Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-10 Застарелост и амнестија » Кж 2 489.14 амнестија

Кж 2 489.14 амнестија

Република Србија

АПЕЛАЦИОНИ СУД У  КРАГУЈЕВЦУ

Број: Кж.2-489/14

Дана: 15.04.2014. године   

К р а г у ј е в а ц

 

 

                        АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Злате Несторовић и Богољуба Пауновића, чланова већа, са судијским помоћником Мирелом Тошић, записничарем, у кривичном предмету осуђеног Р.Д., због кривичног дела крађа из члана 203. став 1. Кривичног законика, решавајући о жалби осуђеног, изјављеној против решења Основног суда у Крагујевцу Кв.бр. 168/14 од 20.02.2014. године, у седници већа одржаној дана 15.04.2014. године, је донео

 

 

  Р Е Ш Е Њ Е  

 

 

                        Уважавањем жалбе осуђеног Р.Д., ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење Основног суда у Крагујевцу Кв.бр. 168/14 од 20.02.2014. године, тако што Апелациони суд, на основу члана 1. став 2. Закона о амнестији („Службени гласник РС“, бр. 107/2012 од 09.11.2012. године), осуђеног Р.Д. ослобађа у целини од извршења казне затвора у трајању од 3 (три) месеца, на коју је осуђен због кривичног дела крађа из члана 203. став 1. Кривичног законика пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-1289/12 од 16.03.2012. године.

 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

 

Основни суд у Крагујевцу, побијаним решењем, утврдио је да су испуњени услови за примену амнестије према осуђеном Р.Д., који је пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж.1-1289/12 од 16.03.2012. године (којом је само у погледу одлуке о кривичној санкцији преиначена пресуда Основног суда у Крагујевцу 6К-1145/10 од 25.07.2011. године, којом је оглашен кривим због кривичног дела крађа из члана 203. став 1. Кривичног законика – КЗ) осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, па је исти ослобођен од извршења 25% изречене казне затвора, односно 23 дана и одређено да се остатак казне у трајању од 2 (два) месеца и 7 (седам) дана има извршити.

 

Против наведеног решења жалбу је благовремено изјавио осуђени Р.Д., без навођења жалбених основа, а из садржине жалбе произилази да је иста изјављена због повреде кривичног закона, с предлогом да Апелациони суд преиначи првостепено решење и осуђеног ослободи од извршења казне затвора у целини.

 

Апелациони суд у седници већа размотрио је списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао у смислу одредбе члана 467. став 1. Законика о кривичном поступку – ЗКП („Службени гласник РС“ број 72/11 и др. закон, који се примењује од 01.10.2013. године), у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

 

- да је жалба осуђеног Р.Д., основана.

 

Основано се жалбом осуђеног Р.Д. првостепено решење побија због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 4. ЗКП. 

 

Наведену повреду кривичног закона првостепени суд је учинио на тај начин што је приликом одлучивања о примени амнестије према осуђеном Р. Д. погрешно утврдио проценат ослобођења од извршења изречене казне затвора. Ово стога што је осуђени Р. Д. лице које је први пут правноснажно осуђено на казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, па се има применити члан 1. став 2. Закона о амнестији и осуђени ослободити у целини од извршења изречене казне затвора.

 

Из списа предмета произилази да је осуђени Р.Д. пресудом  Основног суда у Крагујевцу 6К-1145/10 од 25.07.2011. године оглашен кривим због кривичног дела крађа из члана 203. став 1. КЗ  и да је наведена пресуда преиначена пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж.1-1289/12 од 16.03.2012. године само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је осуђеном Р. Д. изречена казна затвора у трајању од 3 (три) месеца. Надаље, из извода из казнене евиденције за осуђеног произилази да су осуђеном  Р.Д. у периоду од 1995. године до ступања на снагу Закона о амнестији, поред наведене осуде на казну затвора, изрицане условне осуде, па се, по налажењу Апелационог суда, осуђени има сматрати лицем које је први пут правноснажно осуђено  на безусловну казну затвора.

 

По оцени Апелационог суда, пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж.1-5140/12 од 18.09.2013. године, којом је осуђеном Р.Д. због кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ изречена  казна затвора у трајању од 3 (три) године, донета је после ступања на снагу Закона о амнестији („Службени гласник РС“, бр. 107/2012 од 09.11.2012. године) па се иста не узима у обзир приликом одлучивања о примени амнестије према осуђеном.

 

Како је осуђени Р.Д. лице које је први пут правноснажно осуђено на казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, то се приликом одлучивања о амнестији имала применити одредба члана 1. став 2. Закона о амнестији јер се, по налажењу Апелационог суда, под казном затвора до три месеца подразумева казна затвора до три месеца и три месеца, због чега је Апелациони суд уважавањем жалбе осуђеног преиначио првостепено решење и применом наведене одредбе осуђеног ослободио од извршења казне затвора у целини.

 

                        Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467. став 4. ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у решењу. 

 

 

      Записничар,                                                                              Председник већа-судија,

     Мирела Тошић, с.р.                                                                Љубинко Ћетеновић, с.р.

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу