ, ДД и ЂЂ, постављао препреке на прузи. При томе се истиче да окривљени ББ не признаје извршење кривичног дела, да је његова одбрана потврђена одбраном окривљеног АА, који је изјавио да ББ није учествовао у извршењу дела, а да су то потврдили и напред наведени малолетници које је првостепени суд саслушао у својству сведока, то по ставу првостепеног суда нема довољно јасних и недвосмислених доказа да је окривљени ББ учествовао у извршењу кривичног дела.
Међутим, Апелациони суд је после одржаног претреса и извођења напред наведених доказа и свестране анализе истих, као и одбране окривљених ББ и АА и исказа малолетних ГГ, ДД и ЂЂ, саслушаних у поступку пред Вишим судом у Јагодини, извео закључак да су окривљени АА и ББ извршили кривично дело угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством у саизвршилаштву из члана 290. став 1. у вези члана 33. КЗ, утврђујући чињенично стање као у изреци ове пресуде, а наиме:
Дана 09.04.2012. године, ......, на железничкој прузи Београд – Ниш, окривљени АА и ББ, су након претходног договора, заједно са мал. ГГ из ....., мал. ДД из ... и мал. ЂЂ из ...., пронашли један балван дебљине 10 цм, дужине око 2 м и бетонску плочу дужине око 1 м, ширине око 1 м и дебљине око 5 цм, и поставили их на левом колосеку пруге Београд – Ниш, знајући да ће том пругом убрзо проћи воз, а затим се одмакли у оближњу њиву како би посматрали шта ће се десити. Након извесног времена наведеним колосеком је прошао теретни воз број ....., који се кретао из Ниша ка Београду, којим су управљали машиновође ЕЕ и ЖЖ и који је прегазио наведени балван и бетонску плочу, заустављајући се на растојању од 150 м од препрека, јер због кратког растојања на коме су уочили препреку и кретања воза кроз кривину машиновође нису успели да зауставе воз. Предузетим радњама окривљени АА и ББ су угрозили јавни саобраћај и изазвали конкретну опасност за живот и тело машиновођа ЕЕ и ЖЖ, и за имовину већег обима, јер је постојала могућност да због постављених препрека дође до исклизнућа воза из колосека.
Апелациони суд је ценећи одбрану окривљеног АА закључио да се може прихватити његова одбрана из поступка истраге да је са малолетним ГГ, ДД и ЂЂ и окривљеним ББ предузео радње које му се стављају на терет, да је ББ све време био са њима и учествовао у свим радњама постављања препрека на пругу, и да их ниједном није одговарао да то не чине, док се наводима из његове одбране са главног претреса пред првостепеним судом, да ББ није постављао препреке, већ је само био присутан, као и са претреса пред овим судом, да се ББ том приликом није уопште појављивао, нити га је он пред истражним судијом поменуо као извршиоца дела, већ је судија погрешно унео на записник окривљеног ББ као извршиоца, не може поклонити вера, не само из разлога што му је одбрана АА супротна доказима које овај суд узима као веродостојне, а које ће даље анализирати, већ је предњи закључак последица неуверљивости навода његове одбране коју је изнео на претресу пред првостепеним судом и на претресу пред овим судом.
Првостепени суд је у побијаној пресуди прихватио одбрану окривљеног ББ, који негира извршење кривичног дела, закључујући да је окривљени ББ само посматрао догађај, а није учествовао у истом, наводећи да је његова одбрана потврђена измењеном одбраном окривљеног АА, те да по ставу суда нема других довољно јасних и недвосмислених доказа да је окривљени ББ учествовао у извршењу кривичног дела, због чега га је ослободио од оптужбе, јер није доказано да је извршио кривично дело за које се оптужује.
Апелациони суд је мишљења, да је предње становиште неприхватљиво, јер првостепени суд губи из вида чињеницу да слободна оцена доказа, па и одбране окривљеног, не дозвољава произвољност, арбитрерност и слободно закључивање, већ представља садржајну суштинску анализу и оцену сваког доказа у његовој унутрашњој вредности, материјалној вези са реалним чињеницама и објективном стварношћу, као и узајамној вези са другим доказима или утврђеним чињеницама. Наиме, слободна оцена доказа мора да се заснива на реалној процени вредности и значаја сваког појединачног доказа и то на таквој процени која по логици ствари код сваког човека доприноси доношењу истог закључка о вредности и садржају доказа.
