Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-12 Кривична дела против слобода и права грађана » - угрожавање сигурности » КЖ 3 39-13 угрожавање сигурности
КЖ 3 39-13 угрожавање сигурности
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.3.39/13
Дана: 25.12.2013. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као суд трећег степена, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Радомана Спарића и Марине Илић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног М.В., због кривичног дела незаконит риболов у саизвршилаштву из члана 277. став 2. Кривичног законика у вези члана 33. Кривичног законика и др., одлучујући о жалби браниоца окривљеног, адвоката Н.М., изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж.1.1075/13 од 10.06.2013. године, у седници већа одржаној дана 25.12.2013. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног М.В. и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж.1.1075/13 од 10.06.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Параћину 4К.615/11 од 10.12.2012. године, окривљени М.В., на основу одредбе члана 355. тачка 2. Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“ 70/01 и др. закон и „Службени гласник РС“ број 72/09 и др. закон), ослобођен је од оптужбе да би радњама ближе описаним пода тачком 1) изреке те пресуде извршио кривично дело незаконит риболов из члана 277. став 2. Кривичног законика /КЗ/ и да би радњама описаним под тачком 2) изреке те пресуде извршио кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 2. у вези са ставом 1. КЗ.
Истом пресудом, на основу одредбе члана 354. тачка 1. Законика о кривичном поступку (Службени лист СРЈ“ 70/01 и др. закон и „Службени гласник РС“ број 72/09 и др. закон) према окривљеном М.В. одбијена је оптужба да би радњама описаним под тачком 3) изреке пресуде, извршио кривично дело спречавање доказивања из члана 336. став 2. КЗ.
На основу одредбе члана 197. став 1. Законика о кривичном поступку одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.
Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом Кж.1.1075/13 од 10.06.2013. године, уважавањем жалбе Основног јавног тужиоца у Параћину преиначио пресуду Основног суда у Параћину 4К-651/11 од 10.12.2012. године, тако што је окривљеног М.В. огласио кривим због:
- кривичног дела незаконит риболов у саизвршилаштву из члана 277. став 2. КЗ у вези члана 33. КЗ, извршеног у време, на месту и начин описан у изреци те пресуде, и за то кривично дело му утврдио казну затвора у трајању од 2-два месеца.
- кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 2. у вези са ставом 1. КЗ, извршеног у време, на месту и начин описан у изреци те пресуде, и за то кривично дело му утврдио казну затвора у трајању од 3- три месеца и затим га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4- четири месеца. Обавезан је окривљени да плати суду на име паушала новчани износ од 5.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.
Против напред цитиране првостепене пресуде жалбу је благовремено изјавио бранилац окривљеног М.В., адвокат Н.М., због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене закона и одлуке о казни, с предлогом да се другостепена пресуда укине и предмет врати истом суду на поновно одлучивање или преиначи и окривљени Милан Вучић ослободи од оптужбе.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу у свом поднеску Ктж.5304/13 од 24.12.2013. године, предложио је да се жалба браниоца окривљеног одбије као неоснована, а другостепена пресуда потврди.
Апелациони суд у Крагујевцу, одлучујући у трећем степену, по жалби против другостепене пресуде (члан 463. и 464. став 1. Законика о кривичном поступку – ЗКП „Службени гласник РС“ бр. 72/11 и др. закон, који се примењује од 01.10.2013. године), у седници већа размотрио је целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу одредбе члана 451. став 1. ЗКП, у погледу основа, дела и праваца побијања, истакнутим у изјављеној жалби, а по службеној дужности у смислу члана 451. став 2. ЗКП, па је по оцени навода и предлога жалбе и предлога Апелационог јавног тужиоца из напред цитираног поднеска, нашао:
- да је жалба браниоца окривљеног М.В., неоснована.
Неосновано се жалбом браниоца окривљеног побија другостепена пресуда због битних повреда одредаба кривичног поступка. У вези са тим у жалби се указује да су повређене одредбе кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. Законика о кривичним поступку, који је важио у време доношења побијане пресуде, које су рефлекс погрешних чињеничних закључака, јер другостепени суд своју одлуку није образложио на јасан и прихватљив начин, па је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима, постоји знатна противречност између онога што се наводи у образложењу пресуде са изреком, што би представљало битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11.ЗКП и члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП.
Апелациони суд као суд трећег степена налази супротно тврдњама изнетим у жалби браниоца окривљеног, да је изрека другостепене пресуде разумљива, јасна и у складу са утврђеним чињеницама које су предмет доказивања. Надаље, у изреци побијане пресуде су наведене чињенице и околности из којих произилазе објективна обележја кривичних дела у питању, тако и оне чињенице и околности које се тичу кривице окривљеног, па изрека побијане пресуде садржи по оцени суда трећег степена све што мора да садржи изрека пресуде којом се окривљени оглашава кривим.
