Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-11 Кривична дела против живота и тела » - убиство » Кж1 96.19 Кривична дела против живота и тела, кривично дело убиство из чл.113 КЗ
Кж1 96.19 Кривична дела против живота и тела, кривично дело убиство из чл.113 КЗ
Републикa Србијa
AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ
Број: Кж1-96/19
Дaнa: 21.02.2019. године
К р a г у ј е в a ц
AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ, у већу сaстaвљеном од судијa: Рaдомaнa Спaрићa, председникa већa, Весне Димитијевић, Злате Несторовић, Марине Илић и Ружице Ђурђевић, члaновa већa, сa зaписничaрем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног AA, због противправног дела које је у закону одређено као кривичног дела тешко убиство из члана 114. тачка 1. Кривичног законика (КЗ), одлучујући о жалбама Вишег јавног тужиоца у Ужицу и браниоца окривљеног, адвоката Зорана Ђикановића из Ужица, изјављеним против решења Вишег суда у Ужицу К. број 49/18 од 21.12.2018. године, у седници већa одржaној у смислу члaнa 467. став 2. Законика о кривичном поступку (ЗКП), у присуству браниоца окривљеног, а у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, дана 21.02.2019. године, једногласно је донео
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Ужицу и браниоца окривљеног AA, адвоката Зорана Ђикановића, изјављене против решења Вишег суда у Ужицу К. број 49/18 од 21.12.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Ужицу К. број 49/18 од 21.12.2018. године, окривљеном AA је због противправног дела које је у закону одређено као кривично дело убиство из члана 113. КЗ, изречена мера безбедности обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи, коју меру ће суд обуставити кад утврди да је престала потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи. Истим решењем , на основу члана 87. КЗ, од окривљеног је одузет један кухињски нож са пластичном дршком, као предмет употребљен за извршење противправног дела и одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда и јавног тужилаштва.
Против првостепеног решења жалбе су благовремено изјавили:
- Виши јавни тужилац у Ужицу, због повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу преиначи решење Вишег суда у Ужицу К. број 49/18 од 21.12.2018. године у погледу правне квалификације, тако што ће окривљеном AA изрећи меру безбедности обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи због противправног дела одређеног у закону као кривично дело тешко убиство из члана 114. тачка 1. КЗ, и
- бранилац окривљеног, адвокат Зоран Ђикановић, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд укине првостепено решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или преиначи тако што ће радње окривљеног квалификовати као противправно дело које је у закону одређено као кривично дело тешка телесна повреда из члана 121 став 3. у вези става 1. КЗ, уз захтев да буде обавештен о седници већа Апелационог суда.
Одговор на жалбу Вишег јавног тужиоца у Ужицу поднео је бранилац окривљеног са предлогом да се жалба јавног тужиоца одбије као неоснована, а жалба браниоца усвоји.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу у поднеску Ктж-108/19 од 01.02.2019. године предложио је да Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени, преиначи решење Вишег суда у Ужицу К. број 49/18 од 21.12.2018. године у погледу правне квалификације противправног дела тако што ће окривљеном AA изрећи меру безбедности обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи због противправног дела у закону одређеног као кривично дело тешко убиство из члана 114. тачка 1. КЗ, а жалбу браниоца окривљеног одбије као неосновану.
Апелациони суд је у седници већа, одржаној у смислу одредбе члана 467. став 2. ЗКП, у присуству браниоца окривљеног, а одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца, на којој је размотрио списе предмета, испитао побијано решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у изјављеним жалбама, сходно члану 467. став 1. ЗКП, па је по оцени навода и предлога из жалби, одговора на жалбу као и предлога Апелационог јавног тужиоца из напред наведеног поднеска, нашао:
Жалбе су неосноване.
Побијајући првостепено решење због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, бранилац окривљеног у жалби наводи да првостепени суд није несумњиво утврдио шта је узрок смрти оштећене, односно да ли је смрт наступила услед инкриминисаних радњи окривљеног и нанетих тешких телесних повреда, или због пропуста у лечењу оштећене. У вези с тим, бранилац истиче, да је оштећена након повређивања дана 12.6.2018.године, па до наступања смрти, на одељењу Опште болнице у Ужицу, дана 11.07.2018. године, у два наврата лечена и отпуштана као опорављена из наведене Болнице и имала више контролних прегледа од стране лекара различитих специјалности, којом приликом није уочено постојање упалног процеса. С обзиром да је непосредни узрок смрти оштећене тешко фибринозногнојно запаљење плућа и зидне и дробне трбушнице, које није уочено приликом лечења и контролних прегледа, по ставу жалбе браниоца евентуални пропусти у лечењу су довели до прекида узрочне везе, повреда које је нанео окривљени са смртном последицом, јер непосредни узрок смрти не би биле радње окривљеног већ несавесно лечење оштећене.
