Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-10 Застарелост и амнестија » Кж 2 712.13 амнестија

Кж 2 712.13 амнестија

Република Србија

АПЕЛАЦИОНИ СУД У  КРАГУЈЕВЦУ

Број: Кж.2-712/13

Дана: 27.03.2013. године  

К р а г у ј е в а ц

 

 

 

                        АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић и Катарине Бошковић, чланова већа, са судијским помоћником Мирелом Тошић, записничарем, у кривичном предмету осуђеног Б.С., због кривичног дела трговина људима из члана 388. став 6. у вези са ставом 3. у вези са ставом 1. Кривичног законика, решавајући о жалби осуђеног, изјављеној против решења Вишег суда у Новом Пазару Кв.136/13 од 06.03.2013. године,  у седници већа одржаној дана  27.03.2013. године, донео је 

 

 

 Р Е Ш Е Њ Е

 

 

                        ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног Б.С., изјављена против решења Вишег суда у Новом Пазару Кв.136/13 од 06.03.2013. године.

 

   О б р а з л о ж е њ е

 

 

                        Виши суд у Новом Пазару, побијаним решењем, утврдио је да Б.С., осуђен пресудом Вишег суда у Новом Пазару К.бр.4/11 од 15.08.2011. године, због кривичног дела трговина људима из члана 388. став 6. у вези са ставом 3. у вези са ставом 1. Кривичног законика (КЗ), не подлеже примени амнестије.  

 

                      Против наведеног решења жалбу је благовремено изјавио осуђени Б. С., због погрешне примене кривичног закона и непотпуно утврђеног чињеничног стања, с предлогом да Апелациони суд преиначи побијано решење и примени амнестију према осуђеном.  

 

                        Апелациони јавни тужилац у К., у поднеску Ктр-I-670/13 од 26.03.2013. године, предложио је да Апелациони суд одбије као неосновану жалбу осуђеног Б.С.

 

                       Апелациони суд је у седници већа размотрио целокупне списе предмета и испитао побијано решење, па је по оцени навода и предлога жалбе и предлога Апелационог јавног тужиоца,  изнетог у напред  цитираном поднеску, нашао:

 

                        - да је жалба осуђеног Б. С. неоснована,      

 

                      - да првостепено решење не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, које повреде Апелациони суд, као другостепени, поводом на жалбе на решење увек испитује по службеној дужности, у смислу одредбе члана 401. став 5. ЗКП.

 

                        Правилно је поступио првостепени суд када је, одлучујући о примени амнестије према осуђеном Б.С., нашао да нису испуњени услови за примену амнестије јер је осуђени лице које је правноснажно осуђено за кривично дело против човечности и других добара заштићених међународним правом па је, по оцени Апелационог суда, правилан закључак првостепеног суда да постоје разлози из члана 2. став 1. Закона о амнестији из којих осуђени не подлеже амнестији, а за такву своју одлуку првостепени суд је у образложењу побијаног решења дао довољне, јасне и аргументоване разлоге, због чега је жалба осуђеног оцењена као неоснована.

 

                        Наиме, одредбом члана 2. став 1. Закона о амнестији прописано је, између осталог, да амнестији не подлежу лица правоснажно осуђена за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом (члан 370. до 393. КЗ). Како из списа предмета произилази да је Б. С. пресудом Вишег суда у Новом Пазару К.бр.4/11 од 15.08.2011. године, због кривичног дела трговина људима из члана 388. став 6. у вези са ставом 3. у вези са ставом 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, дакле, за кривично дело из групе кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, то је правилно првостепени суд извео закључак да нема места примени амнестије према осуђеном, а имајући у виду одредбу члана 2. став 1. Закона о амнестији.

 

                        Следствено томе, Апелациони суд жалбене наводе осуђеног оцењује неоснованим и налази да се истима не доводи у сумњу законитост и правилност побијаног решења.  

 

                        Из изнетих разлога, Апелациони суд је на основу одредбе члана 401. став 3. ЗКП, одлучио као у решењу.

 

Записничар,                                                                                       Председник већа-судија, 

Мирела Тошић, с.р.                                                                           Љубинко Ћетеновић, с.р.
                                                          
                                                                      

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу