Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-11 Кривична дела против живота и тела » - убиство » Кж1 852.17 Кривично дело тешко убиство чл.114 ст.1 тач.2 КЗ
Кж1 852.17 Кривично дело тешко убиство чл.114 ст.1 тач.2 КЗ
Републикa Србијa
AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ
Број: Кж1-852/17
Дaнa: 07.09.2017. године
К р a г у ј е в a ц
У ИМЕ НАРОДА
AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ, у већу сaстaвљеном од судијa: Рaдомaнa Спaрићa, председникa већa, Марине Илић, Ружице Ђурђевић, Александра Блануше и Олге Пековић, члaновa већa, сa зaписничaрем Татјаном Живковић, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешко убиство из члана 114. став 1. тачка 2. Кривичног законика и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, одлучујући о жалбама Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу, окривљеног АА и бранилаца окривљеног, адвоката Ненада Ћосића из Крагујевца и Драгице Ђекић из Крагујевца, изјављеним против пресуде Вишег суда у Крагујевцу 2К.42/16 од 22.03.2017. године, после одржаног претреса пред Апелационим судом у Крагујевцу као другостепеним, сходно одредбама члана 446. и 449. Законика о кривичном поступку (ЗКП), у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу Слободана Свилкића, окривљеног и његовог браниоца, адвоката Драгице Ђекић, дана 07.09.2017. године, једногласно је донео, а дана 12.09.2017. године, јавно објавио
П Р Е С У Д У
Делимичним усвајањем жалби Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу, окривљеног АА, и његових бранилаца адвоката Ненада Ћосића и Драгице Ђекић, преиначава се пресуда Вишег суда у Крагујевцу 2К. 42/16 од 22.03.2017. године, тако да гласи:
Окривљени АА, звани „Макса“ ЈМБГ 2504971721826, од оца … и мајке …, девојачко …, рођен …. у …., са пребивалиштем у месту рођења, држављанин …, по занимању аутолимар, ожењен, отац двоје пунолетне деце, писмен, завршио средњу угоститељску школу трећег степена, од непокретне имовине поседује кућу у …, површине око 50 м2 и 11 ари плаца, од покретне имовине један путнички аутомобил марке „Опел Кадет“, незапослен, издржава се од повременог рада у аутолимарској радионици, супруга и деца без имовине, незапослени, осуђиван …, у притвору по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Крагујевцу Кпп-2/15 од 29.01.2015. године,
К р и в ј е
1. Што је дана 28.01.2015. године, око 20,43 часова у …, у улици …, другог лишио живота, на тај начин што је у стању алкохолисаности, са 2,28 промила алкохола у крви, путничким возилом марке „Опел Кадет“, дошао до бензинске пумпе …, па пошто је угледао радника ББ, почео да га псује, пришао му говорећи како га овај поткрада приликом точења горива па му је ударио шамар, због чега је ББ ушао у продајни објекат бензинске пумпе да би за њим пошао и он са сином ВВ, који је претходно седео у кафићу са више других лица, па пошто је ББ покушао да телефоном догађај пријави полицији, извадио је пиштољ система „Токарев“, фабрички број ШК 3298, калибра 7,62 мм, који је носио за појасом, репетирао и држећи га у десној руци, исти уперио у правцу ББ, па држећи пиштољ у десној руци, обраћа му се речима: „Хоћеш да ти избушим колена“, па и даље насрће упереним пиштољем, а затим је, са врло блиског одстојања, из пиштоља испалио хитац у груди ББ и погодио га испаљеним пројектилом најпре у пределу леве подлактице, затим у пределу грудног коша и то прво леве, па десне половине грудног коша, који стрелни канал се пружа према назад, навише и на десну страну, кроз дијафрагму, леви режањ јетре, срчану кесу, срце, десно плућно крило, а након изласка из грудног коша и кроз десну надлактицу, наневши му при томе тешке телесне повреде опасне по живот у виду повреда левог режња јетре, десног плућног крила и повреде срца, која је одмах довела до смртног исхода, које радње је предузео у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не и битно, при чему је био свестан њихове забрањености, свестан свога дела и хтео његово извршење,
-чиме је извршио кривично дело убиство из члана 113. КЗ,
2. Што је дана 28.01.2015. године, у вечерњим часовима, …, неовлашћено носио ватрено оружје и муницију, на тај начин што је супротно одредбама члана 11а Закона о оружју и муницији Републике Србије, без одобрења надлежног органа за ношење ватреног оружја и муниције, носио са собом пиштољ непознате марке система „Токарев“, фабрички број ШТ 3298, калибра 7,62 мм, са три метка у оквиру, из кога је око 20,43 часова, у улици …, у просторијама продајног објекта …, у приземљу пословне зграде, испалио један хитац, а потом напустио лице места и понео пиштољ са собом, који је, приликом интервенције полицијских службеника ПС Аранђеловац, одбацио у дворишту породичне куће ГГ, у улици …, које радње је предузео у стању смањене урачунљивости, али не битно и са умишљајем, при чему је био свестан да је његово дело забрањено,
-чиме је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експолозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, („Службени гласник РС", бр. 121/2012 од 24.11.2012. године)
па му суд применом напред наведених законских одредби и члана 60. став 1. и 2. тачка 2. КЗ, УТВРЂУЈЕ,
за кривично дело убиство из члана 113. КЗ, казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година,
за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експолозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, казну затвора у трајању од 4 (четири) године,
па суд окривљеног применом напред наведених законских прописа и чланова 4. став 2, 14. став 1, 22. став 1, 25, 42, 45 и 54. КЗ и члана 424. ЗКП,
О С У Ђ У Ј Е
На јединствену казну затвора у трајању од 18 (осамнаест) година.
На основу одредбе члана 63. став 1. КЗ, окривљеном се у изречену казну затвора урачунава време проведено у притвору почев од 29.01.2015. године па до упућивања окривљеног у завод за извршење кривичних санкција али најдуже док не истекне време трајања казне.
На основу члана 87. став 1. и члана 348. став 6. КЗ, окривљеном се изриче мера безбедности одузимања предмета, па му се одузима пиштољ непознате марке система „Токарев“, фабрички број ШТ 3298, калибра 7,62 мм, са два метка у оквиру, као предмет употребљен за извршење кривичног дела.
Жалба Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу, жалба окривљеног АА и жалбе бранилаца окривљеног адвоката Ненада Ћосића и Драгице Ђекић, у осталом делу одбијају се као неосноване и првостепена пресуда у непреиначеном делу, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з а л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Крагујевцу 2К-42/16 од 22.03.2017. године, окривљени АА оглашен је кривим због кривичних дела тешко убиство из члана 114. став 1. тачка 2. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од 30 (тридесет) година и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) године, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 31 (тридесетједне) године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 29.01.2015. године, до упућивања у казненопоправни завод. Истом пресудом окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета па му је одузет пиштољ непознате марке система „Токарев“, фабрички број ШТ 3298, калибра 7,62 мм; окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка и то Вишем јавном тужилаштву у Крагујевцу у износу од 156.854,60 динара и првостепеном суду у износу од 115.174,48 динара, као и трошкове награде браниоца по службеној дужности о којој ће првостепени суд одлучити посебним решењем, а све у року од 30 дана по правноснажности пресуде, док је оштећена ДД из Аранђеловца за остваривање имовинскоправног захтева упућена на парнични поступак.
Против првостепене пресуде жалбе су изјавили:
-Виши јавни тужилац у Крагујевцу, због повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу уважи жалбу јавног тужиоца и преиначи пресуду Вишег суда у Крагујевцу 2К-42/16 од 22.03.2017. године, тако што ће окривљеном АА најпре за извршена кривична дела утврдити појединачне казне затвора у дужем трајању, а потом изрећи јединствену казну затвора,
-окривљени АА, без навођења жалбених основа, а из садржине жалбе произлази да се првостепена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу побијану пресуду укине или исту преиначи и изрекне му блажу казну уз захтев да са браниоцем буде обавештен о седници већа Апелационог суда,
-бранилац окривљеног, адвокат Ненад Ћосић, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу преиначи првостепену пресуду у погледу правне квалификације кривичних дела и одлуке о казни, и
-бранилац окривљеног, адвокат Драгица Ђекић, која је поднела допуну жалбе окривљеног и браниоца Ненада Ћосића, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да Апелациони суд преиначи првостепену пресуду у погледу правне квалификације кривичних дела и одлуке о казни, у смислу навода из жалбе уз захтев да је суд заједно са окривљеним обавести о времену одржавања седнице већа ради присуствовања истој.
Одговор на жалбу Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу поднели су браниоци окривљеног, са предлогом да се жалба Вишег јавног тужиоца одбије као неоснована, а усвоје жалбе окривљеног и његових бранилаца.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу је у поднеску Ктж-859/17 од 04.07.2017. године предложио да Апелациони суд у Крагујевцу усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу преиначи првостепену пресуду у погледу изречене казне затвора и утврђивањем појединачних казни затвора за предметна кривична дела у дужем трајању, окривљеног осуди на казну затвора у дужем трајању, сагласно члану 60. став 2. тачка 1. КЗ, а жалбе окривљеног АА и бранилаца окривљеног, адвоката Драгице Ђекић и Ненада Ћосића, одбије као неосноване.
Апелациони суд је одржао седницу већа 22.08.2017. године, на којој је размотрио списе предмета и испитао побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, па је по оцени навода и предлога из жалби и одговора на жалбу, као и писменог изјашњења Апелационог јавног тужиоца датог у наведеном поднеску одлучио да се у овој кривчноправној ствари одржи претрес пред Апелационим судом, налазећи да је првостепени суд пропустио да утврди и разјасни одређене чињенице које су од значаја за потпуно и правилно утврђење чињеничног стања и да је ради потпуног и правилног утврђења чињеница које су предмет доказивања потребно на претресу извести доказ саслушањем окривљеног и испитивањем сведока ВВ и поновити неке већ раније изведене доказе од стране првостепеног суда или евентуално извести нове доказе које предложе странке, а исто тако с обзиром да је у истом кривичном предмету пресуда једном била укинута, у смислу члана 455. став 2. ЗКП, другостепени суд је морао сам пресудити у овом предмету.
На претресу пред Апелационим судом, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца изведени су докази саслушањем окривљеног, испитивањем сведока ВВ, читањем исказа оштећене ДД, сведока ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ЈЈ, КК, ЛЛ, ЉЉ, ММ, НН, ЊЊ, ОО, ПП, записника о претресању стана ПС Аранђеловац од 29.01.2015. године, извештаја ПС Аранђеловац о форензичком прегледу лица места од 29.01.2015. године, записника о увиђају ВЈТ Крагујевац Ктр. 65/15 од 28.01.2015. године, извештај о анализи крви на алкохол окривљеног АА извршеног од стране Клиничког центра Крагујевац, службе за судску медицину и токсикологију, токсиколошки одсек од 31.01.2015. године, обдукционог записника КЦ Крагујевац од 29.01.2015. године, са анализом крви на алкохол за ББ, балистичког вештачења вештака балистичара дипл. инж. Александра Божовића, вештака МУП – РС НКТЦ Београд од 24.02.2015. године, налаза и мишљења вештака из области телекомуникација Дејана Николића из Јагодине дипл. инж. електротехнике од 30.03.2015. године, налаз и мишљење вештака судске медицине др Љубише Божића од 07.04.2015. године, налаза и мишљења Комисије вештака психијатријско – психолошке струке КЦ Крагујевац од 25.04.2015. године и допунског налаза и мишљења од 26.10.2016. године, увидом у криминалистичко техничку документацију ПС Аранђеловац Кту. 38/15 од 29.01.2015. године, увидом у два диска са електронским записом који су изузети са бензинске пумпе …у … приликом вршења увиђаја, читањем извода из казнене евиденције за окривљеног и читањем других писаних доказа из списа предмета, па је након оцене ових доказа, оцене навода у жалбама и одговору на жалбу као и предлога странака и речи на претресу, Апелациони суд нашао:
Жалбе су делимично основане.
Пре свега, по оцени Апелационог суда жалбени наводи бранилаца окривљеног који се односе на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. и став 2. тачка 2. ЗКП, да је изрека првостепене пресуде у односу на тачку 1. неразумљива, да пресуда нема разлога о чињеницама које су предмет доказивања, а да су дати разлози потпуно нејасни или у знатној мери противречни изведеним доказима, у ситуацији када је пред другостепеним судом одржан претрес и на основу напред изведених доказа утврђено ново чињенично стање, другачије од чињеничног стања из првостепене пресуде, немају значај истакнутих повреда кривичног поступка. Ово и стога, јер су по оцени овог суда повреде одредаба кривичног поступка на које се указује у наведеним жалбама последица погрешних закључака првостепеног суда, због чега су и жалбени наводи због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у првостепеном поступку и побијаној пресуди, с обзиром на утврђено чињенично стање пред овим судом, за сада без значаја.
Наиме, окривљени и његови бранииоци у изјављеним жалбама и речи на претресу одржаном пред Апелационим судом, тврде и понављају да нема доказа да је окривљени АА извршио кривично дело тешко убиство из члана 114. став 1. тачка 2. КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, и да је уопште закључак првостепеног суда о учињеним кривичним делима последица пре свега погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне оцене доказа, уз постојање битних повреда одредаба кривичног поступка ближе наведених и објашњених у жалбама и речима одбране на претресу пред овим судом, а које се у суштини своде на оспоравање чињеница које су предмет доказивања, на начин како их утврђује првостепени суд у побијаној пресуди.
Међутим, Апелациони суд је после одржаног претреса и извођења напред наведених доказа и свестране анализе истих, као и одбране окривљеног АА извео закључак да је окривљени извршио кривично дело убиство из члана 113. КЗ, утврђујући чињенично стање као у изреци ове пресуде под тачком 1, а наиме:
Дана 28.01.2015. године оштећени ББ и сведокиња ЕЕ су радили у другој смени на радном месту точилац-продавац на бензинској пумпи … у … . Оштећени ББ је након сазнања да окривљени АА за њега износи тврдње да га поткрада приликом точења горива од сведока ВВ, сина окривљеног и других лица слањем СМС порука и телефонским позивима тражио број телефона окривљеног како би са њим расправио неспоразум у вези точења горива на бензинској пумпи.
Наиме чињенице и околности које су претходиле предметном догађају и постојање ранијег неспоразума између окривљеног АА и сада покојног ББ у вези точења горива на бензинској пумпи на којој је радио ББ се утврђују из одбране окривљеног АА, исказа сведока ВВ и ЂЂ. Окривљени АА је изјавио да је сматрао да га ББ поткрада приликом точења горива тако што му није сипао у резервоар количину горива коју је купио због чега му се аутомобил гасио, док се из исказа сведока ВВ утврђује да му је тога дана непосредно пре критичног догађаја оштећени ББ тражио број телефона његовог оца како би „расчистили“ одређени неспоразум, а да му је он рекао да га не зове јер је знао да је пијан, као и да му је познато да је ББ тражио број телефона његовог оца и од других лица. Сведок ВВ је такође потврдио да је у вези наведеног неспоразума између окривљеног и оштећеног послао поруку власнику пумпе сведоку ЂЂ. У односу на наведене околности сведок ЂЂ је изјавио да је примио СМС поруку од сина окривљеног, сведока ВВ, у којој је писало да треба да дође на бензинску пумпу јер се оштећени ББ закачио са окривљеним АА, те да му је у телефонском разговору који је након тога следио сведок ВВ то поновио, као и да је окривљени у алкохолисаном стању и да ће доћи на пумпу и исту полупати.