Пре свега, окривљени АА је у поступку истраге исцрпно и убедљиво описао под којим околностима су постављене препреке, и то, прво бетонска плоча преко обе шине пруге, у чијем постављању је учествовао и окривљени ББ, коју је поломио теретни воз који је наишао из смера Ниша, износећи читав низ детаља и чињеница у вези постављања наведене препреке на пругу, те постављања других препрека од снопа шуме кукуруза и др. од којих су запалили ватру, а у чему су учествовали осим њега и окривљеног ББ и мал. ГГ, ДД и ЂЂ, те је по оцени Апелационог суда било очигледно да је казивање таквих детаља о учешћу окривљеног ББ у извршењу кривичног дела одговарало истини. Због тога је неосновано истицање окривљеног АА на претресу пред овим судом да је истражни судија приликом саслушања погрешно унео његову изјаву, посебно што је окривљени записник о саслушању у поступку истраге потписао без примедби, па је по оцени Апелационог суда измењена одбрана окривљеног АА неуверљива и срачуната да помогне окривљеном ББ у избегавању кривице.
Присуство окривљеног ББ на месту критичног догађаја и учешће истог у радњи извршења предметног кривичног дела Апелациони суд утврђује и оценом одбрана напред наведених малолетних лица.
Због тога је по мишљењу Апелационог суда наведено закључивање првостепеног суда погрешно, а на шта се основано указује у жалби јавног тужиоца.
Апелациони суд на претресу, није испитао у својству сведока малолетне ГГ,ДД и ЂЂ, нити је прочитао њихове исказе дате у наведеном својству пред првостепеним судом. Ово из разлога што су наведена лица у вези истог догађаја саслушана у својству малолетних учинилаца кривичних дела, па с обзиром да принцип одвојености кривичнопроцесних функција не дозвољава, да се у једном лицу у истој кривичноправној ствари стичу функције сведока и учиниоца кривичног дела, односно окривљеног, то је овај суд ради избегавања дуплирања процесних улога код истог лица одлучио да у оваквој процесној ситуацији малолетнике не саслушава у својству сведока већ да се на претресу у смислу члана 406. став 1. тачка 5. ЗКП, упозна са исказима малолетника, тј. њиховим одбрaнама са записника Вишег суда у Јагодини Ким 80/12, Ким. 111/12, Ким 43/12 и Км. бр 118/12, према којима је за исти догађај поступак раздвојен и правноснажно завршен.
Наиме, увидом у списе предмета Вишег суда у Јагодини Км. бр 118/12 утврђено да је правноснажним решењем напред наведени број од 28.02.2013. године, према малолетним ГГ,ДД и ЂЂ изречена васпитна мера појачан надзор од стране органа старатељства, због тога што су дана 09.04.2012. године у вечерњим часовима у ...., Општина Јагодина, по претходном договору и заједничким деловањем са пунолетним АА и ББ, према којима је поступак раздвојен, опасном радњом постављањем препрека и изазивањем пожара на прузи Београд – Ниш, угрозили јавни саобраћај, и тиме довели у опасност живот или тело људи и имовину већег обима, на тај начин што су сви заједно отишли до пруге која пролази кроз наведено село и код Железничке станице, након проналаска једног балвана дебљине 10 цм и дужине 2 м као и бетонске плоче, исту поставили на леви колосек пруге Београд – Ниш, па је након извесног времена теретни воз који се кретао наведеним колосеком прегазио балван и плочу, због чега се након 200 м зауставио, а потом су сви заједно узели сноп шуме од кукуруза, пањ и ситне гранчице исте поставили на колосек пруге и упалили, због ког пожара је путнички воз који се кретао наведеним колосеком морао да се заустави, након чега је на лице места изашла ватрогасна јединица која је локализовала пожар, а малолетници са пунолетним лицима напустили лице места, чиме су извршили кривично дело угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством у саизвршилаштву из члана 290. став 1. у вези члана 33. КЗ, које им је и било стављено на терет предлогом за изрицање васпитне мере Вишег јавног тужиоца у Јагодини.
