Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » ЗКП-35 Кривично процесно право » Кж2 12.18 случајни налаз
Кж2 12.18 случајни налаз
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж2-12/18
Дана: 10.01.2018. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Марине Илић председника већа, Радомана Спарића и Мирјане Војиновић, чланова већа, са Радицом Карић, записничарем, у кривичном предмету окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ЈЈ, КК и ЛЛ, свих из Чачка и ЉЉ из Горњег Милановца, због кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ и др., решавајући о жалби браниоца окривљеног ДД, адвоката Александра Станојчића из Чачка, жалби браниоца окривљених АА, ИИ, ЈЈ и ЛЛ, адвоката Драгана Ранђеловића из Чачка, жалби браниоца окривљених ББ, ГГ, ЉЉ, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и КК, адвоката Ивана Ћаловића из Чачка и жалби браниоца окривљеног ВВ, адвоката Владе Недељковића из Чачка, изјављеним против решења Вишег суда у Чачку Кв.бр. 103/2017 од 04.10.2017. године, у седници већа одржаној дана 10.01.2018. године донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване, жалба браниоца окривљеног ДД, адвоката Александра Станојчића, жалба браниоца окривљених АА, ИИ, ЈЈ и ЛЛ, адвоката Драгана Ранђеловића, жалба браниоца окривљених ББ, ГГ, ЉЉ, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и КК, адвоката Ивана Ћаловића и жалба браниоца окривљеног ВВ, адвоката Владе Недељковића, изјављене против решења Вишег суда у Чачку Кв.бр. 103/2017 од 04.10.2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Чачку Кв.бр. 103/2017 од 04.10.2017. године, потврђена је оптужница Вишег јавног тужиоца у Чачку Кт.бр. 55/16 од 27.06.2017. године, поднета против окривљених АА и ББ, због кривичних дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ и злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359. став 1. у вези члана 33. КЗ, ВВ, због продуженог кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. и 61. КЗ и кривичних дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ и злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359. став 1. у вези члана 33. КЗ, ГГ, због продуженог кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. и 61. КЗ, ДД, због кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ, ЂЂ, због два продужена кривична дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. и 61. КЗ, кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ и продуженог кривичног дела примање мита из члана 367. став 1. у вези члана 61. КЗ, ЕЕ, због четири кривична дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ, продуженог кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. и 61. КЗ и кривичног дела злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359. став 1. у вези члана 33. КЗ, ЖЖ, због кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ, ЗЗ, због кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ, ИИ, због два кривична дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ, продуженог кривичног дела примање мита из члана 367. став 1. у вези члана 61. КЗ и кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став. 1. КЗ, ЈЈ, због кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ, КК, због кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ, ЛЛ, због кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ, и ЉЉ, због кривичних дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. КЗ и продуженог кривичног дела примање мита у саизвршилаштву из члана 367. став 1. у вези члана 33. и 61. КЗ.
Против наведеног решења жалбе су изјавили:
- бранилац окривљеног ДД, адвокат Александар Станојчић из Чачка, због битне повреде одредаба кривичног поступка са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу ожалбено решење преиначи и донесе решење да нема места оптужби и обустави поступак у односу на окривљеног ДД или да исто укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање,
- бранилац окривљених АА, ИИ, ЈЈ и ЛЛ, адвокат Драган Ранђеловић из Чачка, због битне повреде одредаба кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу уважи жалбу браниоца окривљених, укине решење Вишег суда у Чачку Кв.бр. 103/2017 од 04.10.2017. године и предмет упути на поновно одлучивање,
- бранилац окривљених ББ, ГГ, ЉЉ, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и КК, адвокат Иван Ћаловић, због битних повреда поступка, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу укине решење Вишег суда у Чачку Кв.бр. 103/2017 од 04.10.2017. године и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, и
- бранилац окривљеног ВВ, адвокат Влада Недељковић из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу усвоји жалбу и преиначи побијано решење тако што ће обуставити кривични поступак према окривљеном ВВ или да исто укине и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање.
Апелациони суд у Крагујевцу је одржао седницу већа на основу члана 467. став 2. ЗКП, на којој је размотрио све списе предмета заједно са побијаним решењем које је у смислу одредбе чласна 467. став 1. ЗКП испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама, па је нашао следеће:
Жалбе су неосноване.
Жалбама бранилаца окривљених првостепено решење се побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП тврдњом да нема разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, односно да нису наведени разлози који се односе на конкретне доказе на основу којих је првостепени суд извео закључак о постојању оправдане сумње да су окривљени извршили кривична дела која им се стављају на терет у предметном кривичном поступку.
Овакве жалбене наводе Апелациони суд оцењује неоснованим, јер супротно жалбеним наводима бранилаца окривљених, правилно је поступио првостепени суд када је побијаним решењем потврдио оптужницу Вишег јавног тужиоца у Чачку Кт.бр. 55/16 од 27.06.2017. године и за такву своју одлуку у образложења побијаног решења дао јасне и аргументоване разлоге за закључак да у конкретном случају постоји оправдана сумња да су окривљени извршили предметна кривична дела за коју су и оптужени, те да има места потврђивању оптужнице, сходно одредби члана 341. став 1. ЗКП, које у свему као правилне прихвата и овај суд, па стога првостепени суд није учинио битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП.
Наиме, браниоци у жалбама истичу да у конкретном случају изведени докази не пружају довољно основа да би се извео закључак о постојању оправдане сумње да су окривљени извршили кривична дела која су им оптужницом стављена на терет, и да се у радњама окривљених не стичу битни елементи предметних кривичних дела.
Наиме, да би дошло до потврђивања оптужнице, сходно одредби члана 341. став 1. ЗКП, неопходно је да постоји довољно доказа да се основана сумња да је окривљени извршио кривично дело подигне на ниво оправдане сумње, о чему је првостепени суд у образложењу побијаног решења изнео јасне разлоге, на основу којих доказа прикупљених у предистражном и истражном поступку је закључио да постоји оправдана сумња да су окривљени извршили предметна кривична дела.
И по оцени Апелационог суда, оправдана сумња да су окривљени извршили предметна кривична дела, у конкретном случају произилази на основу прикупљених доказа и то: 19 налога за извршење службених задатака МУП – ПУ Чачак са бројем и датумом налога ближе наведеним у оптужници, записника о испитивању сведока у предмету Вишег јавног тужилаштва у Чачку Кти.бр. 32/16 и то, ММ, НН, ЊЊ, ОО, ПП, РР, СС, ТТ, ЋЋ, УУ и ФФ, садржине аудио и видео снимака на компакт дисковима и транскрипта разговора који су резултат посебне доказне радње тајно праћење и снимање из члана 171. ЗКП.
Имајући у виду изнето, закључци и разлози које је у побијаном решењу изнео првостепени суд јасно су и образложени и нису доведени у питање жалбеним наводима бранилаца окривљених да оптужба није пружила довољно доказа за оправдану сумњу да су окривљени извршили кривична дела која су им стављена на терет, будући да према оцени овог суда из чињеничног описа инкриминисаних радњи које су окривљенима стављене на терет произилазе сва законска обележја предметних кривичних дела, при чему ће оцена изведених доказа, како посебно тако и у међусобној повезаности, бити извршена тек након што сви докази буду изведени на главном претресу, услед чега се суд у овој фази поступка, супротно жалбеним наводима бранилаца окривљених не може упустити у оцену питања везаних за правну оцену дела, у складу са одредбом члана 342. ЗКП, јер ће иста бити расправљена на главном претресу.
Наиме у жалбама бранилаца окривљених се селективно узимају у обзир само одређени докази који се анализирају и изводи закључак да се не може утврдити оправдана сумња да су окривљени извршили кривична дела примање мита и злоупотреба службеног положаја, чиме се врши сопствена оцена контрадикторних доказа, која није могућа у овој фази поступка, с обзиром да се оцена различитих доказа може вршити у контрадикторном поступку приликом доношења мериторне одлуке, а не у фази поступка када се решава потврђивање оптужнице.
