Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-10 Застарелост и амнестија » Кж 2 679.14 амнестија
Кж 2 679.14 амнестија
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Кж.2-679/14
Дана: 02.06.2014. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Злате Несторовић и Богољуба Пауновића, чланова већа, са судијским помоћником Мирелом Тошић, записничарем, у кривичном предмету осуђеног М.Т., због продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из члана 233. став 3. у вези са ставом 1. Кривичног закона Републике Србије, решавајући о жалби браниоца осуђеног М.Т., адвоката Р.М., изјављеној против решења Основног суда у Краљеву Кв.бр. 272/14 од 12.05.2014. године, у седници већа одржаној дана 02.06.2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Уважава се као основана жалба браниоца осуђеног М.Т., па се ПРЕИНАЧУЈЕ решење Основног суда у Краљеву Кв.бр. 272/14 од 12.05.2014. године, тако што Апелациони суд М.Т., осуђеног правноснажном пресудом Општинског суда у Краљеву К.бр. 540/09 од 29.09.2009. године, на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци,
ослобађа од извршења 25% казне затвора
па се утврђује да је осуђени М. Т. ослобођен од извршења казне затвора у трајању од 4 (четири) месеца и 15 (петнаест) дана и одређује да се према осуђеном има извршити остатак казне затвора у трајању од 1 (једне) године 1 (једног) месеца и 15 (петнаест) дана.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Краљеву, решењем Кв.бр. 272/14 од 12.05.2014. године, утврдио је да М.Т., осуђен правноснажном пресудом Општинског суда у Краљеву К.бр. 540/09 од 29.09.2009. године на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, због продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из члана 233. став 3. у вези са ставом 1. Кривичног закона Републике Србије (КЗ РС), не подлеже амнестији.
Против напред цитираног решења, жалбу је благовремено изјавио бранилац осуђеног М.Т., адвокат Р.М., због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде Закона о амнестији, с предлогом да Апелациони суд уважавањем жалбе преиначи првостепено решење и осуђеног ослободи од извршења 25% казне затвора изречене правноснажном пресудом Општинског суда у Краљеву К.бр. 540/09 од 29.09.2009. године.
Апелациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, испитао побијано решење у смислу одредбе члана 467. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у изјављеној жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:
-да је жалба браниоца осуђеног М. Т., основана.
Основано се жалбом браниоца осуђеног указује да је решењем Основног суда у Краљеву Кв.бр. 272/14 од 12.05.2014. године учињена повреда одредаба члана 4. Закона о амнестији.
Наведену повреду Закона о амнестији, према основаним наводима жалбе браниоца осуђеног и по налажењу Апелационог суда, првостепени суд је учинио на тај начин што је на основу потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања извео погрешан закључак да је у односу на правноснажно осуђено лице донета наредба о расписивању потернице до дана ступања на снагу Закона о амнестији („Службени гласник РС“, број 107/12 од 09.11.2012. године), те да лице правноснажно осуђено на казну затвора не подлеже амнестији применом члана 4. став 1. Закона о амнестији, чиме је учинио повреду закона, због чега је жалба браниоца уважена као основана, а првостепено решење преиначено.
Првостепени суд, образлажући своју одлуку да лице правноснажно осуђено не подлеже амнестији, наводи да је према осуђеном М. Т. донета наредба о расписивању потернице Ик.377/10 од 11.05.2012. године, због тога што се осуђени није јавио на издржавање казне затвора дана 12.12.2011. године и да је та наредба донета зато што је осуђени у бекству.
Основано се жалбом браниоца осуђеног истиче да се осуђено лице није јавило на издржавање казне затвора у Казнено-поправни завод Н. дана 12.12.2011. године из оправданих разлога, јер се у наведено време налазило у притвору у Р.С.
Наиме, из списа предмета произилази да је осуђени М. Т. суду извршења, Основном суду у Чачку, дана 23.06.2011. године поднео молбу за одлагање извршења казне затвора изречене правноснажном пресудом Општинског суда у Краљеву К.бр. 540/09 од 29.09.2009. године, да је решењем Основног суда у Чачку Ик. 377/10 од 25.08.2011. године извршење казне затвора одложено за 1 (један) месец и 8 (осам) дана и наложено да се јави на издржавање казне у Казнено-поправни завод Н. дана 03.10.2011. године, а затим је осуђени поднео дана 08.11.2011. године поново молбу за одлагање извршења казне, па му је решењем Основног суда у Чачку ИК-377/10 од 09.11.2011. године одложено извршење казне затвора за 1 (један) месец и 3 (три) дана и наложено да се дана 12.12.2011. године, јави у Казнено-поправни завод Н. ради издржавања казне. Надаље, из списа произлази да се осуђени М. Т. наведеног дана 12.12.2011. године није јавио у установу за издржавање казне, да позив за одлазак на издржавање казне није примио са назнаком да се налази на болничком лечењу у иностранству.
На основу прибављеног извештаја ПУ Ч. број 230-986/12 од 29.03.2012. године произилази да осуђени М. Т. није пронађен на адреси пријављеног пребивалишта у С. – Ч. и да се дошло до сазнања да се исти налази у Р. С. – М., у истражном затвору од новембра 2011. године и да време његовог повратка у Р. С. није познато. Након прибављања наведеног извештаја, Основни суд у Чачку је издао наредбу за расписивање потернице Ик.377/10 од 11.05.2012. године, за осуђеним М. Т.
По оцени Апелационог суда, лица која су до ступања на снагу Закона о амнестији („Службени гласник РС“, број 107/12 од 09.11.2012. године), правноснажно осуђена на казну затвора, не подлежу амнестији применом члана 4. став 1. Закона о амнестији уколико је у односу на њих донета наредба о расписивању потернице до дана ступања на снагу Закона о амнестији и само када је та наредба донета због нејављања на издржавање казне затвора, зато што се окривљени крије или је у бекству или због бекства са издржавања казне затвора, па нема места примени амнестије без обзира да ли је потерница реализована или не до дана ступања на снагу Закона о амнестији (17.11.2012. године).
Правилно првостепени суд закључује да је у односу на осуђеног издата наредба за расписивање потернице због нејављања на издржавање казне, међутим, по оцени Апелационог суда, основано се жалбом браниоца осуђеног истиче да је првостепени суд погрешно оценио утврђене чињенице и извео погрешан закључак да је наредба о расписивању потернице издата зато што се осуђени крије и што је у бекству.
Првостепени суд је утврдио да осуђеном решење о одлагању извршења казне, нити налог да се јави дана 12.12.2011. године у установу за издржавање казне- Казнено-поправни завод Н., нису уручени, јер се осуђени у то време налазио у притвору у М., Р.С., у вези другог кривичног дела, па, по налажењу Апелационог суда, издавање наредбе о расписивању потернице било је неосновано наређено, а расписивање потернице у 2013. години, након ступања на снагу Закона о амнестији, није од значаја за примену одредбе члана 4. став 1. Закона о амнестији.
Стога, основано се жалбом браниоца осуђеног указује да осуђеног треба ослободити од извршења 25% казне затвора применом члана 1. став 1. Закона о амнестији, што износи 4 (четири) месеца и 15 (петнаест) дана и одредити да се према осуђеном изврши остатак казне затвора у трајању од 1 (једне) године 1 (једног) месеца и 15 (петнаест) дана, због чега је првостепено решење преиначено као у изреци овог решења, имајући у виду да не постоје други Законом о амнестији прописани разлози који спречавају примену амнестије у односу на лице М.Т., који је правноснажно осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године 6 (шест) месеци, због продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из члана 233. став 3. у вези става 1. КЗ РС.
Из изнетих разлога, а на основу члана 1. став 1. Закона о амнестији у вези са чланом 467. став 4. ЗКП, Апелациони суд одлучио је као у решењу.
Записничар Председник већа-судија
Мирела Тошић, с.р. Љубинко Ћетеновић, с.р.