Да је постојао наведени неспоразум произилази из налаза и мишљења вештака за област телекомуникација Дејана Николића који је анализом садржаја мобилног телефона који је био власништво оштећеног ББ и сведока ЂЂ утврдио време када су упућиване и примане СМС поруке и телефонски позиви наведеним телефонима. Наиме, у мобилном телефону оштећеног сачувана је СМС порука упућена у 19,24 часова лицу под именом „…“ у којој је од тог лица тражио број телефона окривљеног, да би му исто одговорило поруком да има број телефона сина окривљеног, сведока ВВ, који му је одмах затим послало. Надаље је у мобилном телефону оштећеног сачувана СМС порука коју је он упутио у 19,37,17 часова сведоку ВВ којом је тражио да му пошаље број телефона окривљеног, након чега је у 19,39,39 часова следио телефонски разговор између оштећеног и сведока ВВ, да би после тога у 20,19 часова сведок ЂЂ примио СМС поруку од сведока ВВ „Јел можеш да дођеш на пумпу за 15-20 минута оће да испадне срање због ББ, свађао се са ћалом мојим и немој да причаш да сам те звао молим те.“
Из одбране окривљеног, као и других напред наведених доказа се утврђује да је окривљени АА критичног дана конзумирао алкохол па се налазио у стању алкохолисаности са 2,28 промила алкохола у крви, и да је око 20,40 часова дошао на бензинску пумпу са својим возилом „Опел Кадет“, где су се осим оштећеног и сведокиње ЕЕ, и то у делу пумпе у којој је кафић, налазили сведок ВВ, син окривљеног и сведоци ЗЗ, ИИ и ЈЈ.
Окривљени АА је одмах по доласку, када је угледао оштећеног ББ, почео да га псује да би му затим ударио шамар након чега је оштећени ушао унутра у продајни објекат бензинске пумпе да би за њим ушао и окривљени заједно са сином сведоком ВВ.
Чињенице у вези поступака окривљеног АА према оштећеном ББ у виду псовања и ударања шамара, првостепени суд утврђује правилном оценом одбране окривљеног, исказа сведока ЕЕ, ВВ и напред наведених сведока који су критичном приликом налазили у објекту бензинске пумпе, па то прихвата и овај суд.
Из напред наведених доказа, као и видео снимка са два диска који су изузети са бензинске пумпе се надаље утврђује да пошто је оштећени ББ покушао телефоном да догађај пријави полицији, окривљени је извадио пиштољ, који је носио за појасом, репетирао га и држећи га у десној руци упереног у оштећеног насрнуо на истог, да би даље са упереним пиштољем пришао оштећеном који се налазио за продајним пултом. Из исказа напред наведених сведока се такође утврђује да је окривљени држећи уперен пиштољ у оштећеног говорио, „Хоћеш ли да ти избушим колена“, а да му је оштећени говорио да се склони.
Након тога окривљени АА је налазећи се иза продајног пулта поред оштећеног, уперио пиштољ према грудима оштећеног, па је са веома блиског растојања од неколико центиметара, из пиштоља испалио хитац у правцу груди оштећеног ББ, који је стајао укосо и својом предњом левом страном тела ближе окривљеном, којом приликом је оштећени подигао леву руку, тако да га је испаљени пројектил прво погодио у подлактицу леве руке, затим у пределу грудног коша и то прво леве, па десне половине грудног коша, који стрелни канал се пружа према назад, навише и на десну страну, кроз дијафрагму, леви режањ јетре, срчану кесу, срце, десно плућно крило, а након изласка из грудног коша и кроз десну надлактицу, наневши му при томе тешке телесне повреде опасне по живот у виду повреда левог режња јетре, десног плућног крила и повреде срца, која је одмах довела до смртног исхода.
По налажењу Апелационог суда првостепени суд је правилно ценио и није прихватио одбрану окривљеног АА, да се не сећа да је пиштољ који је извадио иза појаса у продајном објекту бензинске пумпе репетирао, нити да му је прст био на обарачу и да је он пиштољ опалио, те да је до опаљења истог вероватно дошло случајно у неком гурању, јер су предњи наводи из одбране обеснажени изведеним доказима, у вези чега је првостепени суд дао логичне и уверљиве разлоге које у свему прихвата и овај суд.
Пре свега, првостепени суд је из налаза и мишљења вештака балистичара дипл. инж. Александра Божовића из НКТЦ, МУП-а Републике Србије у коме је извршено вештачење исправности предметног пиштоља, који је правилно оценио као стручан и објективан, утврдио да је пиштољ функционално исправан, да је из пиштоља пуцано након чега исти није очишћен, дакле да се из истог може извршити испаљивање бојеве муниције под условом да се репетирањем у виду повлачења затварача пиштоља уназад убаци метак у цев пиштоља и да се изврши повлачење окидача.
Надаље на основу видео снимка са дискова безбедносне камере у продајном објекту бензинске пумпе, који је репродукован и на претресу пред другостепеним судом, несумњиво се утврђује да је окривљени репетирао пиштољ у 20,41,40 часова и одмах га уперио у правцу оштећеног који је био са друге стране продајног пулта и покушавао да телефонира са фиксног телефона, након чега је окривљени прошао иза продајног пулта према оштећеном, на кога даље насрће, као и у коме су се положају у 20,43,34 часова налазили окривљени и сада оштећени, када је окривљени са блиског растојања испалио хитац у правцу груди оштећеног, а из кога се такође несумњиво утврђује да сада пок. ББ ни на који начин није могао утицати на радњу повлачења окидача у смислу да је дошло до гурања између њега и окривљеног и да је деловао на прст окривљеног, којим је он окидач повукао.