Апелациони суд је даље из исказа сведока ЕЕ и ЖЖ, машиновођа теретног воза утврдио, да су по изласку из кривине у месту ... на одстојању од 50-60 м уочили у снопу рефлектора са воза да на прузи постоји препрека, да се радило о кратком растојању за заустављање воза, па је воз чеоним делом локомотиве наишао на тај предмет на прузи, да су по звуку закључили да се ради о чврстом предмету, да се воз зауставио након пређених 100-150 метара, када су сишли са воза и видели трагове бетона на доњем строју локомотиве и остатке делова бетонских плоча, па су наставили кретање до ... и о догађају обавестили отправника возова, јер су знали да се иза њих креће путнички воз. Из исказа сведока ЗЗ, машиновође путничког воза, се утврђује да је критичном приликом обавештен да је теретни воз ударио на прузи у препреку, да је на стајалишту у ... на раздаљини од 150 м приметио велику ватру на прузи, о чему је обавестио диспечера, па је чекао долазак ватрогасаца и полиције ради уклањања препреке, те да је постојала могућност да због препреке задњи вагон путничког воза испадне из колосека.
Апелациони суд је у смислу члана 449. став 2. у вези члана 403. ЗКП, одлучио да се на претресу изврши упознавање са садржином налаза и мишљења вештака саобраћајне струке Дејана Томића, дипл. саоб. инж. и вештака за економско-финансијску област Ивице Новчића.
Из налаза и мишљења вештака саобраћајне струке Дејана Томића и објашњења наведеног вештака са главног претреса се утврђује да теретни воз приликом налета и гажења бетонске плоче и балвана није претрпео оштећења и зауставио се након 100 до 150 метара од препреке, док путнички воз није претрпео оштећења, јер се зауставио на станици, с обзиром да су машиновође уочиле ватру и покренуле воз тек када је угашена ватра и уклоњене препреке са колосека. Према вештаку Томићу постављање наведених препрека на левом колосеку пруге Београд – Ниш могло је довести до угрожавања јавног превоза људи и робе, јер бетонска препрека која се налази на шинама може довести до искакања воза из шина, што зависи од типа воза, његове тежине, стања колосека и брзине кретања.
Из налаза и мишљења вештака Ивице Новчића и објашњења наведеног вештака са главног претреса се између осталог утврђује да је на дан извршења кривичног дела вредност једног теретног двоосовинског вагона износила 4.467.368,00 динара, а вредност једног путничког вагона са основном опремом 11.168.420,00 динара.
Из пријаве о ванредном догађају ВВ, од 09.04.2012. године се утврђује да је због наведеног ванредног догађаја прекид саобраћаја по левом колосеку пруге Јагодина – Багрдан наведеног дана трајао од 21,46 до 22,55 часова.
С обзиром да су утврђене све чињенице које су предмет доказивања Апелациони суд је одбио као неоснован и сувишан доказни предлог окривљених и њихових бранилаца да се у поступку пред другостепеним судом поново саслуша вештак саобраћајне струке Дејан Томић.
Поред наведених и цењених доказа Апелациони суд је чињенично стање утврдио оцењујући и остале доказе који су изведени у поступку пред овим и првостепеним судом, као и друге наводе из одбране окривљених.
С обзиром на све напред изнето, закључак је Апелационог суда да у конкретној кривичној ствари несумњиво утврђено да су окривљени АА и ББ извршили кривично дело угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством у саизвршилаштву из члана 290. став 1. у вези члана 33. КЗ („Службени гласник РС“ број 85/2005), на начин утврђен изреком ове пресуде. Суд је сходно члану 5. КЗ кривично дело квалификовао према закону који је важио у време извршења кривичног дела, с обзиром да после извршења кривичног дела измењени закон није блажи за окривљене.
Несумњиво је утврђено да су окривљени постављањем напред наведених препрека на саобраћајницу - железничку пругу Београд – Ниш, угрозили јавни саобраћај, односно у овом случају железнички саобраћај, с обзиром да су радње које су предузели имале за последицу конкретну опасност за заштићено добро, будући да је постојала реална могућност да дође до искакања теретног воза из шина и до повреде заштићеног објекта, то јест живота и тела људи, машиновође теретног воза, као и имовине већег обима. С обзиром на утврђену вредност једног теретног двоосовинског вагона, у конкретном случају се ради о имовини већег обима која према правном схватању Кривичног одељења Врховног суда Србије усвојеног на седници од 17.04.2006. године и према судској пракси постоји када вредност имовине прелази износ од 1.200.000,00 динара.