Супротно ставу из жалбе браниоца окривљеног, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио све одлучне чињенице, укључујући и чињеницу узрочне везе између радњи окривљеног и наступања смрти оштећене, дајући за то јасне и довољне разлоге у побијаном решењу, којим жалбеним наводима нису доведени у питање. Осим тога предњи наводи жалбе браниоца представљају само понављање тврдњи које је одбрана износила током главног претреса, а на које је у битном одговорио првостепени суд. У вези са тим Апелациони суд налази да је првостепени суд ради утврђивања наведене одлучне чињенице извео све потребне доказе, па је тако прочитао записник о обдукцији од 12.07.2018. године и налаз и мишљење вештака специјалисте судске медицине професора ББ од 23.08.2018. године, кога је и непосредно испитао на главном претресу.
Наиме, по налажењу Апелационог суда првостепени суд је правилном оценом налаза и мишљења вештака ББ, који је на основу анализе података садржаних у записнику о обдукцији, медицинске документације о лечењу оштећене, и других изведених доказа, у писаном налазу и мишљењу и објашњењима датим на главном претресу, закључио да су три убодине на предњој страни трупа довеле до повређивања слезине, желуца, опорњака дебелог црева са излучивањем крви и садржаја у желуцу и продора ваздуха у леву половину трбушног зида чије дно је отворило трбушну дупљу, упркос предузетим мерама лечења, условљено њиховим карактером, довеле до развоја компликација, тешког фибинозногнојног запаљења плућа и зидне и дробне трбушнице, што је у коначном узроковало смрт оштећене, па је њена насилна смрт у узрочно-последичној вези са наведеним повредама. Дакле, вештак ББ је изричито навео да је утврђени узрок смрти у директној вези са повређивањем оштећене критичном приликом, при чему је вештак узео у обзир целокупни ток лечења оштећене, па и њено отпуштање са болничког лечења, јер јој је стање било стабилно, као и резултате лабараторијских прегледа два дана пре наступања смрти, када није констатован позитиван налаз на трбуху. Због тога, вештак је мишљења, да лекари који су лечили оштећену, односно касније вршили контролне прегледе, према ономе што су навели у својим извештајима и према актуелном стању оштећене у време када су је они прегледали нису начинили пропуст у њеном лечењу.
Код напред наведеног стања ствари, првостепени суд је правилно прихватио налаз и мишљење вештака специјалисте судске медицине и оправдано одбио предлог браниоца који се понавља у жалби, да се изврши ново медицинско вештачење које да се повери установи, Судско-медицинском одбору Медицинског факултета у Београду, с обзиром да обављено вештачење није оставило никакве дилеме нити нејасноће у погледу постојања непрекинуте везе између радњи окривљеног и смрти оштећене, тако да се новим вештачењем ништа ново ни битно другачије не би утврдило.
По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд закључио и да се у радњама окривљеног стичу сви објективни елементи противправног дела које је у закону одређено као кривично дело убиство из члана 113. КЗ, па су стога оцењени као неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног и Вишег јавног тужиоца у Ужицу, којима се побија првостепено решење због повреде кривичног закона.
Наиме, првостепени суд је у образложењу побијаног решења сасвим одређено и јасно дао разлоге зашто се у радњи окривљеног АА стичу елементи противправног дела које је у закону одређено као кривично дело убиство из члана 113. КЗ, као и због чега се не ради о неком другом противправном делу, па ни о делу тешка телесна повреда из члана 121. став 3. у вези става 1. КЗ, на које се указује у жалби браниоца окривљеног, односно тешко убиство из члана 114. тачка 1. КЗ, како то у жалби истиче јавни тужилац.
Првостепени суд је правилно имао у виду начин и средство којим су нанете тешке телесне повреде, њихову бројност, део тела и локацију нанетих повреда (делови груди и трупа где се налазе витални органи човека) при чему је посебно значајан налаз и мишљење вештака специјалисте судске медицине да три описане убодине представљају тешку телесну повреду опасну по живот, тако да би смрт оштећене неминовно наступила убрзо након повређивања, само да је закаснила лекарска хирушка интервенција, па дело окривљеног не може имати обележја противправног дела из члана 121. став 3. у вези става 1. КЗ.
Побијајући првостепено решење због повреде кривичног закона Виши јавни тужилац у жалби указује да је погрешан закључак првостепеног суда да у радњама окривљених нема елемената противправног дела које је у закону одређено као кривично дело тешко убиство из члана 114. тачка 1. КЗ, јер у конкретном случају не постоји субјективна страна свирепог поступања окривљеног у начину извршења противправног дела. Наиме, по ставу жалбе јавног тужиоца, битно је да се утврде само објективни елементи противправног дела, с обзиром да се због неурачунљивости окривљеног не поставља питање његове кривице, нити се утврђује постојање свести окривљеног о неком од обележја кривичног дела. Даље, према овој жалби, ако би се прихватило становиште првостепеног суда, за неурачунљивог учиниоца се не би могло утврдити да је извршио било које противправно дело одређено у закону као кривично дело због неспособности да схвати значај свог дела и могућности да управља својим поступцима.
Апелациони суд налази да је првостепени суд, супротно напред наведеним жалбеним наводима јавног тужиоца, правилно закључио да убиство учињено у стању неурачунљивости искључује свирепост као квалификаторно обележје из члана 114. тачка 1. КЗ. Наиме, за напред наведену квалификацију убиства потребно је постојање објективних и субјективних елемената који су укључени у законски појам свирепог начина извршења овог дела. Објективни елеменат се састоји у наношењу жртви тешких болова и патњи, физичких или психичких, које превазилазе интезитет болова, односно патње редовно везаних за лишење живота. У субјективном правцу је потребно да учинилац, свестан да жртви наноси тешке болове или патње те да жели да такве болове односно патње наноси жртви, или да је свестан да услед његових радњи могу наступити тешки болови односно патње жртве и да на то пристаје. Дакле, за постојање убиства на свиреп начин у подједнакој мери су значајна оба елемента, тако да се тежина дела утврђује не само са становишта начина извршења кривичног дела, већ је нужно да се има у виду психичко стање учиниоца кривичног дела. У конкретном кривичноправном догађају првостепени суд је на основу налаза и мишљења вештака специјалисте судске медицине утврдио објективни елеменат свирепости који се огледа у насталим боловима које је оштећена трпела и који су се кумулативно појачавали, превазилазећи по својој јачини болове које жртва редовно трпи при лишењу живота. Међутим, велики број удараца коју је окривљени задао оштећеној, сада покојној ВВ (између 44 и 54 убодине) и по налажењу овог суда није довољно да се изведе закључак о свирепом начину извршења убиства, будући да изведеним доказима није утврђено да је окривљени овако велики број удараца задао свесно, да је мучио жртву и испољио своју безосећајност према њеним боловима, с обзиром да је радње предузео у неурачунљивом стању услед психотичног поремећаја сличног схизофренији.
Због тога, по налажењу Апелационог суда, правилан је закључак првостепеног суда, да због неурачунљивости окривљеног, код њега није могуће постојање напред описаног субјективног елемента свирепости, пошто окривљени није био свестан својих радњи, нити је могао да управља својим поступцима, тако да његово дело не може имати обележја противправног дела са елементима кривичног дела тешко убиство из члана 114. тачка 1. КЗ.
Испитујући одлуку о кривичној санкцији која је изречена окривљеном АА, Апелациони суд налази је правилно првостепени суд окривљеном, на основу одредбе члана 81. став 2. КЗ изрекао меру безбедности обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи, с обзиром да је из налаза и мишљења вештака Специјалне затворске болнице у Београду утврђено да је окривљени критичном приликом поступао у стању неурачунљивости и да постоји озбиљна опасност да окривљени, с обзиром на учињено противправно дело и стање душевне поремећености, понови слично или теже кривично дело.
Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467. став 4. ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци овог решења.
Председник већа – судија,
Радоман Спарић,с.р.