Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-10 Застарелост и амнестија » Кж 2 505.14 амнестија
Кж 2 505.14 амнестија
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: Кж.2-505/14
Дана: 23.04.2014. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Злате Несторовић и Радомана Спарића, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету осуђеног М.Т., због продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из члана 233. став 3. у вези става 1. Кривичног закона Републике Србије, решавајући о жалби браниоца осуђеног, адвоката Р.М., изјављеној против решења Основног суда у Краљеву Кв.бр. 113/14 од 28.03.2014. године, у седници већа одржаној дана 23.04.2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Уважавањем жалбе браниоца осуђеног М.Т., УКИДА СЕ решење Основног суда у Краљеву Кв.бр. 113/14 од 28.03.2014. године, и предмет упућује првостепеном суду на поновно одлучивање.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Краљеву, побијаним решењем утврдио је да не подлеже амнестији М.Т., правноснажно осуђено лице на казну затвора у трајању од 1 – једне године и 6 – шест месеци, због продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из члана 233. став 3. у вези става 1. Кривичног закона Републике Србије /КЗ РС/.
Против наведеног решења жалбу је благовремено изјавио бранилац осуђеног лица М.Т., адвокат Р.М., због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене одредаба Закона о амнестији, са предлогом да Апелациони суд уважавањем жалбе укине или преиначи побијано решење у смислу навода жалбе.
Апелациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, испитао побијано решење у смислу одредбе члана 467. став 1. Законика о кривичном поступку – ЗКП („Службени гласник Републике Србије“ 72/2011 и др. закон), у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у изјављеној жалби, па је по оцени навода и предлога жалбе, нашао:
- да је жалба браниоца осуђеног М.Т., основана.
Основано се жалбом браниоца осуђеног М. Т. првостепено решење побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега се, бар за сада, не могу прихватити ни чињенични ни правни закључци првостепеног суда на којима се побијано решење заснива, тако да је укидање првостепеног решења било нужно.
Основаним наводима жалбе браниоца осуђеног лица, и по мишљењу Апелационог суда, првостепени суд је поједине одлучне чињенице које су предмет доказивања погрешно утврдио док су поједине одлучне чињенице остале недовољно разјашњене и утврђене.
Наиме, првостепени суд образлажући одлуку да осуђено лице не подлеже амнестији наводи да је на основу извештаја Основног суда у Чачку, суда надлежног за извршење казне изречене осуђеном М.Т. пресудом Општинског суда у Краљеву К.бр.450/05 од 29.09.2009. године, утврдио да се осуђени у предвиђено време није јавио у установу за издржавање казне, па је за осуђеним расписана потерница Ик.бр.377/10 од 11.05.2012. године, која потерница је и даље на снази и на основу тога изводи правни закључак да у смислу одредбе члана 4. став 2. Закона о амнестији, осуђено лице не подлеже амнестији.
По мишљењу Апелационог суда, основано се жалбом браниоца осуђеног указује да чињеница што је за осуђеним расписана потерница због не јављања на издржавање казне не значи да осуђени не може доказивати да је издавање потернице било неосновано наређено. Ово пре свега, по оцени овог суда, што осуђено лице управо у поступку примене амнестије може доказивати да је издавање потернице било неосновано наређено, јер је у датo време био у притвору или издржавању казне због другог кривичног дела, у болници и сл.
Из списа предмета произилази да је осуђено лице пресудом Окружног суда у Птују бр.1К-47299/2011 од 17.02.2012. године, у вези са пресудом коју је донео Виши суд у Марибору бр. 3Кр.47299/2011 од 12.06.2012. године, осуђен на јединствену затворску казну од 2 –две године и 8- осам месеци, да изречену казну издржава у Заводу за извршење казне затвора М. и да је истек казне дана 24.06.2014. године, из чега произилази да је осуђено лице М.Т. у време расписивања потернице од стране Основног суда у Чачку већ био лишен слободе и то почев од 24.11.2011. године.
По оцени овог суда, да би се утврдило да правноснажно осуђено лице не подлеже амнестији према члану 4. став 1. Закона о амнестији (Службени гласник РС“ бр. 107/2012 од 9.11.2012. године, који је ступио на снагу 17.11.2012. године), било је нужно извршити увид у списе Основног суда у Чачку Ик.377/10 , којим је осуђено лице упућено на издржавање казне у КПЗ Н., утврдити да ли је примио упут и ког дана се није јавио на издржавање казне у установу, да ли је икада издата наредба за принудно довођење на издржавање казне и утврди ког дана је лишен слободе М.Т. у Р.С., па тек на основу тога оцени, да ли се осуђено лице није јавило на издржавање казне затвора што се крило или је у бекству, те је због тога и издата наредба за расписивање потернице, да ли је издавање исте било оправдано или је осуђено лице пре предузимања радње извршења казне од стране Основног суда у Чачку (издавања упута на издржавање казне), било лишено слободе, у ком случају би нејављање на издржавање казне било оправдано, па издавање неосноване наредбе за расписивање потернице и не би имало значаја за примену одредбе члана 4. Закона о амнестији.
Првостепено решење због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, на шта се основано указује жалбом браниоца осуђеног лица, није могло бити испитано, те је укидање истог било нужно.
У поновном поступку првостепени суд ће отклонити недостатке на које је указано овим решењем, извести потребне доказе и исте оценити након чега ће бити у могућности да донесе одлуку чија се законитост и правилност не може довести у сумњу.
Из изнетих разлога, а на основу члана 467. став 4. ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у решењу.
Записничар Председник већа-судија
Весна Митревска, с.р. Љубинко Ћетеновић, с.р.