Апелациони суд налази да нису доказани наводи оптужног акта да су радње које су предузели окривљени имале за последицу конкретну опасност по животе и тела људи и имовину већег обима у односу на већи број људи – путника из путничког воза и уопште путнички воз, с обзиром да је изведеним доказима утврђено да је машиновођа наведеног воза благовремено обавештен о постављеним препрекама на прузи, па је зауставио воз, тако да у овом случају није наступила конкретна опасност у односу на заштићена добра, па је суд на основу чињеничног стања које је утврдио на претресу радње окривљених у наведеном делу изоставио из изреке пресуде као недоказане.
Оглашавајући окривљене АА и ББ кривим за кривично дело из члана 290. став 1. у вези члана 33. КЗ, Апелациони суд је имао у виду забрану преиначења на штету оптуженог, из члана 453. ЗКП.
Наиме, приликом изрицања нове пресуде, суд је везан забраном прописаном у наведеном члану, према којој, уколико је изјављена жалба само у корист оптуженог, пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције, а која забрана важи и при изрицању нове пресуде у смислу члана 462 став 4. ЗКП. У конкретном случају, с обзиром да је Апелациони суд у Крагујевцу, уважавањем жалби бранилаца окривљених АА и ББ, решењем Кж1 71/15 од 11.02.2015. године, укинуо ранију првостепену пресуду Основног суда у Јагодини 3К. број 317/13 од 10.09.2014. године, којом су окривљени били оглашени кривим због кривичног дела угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством у саизвршилаштву из члана 290. став 1. у вези члана 33. КЗ, окривљени АА и ББ се нису могли огласити кривим због кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ, које им се ставља на терет оптужним актом јавног тужиоца, с обзиром да је за то дело прописана већа мера казне затвора и новчана казна.
Апелациони суд налази да су окривљени АА и ББ критичном приликом поступали као саизвршиоци, посматрано у објективном – субјективном смислу.
Наиме, несумњиво је утврђено да су они предузетим радњама, које чине природну и логичку целину, са радњама малолетних ГГ, ДД и ЂЂ, свако на свој начин допринели извршењу предметног кривичног дела, а исто тако је утврђена и свест о заједничкој сарадњи као елеменат субјективне природе.
С обзиром на постигнути договор између окривљених и малолетника, да се дело изврши на начин утврђен изреком ове пресуде, несумњиво је утврђено да су окривљени били свесни да ће предузетим радњама угрозити јавни саобраћај и довести у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, што су и хтели и при томе били свесни забрањености својих радњи, па Апелациони суд налази да су окривљени кривично дело у питању извршили са директним умишљајем.
Суд је окривљене за учињено кривичне дело огласио кривим јер на страни окривљених нису утврђене околности које би њихову урачунљивост доводиле у питање или искључивале.
Одлучујући о кривичној санкцији за учињено кривично дело, суд је ценио све околности које су од утицаја на њену врсту и висину.
Као олакшавајуће околности суд је окривљенима ценио да се ради о млађим особама и да раније нису осуђивани, а окривљеном АА да је у својој одбрани у суштини признао радњу извршења предметног кривичног дела, док отежавајућих околности на страни окривљених није нашао.
Одлучујући да окривљеним изрекне условну осуду суд је ценио тежину учињеног дела и степен њихове кривице, као и напред наведене олакшавајуће околности, па је закључио да се основано може очекивати да ће се самим упозорењем уз претњу казном довољно утицати на окривљене да више не врше кривична дела, те им је изрекао условну осуду применом чланова 65. и 66. КЗ, налазећи да је утврђена казна затвора од три месеца, са временом проверавања од једне године, одговарајућа кривична санкција од које се са основом може очекивати остваривање сврхе условне осуде прописане у члану 64. став 2. КЗ.
Одлука о плаћању паушала је донета у смислу члана 261. став 3. ЗКП, при чему је суд ценио трајање и сложеност поступка и имовно стање окривљених.
Окривљени су дужни у смислу члана 264. став 1. ЗКП, да плате и остале трошкове кривичног поступка по посебном решењу које ће донети првостепени суд у смислу одредбе члана 262. став 2. ЗКП.
Са изнетих разлога, Апелациони суд је у смислу чланова 459. став 1. и 457. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар, Председник већа – судија,
Гордана Јовашевић,с.р. Радоман Спарић,с.р.
ПРАВНА ПОУКА: Против ове пресуде може се изјавити жалба у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде Апелационом суду у Крагујевцу, као суду трећег степена, а преко првостепеног суда.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Весна Алексић