По налажењу Апелационог суда, иако су тачни наводи изнети у жалби браниоца окривљених, адвоката Ћаловића, да у оптужници није наведен податак колико су окривљени пре подизања оптужнице провели у притвору, наведени недостатак није од таквог значаја да се због њега не би могло поступати по оптужници. Међутим, неосновани су наводи из жалбе наведеног браниоца, да је оптужница требало да садржи предлог јавног тужиоца за изрицање кривичне санкције и то казне у односу на сваког од окривљених, понаособ. Наиме, одредбом члана 332. ЗКП је прописан садржај оптужнице и истим није прописано да оптужница садржи предлог врсте и мере кривичне санкције, а наведени предлог се у смислу члана 413. став 1. ЗКП може ставити само у завршној речи. У конкретном случају у оптужници Вишег јавног тужиоца је предложено да се окривљени огласе кривим за кривична дела која им се стављају на терет и осуде на казну по закону и да им се изрекне мера безбедности забрана вршења дужности полицијског службеника у смислу члана 85. КЗ.
Апелациони суд такође налази да се неосновано у жалби браниоца окривљеног ВВ указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, истицањем да се оптужница у односу на окривљеног ВВ заснива на незаконитом доказу, и то случајном налазу, до кога се дошло посебном доказном радњом тајним праћењем и снимањем из члана 171. ЗКП, која је издата према другим окривљеним, саобраћајним полицајцима. Наиме, према наведеној жалби случајни налаз се могао користити као доказ у односу на окривљеног ВВ само у ситуацији да се исти у току примене посебне доказне радње налазио на извршењу службеног задатка са полицијским службеником за кога је издата наредба за тајно праћење и снимање, што конкретно није случај.
Изнети жалбени наводи, по оцени Апелационог суда, не могу се прихватити као основани, из следећих разлога:
Пре свега није спорно, да је наредбом судије за претходни поступак Вишег суда у Чачку одређена посебна доказна радња тајног праћења и снимања из члана 171. ЗКП, више службених лица, саобраћајних полицајаца у ОСП – ПСИ Чачак, као и да наведена доказна радња није била одређена према окривљеном ВВ.
У вези случајног налаза чланом 164. ЗКП је прописано, „ако је предузимањем посебних доказних радњи прикупљен материјал о кривичном делу или учиниоцу који није био обухваћен одлуком о одређивању посебних доказних радњи, такав материјал се може користити у поступку само ако се односи на кривично дело из члана 162. овог законика".
Из цитиране законске одредбе, по оцени овога суда, јасно произилази могућност употребе доказног материјала прибављеног посебним доказним радњама и у поступку против лица против кога те радње нису биле одређене и за кривично дело које није у вези са кривичним делом ради чијег доказивања су доказне радње одређене, али под условом да се такав доказни материјал односи на кривична дела из члана 162. ЗКП, за која се посебне доказне радње уопште могу одредити. Дакле, није нужно да је то друго лице саизвршилац или саучесник у криминалној активности заједно са лицем против кога су посебне доказне радње одређене и спровођене. У конкретном случају прикупљени доказни материјал се односи на окривљеног ВВ као учиниоца и кривично дело примање мита из члана 367. КЗ, које се налази у групи кривичних дела из члана 162. став 1. тачка 2. ЗКП, због чега су наводи бранилаца окривљеног ВВ и у овом делу оцењени као неосновани.
Имајући у виду напред изнето, у конкретном случају, прикупљени докази током досадашњег поступка, пружају довољно основа за закључак да постоји оправдана сумња да су окривљени извршили кривична дела која им се стављају на терет, тако да није потребно боље разјашњавање ствари да би се испитала основаност оптужнице, нити да се допуни истрага из којих разлога је и по оцени Апелационог суда оправдан закључак првостепеног суда да се оптужница Вишег јавног тужиоца у Чачку Кт.бр. 55/16 од 27.06.2017. године потврди.
Из изнетих разлога, на основу чласна 467. став 4. ЗКП одлучено је као у изреци решења.
Записничар, Председник већа-судија,
Радица Карић,с.р Марина Илић,с.р.