При томе је по налажењу Апелационог суда првостепени суд правилно из налаза и мишљења вештака судске медицине др Љубише Божића утврдио да је у критичном догађају сада покојни ББ задобио више стрелних рана и канала, који су нанети динамичким дејством пројектила испаљеног из ручног ватреног оружја, у условима врло блиског одстојања од леве подлактице, (вероватно неколико центиметара), да је испаљени пројектил нанео прво стрелни канал кроз леву подлактицу, а потом кроз грудни кош и то прво леву па десну половину грудног коша пружајући се у смеру према уназад, навише и на десну страну, кроз дијафрагму, леви режањ јетре, срчану кесу, срце, десно плућно крило, а потом, након изласка из грудног коша и кроз десну надлактицу. Према вештаку Божићу повреде на левој подлактици и десној надлактици, појединачно у квалификаторном смислу представљају лаке телесне повреде, а повреда левог режња јетре представља тешку телесну повреду опасну по живот, какав карактер има и повреда на десном плућном крилу, док је најинтензивнија, а уједно и повреда која је директно довела до смртног исхода повреда срца, која такође има карактер тешке телесне повреде опасне по живот, односно тешке телесне повреде квалификоване смрћу, јер је управо ова повреда довела до смртног исхода убрзо након повређивања, а остале повреде су потпомагле смртни исход. Такође вештак Божић закључује да је у моменту задобијања стрелних повреда, оштећени ББ у односу на особу која је пуцала био искоса и својим предњом левом страном тела ближе особи која је пуцала и са левом руком подигнутом и испруженом испред тела, које чињенице се по налажењу Апелационог суда утврђују и на основу наведеног видео снимка камере у продајном објекту бензинске пумпе, на коме се види да у моменту када је критичном приликом окривљени уперио пиштољ према грудима оштећеног који је стајао укосо и својом предњом левом страном тела ближе окривљеном, да је оштећени подигао леву руку, тако да га је испаљени пројектил прво погодио у подлактицу леве руке.
Апелациони суд такође налази да је насупрот наводима жалби окривљеног и његових бранилаца првостепени суд разјаснио и правилно утврдио све околности у вези особина личности окривљеног АА, као и околности које су од значаја за оцену његовог психичког стања у време извршења кривичних дела у питању. Наиме из основног и допунског психијатријско-психолошког вештачења личности окривљеног АА, при којим је уз додатна објашњења остала на главном претресу, члан комисије вештака др Данијела Ђоковић се утврђује да је окривљени особа просечне интелигенције, која не испољава симптоме душевне болести, нити симптоме неког другог стања душевне поремећености, као ни симптоме зависности од алкохола или дрога. Код окривљеног, како приликом првог, тако и приликом другог прегледа је регистрован емоционално нестабилни поремећај у структури личности који карактерише емоционална нестабилност, снижен праг за толеранцију фрустрације, отежана контрола нагонских импулса, те инсуфицијентна социјална адаптација које црте личности посебно бивају изражене у ситуацијама које окривљени процењује као угрожавајуће по сопствену личност и сопствени систем вредности и код кога се слабост воље манифестовала евидентном склоношћу ка злоупотрби алкохола. Према вештацима у време предметних радњи окривљени АА је био алкохолисан са 2,28 промила алкохола у крви, што одговара средње тешком степену алкохолисаности, односно он је био у стању једноставне алкохолне опијености (обично пијанство) средње тешког степена.
Комисија вештака, чији су чланови др Владимир Јањић и др Данијела Ђоковић са дугогодишњим искуством у клиничком раду са пацијентима са посттрауматским стресним поремећајима, при чему су и експерти из ове области, с обзиром да су магистрирали на наведену тему, је такође утврдила да код окривљеног АА приликом наведених психијатријско-психолошких прегледа нису регистровани симптоми посттрауматског стресног поремећаја, а да су приликом доношења свог закључка узели у обзир све околности из личне прошлости окривљеног, његов боравак на ратишту, структуру његове личности и утицај алкохола као констилационог фактора, па је мишљење комисије вештака да су у време предметног догађаја, због описаних црта личности и учинка конзумираног алкохола, његова способност схватања значаја дела и могућност управљања сопственим поступцима били смањени, али не битно.
Апелациони суд је надаље ценио наводе из жалби окривљеног и бранилаца који побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и у вези с тим због повреде кривичног закона оспоравају чињеничне и правне закључке првостепеног суда у погледу кривичног дела из члана 114. став 1. тачка 2. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим првостепеном пресудом и њихове тврдње да се из одбране окривљеног, исказа саслушаних сведока, а у склопу осталих изведених доказа, не може донети закључак, како је то првостепени суд учинио, да се у конкретном случају ради о кривичном делу извршеним са директним умишљајем. Наиме у жалбама се наводи да свест и воља окривљеног нису били усмерени на последицу, која опредељује предметно кривично дело, а то је лишење живота оштећеног ББ, јер је окривљени дошао на пумпу да припрети оштећеном и евентуално га удари, а не да га лиши живота, да се то утврђује из поступака окривљеног будући да је претио оштећном да ће му избушити колена, да окривљени није знао да у пиштољу има метак, да је ударао пиштољем по левој руци оштећеног и приликом тог ударања је дошло до случајног опаљења метка, да у ситуацији и када би се узело да је окривљени повукао ороз пиштоља није нападао виталне делове тела оштећеног, већ само руку оштећеног, па је његов умишљај био да нанесе оштећеном лаку телесну повреду каква је повреда његове руке.
Ценећи напред наведене жалбене наводе окривљеног и његових бранилаца Апелациони суд је нашао да су основани у делу да је првостепени суд погрешном оценом одбране окривљеног и других изведених доказа, погрешно закључио да је окривљени АА лишио живота оштећеног ББ при безобзирном насилничком понашању. Наиме, по налажењу овог суда да би се могло говорити о тешком убиству из члана 114. став 1. тачка 2. КЗ, убиству, односно лишењу живота нужно је да претходи насилничко понашање, које се у односу на насилничко понашање из члана 344. став 1. КЗ, мора разликовати по безобзирности. Међутим, напред наведени облици насиља примењени од стране окривљеног АА према оштећеном ББ, у виду ударања шамара, вађења иза појаса пиштоља, претње да ће му избушити колена и насртањем са пиштољом на оштећеног, пре него што га је лишио живота, не прелазе уобичајену меру насиља, која је честа приликом извршења кривичног дела убиства, а које насиље се мора разликовати по интезитету безобзирности, како би се направила разлика између насилничког и безобзирног насилничког понашања.
Осим тога, приликом доношења закључка да се не ради о убиству при безобзирном насилничком понашању Апелациони суд је имао у виду чињеницу да се окривљени критичном приликом није насилнички понашао према другим лицима, која су се налазила на бензинској пумпи, како гостима у кафићу који је у саставу пумпе, тако и према радници пумпе ЕЕ, јер ни једним својим поступком није физички и психички малтретирао ова лица. Исто тако суд је имао у виду чињеницу да се окривљени затекао на критичном месту након што је оштећени тога дана, непосредно пре критичног догађаја, више пута тражио од других лица број телефона окривљеног како би са њим расправио неспоразум у вези точења горива на бензинској пумпи којом приликом га је оштећени наводно поткрадао, како је то тврдио окривљени.
Због тога, посматрајући насилничко понашање окривљеног у контексту целокупног догађаја у оквиру ког је извршено умишљајно убиство оштећеног, Апелациони суд налази да насиље које је окривљени предузео према оштећеном не превазилази уобичајену меру насиља присутну код насилничког понашања, али свакако представља околност под којом је оштећени лишен живота и од значаја је за одлуку о казни, и то као отежавајућа околност, с обзиром да је насиље предузето без озбиљног повода и са безобзирношћу, али чији интезитет не прелази обичну меру безобзирности која иначе карактерише свако насилничко понашање.
Код напред наведеног стања ствари Апелациони суд је након спроведеног доказног поступка изреку пресуде у односу на дело описано под тачком 1. изреке првостепене пресуде уподобио утврђеном чињеничном стању и изменио правну квалификацију дела, налазећи да се у радњама окривљеног АА описаним у изреци ове пресуде под тачком 1. стичу сва битна обележја, како субјективна тако и објективна кривичног дела убиство из члана 113. КЗ.
Међутим, Апелациони суд налази, супротно наводима из жалби окривљеног и његових бранилаца, да све утврђене релевантне чињенице и околности указују на директни умишљај окривљеног АА, као облик виности у конкретном случају, па су очигледно неосновани њихови жалбени наводи да умишљај окривљеног није био управљен на лишење живота оштећеног ББ. Ово из разлога што је несумњиво утврђено да је окривљени АА под околностима о којима је напред било речи из непосредне близине из пиштоља, испалио пројектил према сада покојном ББ, у пределу груди, знајући да се ту налазе срце и плућа као витални и најосетљивији људски органи, па је и поред тога хтео оштећеног ББ да повреди у тим пределима тела, при чему је био свестан да ће оштећеног на овај начин лишити живота, што је и хтео. Наиме, окривљени је за лишење живота оштећеног користио свој пиштољ, чија му је ватрена моћ била позната, с обзиром на велико искуство у руковању са ватреним оружјем, јер је више пута боравио на ратишту, па је знао (био свестан) да уколико са малог растојања из пиштоља коме је непосредно пре тога повлачењем затварача уназад убацио метак у цев пуца у човека у предео груди, тиме извесно доводи до смрти тог лица, дакле у свему је био свестан обележја предметног кривичног дела, као и да је његово дело забрањено, зато што је убиство другог лица по својој природи познато као забрањено дело, па је хтео извршење истог и наступање забрањене последице, као што је то конкретно случај.
Исто тако на субјективном плану, утврђујући урачунљивост, као елеменат кривице, Апелациони суд је узео у обзир налаз и мишљење комисије вештака психијатријско-психолошке струке КЦ Крагујевац, који је и првостепени суд правилно оценио као стручан и објективан, а према коме су способности схватања значаја дела и могућности управљања последицама окривљеног АА у време извршења кривичних дела, биле смањене до степена битног, али не и битно. С тим у вези неосновано се у жалбама бранилаца окривљеног истиче да, с обзиром да је окривљени био смањено урачунљив, није могао да поступа са директним умишљајем. Наиме, овакве наводе у жалбама овај суд је оценио неоснованим, јер смањена урачунљивост, не искључује умишљај као психички однос окривљеног према делу, па је стога могуће поступати са дирекним умишљајем и у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не битно.
Апелациони суд такође налази да се неосновано у жалбама бранилаца окривљеног истиче да се у радњама окривљеног описаним у тачки 1. првостепене пресуде евентуално може радити о кривичном делу убиство на мах, с обзиром на поремећај у структури личности окривљеног и стање тешке алкохолисаности у којој се налазио критичном приликом, јер је због наведених околности окривљени имао посебан субјективни однос према чињеницама које су се дешавале око њега. Наиме, убиство на мах постоји ако су, поред обележја кривичног дела убиства са умишљајем описаним у члану 113. КЗ утврђене и околности: да је убиству предходио напад или тешко вређање од стране убијеног, а овај напад или тешко вређање није било скривљено од учиниоца, да је овај напад или тешко вређање проузроковало јаку раздраженост учиниоца и да је учинилац, налазећи се у стању јаке раздражности "на мах", лишио живота лице које га је довело у јаку раздраженост, дакле лице које је провоцирало убиство. Међутим, када се анализира одбрана окривљеног и сви други изведени докази, утврђује се да извршењу кривичног дела није претходио било какав напад, злостављање или тешко вређање од стране оштећеног ББ према окривљеном АА, већ напротив да је претходило насилничко понашање од стране окривљеног према оштећеном.
Исто тако имајући у виду напред утврђене чињенице неоснован је правни став из жалбе браниоца окривљеног АА да је оштећени ББ лишен живота у ситуацији када је окривљени АА поступао из нехата у односу на радњу извршења и у односу на смртну последицу. Наиме, за постојање кривичног дела нехатног лишења живота из члана 118. КЗ потребно је да код извршиоца постоји нехат како у погледу субјективне, тако и у погледу објективне стране бића кривичног дела, што конкретно није случај, имајући у виду напред наведено утврђено чињенично стање у вези поступака окривљеног критичном приликом из којих се закључује да исти није поступао нехатно у односу на смрт оштећеног. Ово и из разлога што до опаљења из пиштоља није дошло случајно, без дејства окривљеног АА на окидач, нити, пак, због било какве неисправности на пиштољу, већ напротив свесним деловањем окривљеног на окидач пиштоља.
По оцени Апелационог суда, не стоје жалбени наводи окривљеног и његових бранилаца којима се првостепена пресуда, у односу на кривично дело из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, будући да је првостепени суд у образложењу побијане пресуде изнео јасне и аргументоване разлоге из којих се види да је окривљени на начин и под околностима ближе описаним у изреци побијане пресуде извршио предметно кривично дело.
Наиме, у конкретном случају из чињеничног описа дела датог у изреци пресуде, по налажењу Апелационог суда произилазе сва битна обележја кривичног дела из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, за које је окривљени АА оглашен кривим и то, како објективна обележја која се односе на радњу извршења, неовлашћеног ношења пиштоља непознате марке система „Токарев“, фабрички број ШТ 3298, калибра 7,62 мм, са три метка у оквиру, најпре на месту извршења кривичног дела убиство, а затим ношења истог пиштоља и два метка приликом одласка са лица места, дакле ношења предметног пиштоља и муниције без одобрења надлежног органа за ношење ватреног оружја, супротно одредбама члана 11а тада важећег Закона о оружју и муницији Републике Србије, тако и субјективна обележја која се тичу психичког односа окривљеног, који осим умишљаја чини и свест окривљеног да је његово дело забрањено.
Апелациони суд је жалбене наводе бранилаца окривљеног о повреди кривичног закона, и то, да кривично дело из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, не може егзистирати као самостално дело, већ је због примене принципа консумпције, консумирано кривичним делом убиства, оценио као неосноване. Ово из разлога што се у конкретном случају ради о две потпуно различите радње извршења и то у погледу времена и начина извршења, као и последица дела, како је то назначено у изреци пресуде, тако да по налажењу овог суда наведена кривична дела постоје као потпуно самостална дела, с обзиром да између истих не постоји привидни идеални стицај по основу консумпције која подразумева да биће једног кривичног дела редовно и у потпуности обухвата биће неког другог кривичног дела.
С обзиром на све напред изнето, закључак је Апелационог суда да је окривљени АА извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експолозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, („Службени гласник РС", бр. 121/2012 од 24.11.2012. године), на начин утврђен изреком ове пресуде у тачки 2.
Апелациони суд је сходно члану 5. КЗ предметно кривично дело квалификовао према закону који је важио у време извршења кривичног дела, с обзиром да после извршења кривичног дела измењени закон није блажи за окривљеног. Наиме, окривљени је кривично дело извршио дана 28.01.2015. године, у које време је важио Кривични законик („Службени гласник РС“, број 121/12 од 24.12.2012. године) и за кривично дело из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ била је прописана казна затвора од две до десет година. Законом о изменама и допунама Кривичног законика ("Службени гласник РС" број 94/16 од 24.11.2016. године) који је ступио на снагу 01.06.2017. године, за кривично дело из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ је предвиђена казна затвора од две до дванаест година, тако да је нови закон строжи по учиниоца у погледу прописане казне па је на окривљеног АА правилном применом кривичног закона требало применити закон који је важио у време извршења кривичног дела. Сходно напред изнетом, радње окривљеног АА садрже објективна и субјективна обележја кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експолозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, („Службени гласник РС", бр. 121/2012).
Апелациони суд је одбио као неоснован доказни предлог браниоца окривљеног АА изнет на претресу пред овим судом да се изведе доказ новим судскомедицинским и балистичким вештачењем ради разјашњавања околности под којима је дошло до опаљења пројектила из пиштоља окривљеног АА и лишавања живота сада покојног ББ. Ово из разлога што су наведене чињенице већ у потпуности разјашњене вештачењем од стране вештака др Љубише Божића, специјалисте судске медицине и вештака балистичара дипл. инж. Александра Божовића чије налазе и мишљења овај суд узима као стручне и објективне, како је то већ речено у анализи ових доказа, па је извођење предложених доказа сувишно јер не би довело до нових сазнања која би била од значаја за наведене околности.
Апелациони суд је ценио и остале наводе из жалби окривљеног и њихових бранилаца који се односе на повреде одредаба кривичног поступка и утврђено чињенично стање, па налази да су исти неосновани и без битног утицаја за пресуђење у овој кривичноправној ствари.
Одлучујући о кривичној санкцији поводом изјављених жалби и по службеној дужности, због преиначења првостепене пресуде у погледу правне оцене дела, Апелациони суд је ценио све околности у смислу члана 54. КЗ, које су од утицаја да иста буде мања или већа.
Наиме, првостепени суд је приликом одлучивања о казни правилно окривљеном АА као олакшавајуће околности ценио да је кривична дела извршио у стању смањене урачунљивости, али не битно, његове породичне прилике да је ожењен човек и отац двоје пунолетне деце, док му је као отежавајућу околност ценио да је раније више пута осуђиван, а поред осталог и два пута из истоврсно кривично дело из члана 33. Закона о набављању, држању и ношењу оружја и муниције.
Апелациони суд налази да се не може окривљеним узети као олакшавајућа околност чињеница да је окривљеног лишио живота једним хицем из пиштоља, јер након тога није наставио да поново пуца у оштећеног, а како то налази првостепени суд, с обзиром на утврђену чињеницу да је испаљеним пројектилом оштећеном нанео повреде које су одмах довеле до смртног исхода, па наведена околност није од значаја за одлуку о казни. Осим тога првостепени даје нејасне разлоге у вези насилничког понашања окривљеног које је претходило убиству које првостепени суд у суштини цени као олакшавајућу околност становиштем да окривљени по доласку на место извршења не врши одмах радњу извршења убиства оцењујући то „мањим криминалним потенцијалом окривљеног“.
Међутим, по налажењу Апелационог суда управо напред описано насилничко понашање окривљеног свакако представља отежавајућу околност под којом је оштећени лишен живота и од значаја је за одлуку о казни, с обзиром да је насиље предузео без озбиљног повода и са безобзирношћу, али чији интезитет, како је то напред констатовано, не прелази обичну меру безобирности која иначе карактерише свако насилничко понашање. Исто тако приликом одмеравања казне Апелациони суд је ценио објективну тежину извршених кривичних дела и висок степен кривице окривљеног која се показује нарочито у упорности и дрскости окривљеног при извршењу кривичног дела убиство, јер је одмах по доласку на бензинску пумпу почео да псује и удара оштећеног, иако га овај својим понашањем на то није испровоцирао, нити га је изазивао већ се од њега склањао одлазећи према продајном објекту пумпе где га окривљени лишава живота. Наведене чињенице указују да се ради о друштвено опасном извршиоцу кривичног дела, код кога наведене олакшавајуће околности нису довољне за изрицање блаже казне, већ је највећа казна затвора која се по закону може изрећи за кривично дело убиство једино оправдана казна која може испунити сврху кажњавања. Исто тако по налажењу Апелационог суда основано се у жалби јавног тужиоца истиче да је првостепени суд дао пренаглашен значај олакшавајућим околностима на страни окривљеног АА, а да у довољној мери није ценио његову ранију осуђиваност за кривична дела из члана 33. Закона о набављању, држању и ношењу оружја и муниције.
Код наведеног стања ствари, Апелациони суд је ценећи напред наведене околности, као и друге околности које се наводе у жалбама јавног тужиоца, окривљеног АА и његових бранилаца, применом члана 60. став 1. и 2. тачка 2. КЗ окривљеном за кривично дело убиство из члана 113. КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година, док му је делимичним усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу, за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експолозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, утврдио казну затвора у трајању од 4 (четири) године и за наведена дела га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 18 (осамнаест) година, у које казну се окривљеном у смислу члана 63. став 1. КЗ урачунава време проведено у притвору као што је то наведено у изреци ове пресуде.
По оцени Апелационог суда изречене како појединачне тако и јединствена казна затвора за дела извршена у стицају, су сразмерне тежини учињених кривичних дела и утврђеном степену кривице окривљеног, те су као такве подобне да у потпуности испуне захтеве специјалне и генералне превенције, односно да остваре сврху кажњавања прописану законом у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкције из члана 4. став 2. и члана 42. КЗ.
Сходно изнетом, неосновани су жалбени наводи окривљеног АА и његових бранилаца о потреби изрицања окривљеном казне затвора у краћем трајању, јер у њиховим жалбама нису наведене околности које би оправдале овакав предлоге.
При томе су неосновани наводи браниоца окривљеног изнети у завршној речи на претресу пред овим судом да је за кривична дела за која је окривљени АА раније осуђиван наступила законска рехабилитација, па се раније осуде не могу окривљеном узети као отежавајућа околност. Наиме, суд није био овлашћен да у току кривичног поступка утврди да су испуњени услови за законску рехабилитацију и да то узме у обзир при избору и одмеравању кривичне санкције окривљеном, јер поступање суда у вези законске рехабилитације у смислу члана 572. ЗКП, подразумева посебну врсту поступка.
Са изнетих разлога, Апелациони суд је на основу чланова 459. и 457. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа -
судија
Радоман Спарић,с.р.