Надаље, по налажењу суда трећег степена побијана пресуда садржи разлоге о чињеницама које су предмет доказивања из којих се поуздано закључује како је окривљени извршио кривична дела у питању и које је све радње предузео ради извршења истих. Такође, из наведених и непротивречних разлога се види који докази потврђују одлучне чињенице у извршењу кривичних дела и како је другостепени суд ценио изведене доказе и та утврђења нису супротна садржини доказа на којима се заснивају.
Не само то, него другостепени суд даје у образложењу пресуде сасвим одређене и јасна разлоге зашто се у радњама окривљеног стичу сва обележја кривичних дела за које је оглашен кривим, а управо тиме је искључена могућност да другостепени суд није правилно ценио изведене доказе, наште се неосновано указује у жалби. У таквој ситуацији дати су разлози у погледу чињеница које су предмет доказивања и разлози о правним питањима и на који начин је окривљени предузетим радњама као саизвршилац учествовао у извршењу кривичног дела незаконит риболов из члана 277. став 2 КЗ, као и да је квалификованом претњом на начин и под околностима описаним у изреци другостепене пресуде угрозио сигурност више лица и тиме извршио и кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 2. у вези са ставом 1. КЗ, а ове закључке другостепени суд је извео на основу детаљне анализе свих изведених доказа, и та утврђења су у складу са садржином доказа на којима се заснивају.
Стога се у жалби неосновано истиче супротно, да је другостепени суд неправилно образложио околности доласка окривљеног М.В., код викендице М.Р., да је при себи имао оружје – пиштољ и да је код све тројице оштећених угрожена сигурност радњама предузетим од стране окривљеног, међутим, по оцени суда трећег степена, ови наводи жалбе у суштини представљају побијање утврђеног чињеничног стања у другостепеној пресуди.
У изјављеној жалби браница окривљеног нису истакнуте конкретне противречности и нејасноће којим би се другостепена пресуда могла испитати због наведене битне повреде одредаба кривичног поступка, па према томе другостепени суд поступајући на описани начин није учинио битне повреде одредаба кривичног поступка из напред цитираног прописа, како се то жалбом неосновано истиче.
Побијајући другостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези указујући на повреду кривичног закона, жалбом браниоца окривљеног оспорава се правилност закључака другостепеног суда у погледу одлучних чињеница које су предмет доказивања за постојање кривичног дела и кривице окривљеног М.В.. С тим у вези жалбом истиче, доследно тези заступљеној у току трајања овог кривичног поступка, одбрана и сада у жалби тврди и понавља да окривљени није извршио кривична дела за која ја оглашен кривим, будући да ни једним изведеним доказном није утврђено да је окривљени на било који начин учествовао у незаконитом риболову и да је при себи имао оружје – пиштољ, те се истовремено указује да код окривљеног при претресу није пронађен прибор за лов рибе, нити уловљена риба, као и да је правноснажном пресудом Вишег суда у Јагодини К-121/10 од 19.07.2011. године, окривљени ослобођен да би радњама извршеним у време и када се одиграо и овај кривичноправни догађај, извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези са ставом 1. КЗ, а да је супротно утврђење од стране другостепеног суда утврђено погрешном оценом изведених доказа.
По оцени суда трећег степена, наводима жалбе браниоца окривљеног не доводи се у сумњу правилност закључака другостепеног суда да је окривљени М.В. извршио кривично дело незаконит риболов у саизвршилаштву из члана 277. став 2. КЗ у вези члана 33. КЗ и кривично дело угрожавање сигурности у саизршилаштву из члана 138. став 2. у вези са ставом 1. КЗ у вези са чланом 33 КЗ, у време, на месту и под околностима ближе описаним у изреци другостепене пресуде, будући да је другостепени суд свеобухватном оценом свих изведених доказа како појединачно, тако и у међусобној вези као и са одбраном окривљеног потпуно и правилно утврдио чињенично стање.
Апелациони суд као суд трећег степена налази, да је другостепеном пресудом правило утврђено чињенично стање и у наведеном делу је такође прихватљиво образложење из другостепене пресуде, да је окривљени заједно са М.Р. био у чамцу на реци Морави и да је учествовао у радњама лова рибе електричном струјом на тај начин што су мередовом кабловима повезаним за претварач струје из акумулатора, ошамутили и убијали рибу, вадили из воде и стављали у два најлонска џака коју уловљену рибу су изнели из реке до дворишта викендице М.Р. коју је моторним возилом М.Р. и одвезао. Стога су жалбени наводи браниоца окривљеног којима се указује да се окривљени М.В. на месту догађаја затекао из разлога што је ту дошао на позив М.Р. да му изврши поправку мотора за чамац, оцењени као неосновани. Ово стога, што је другостепени суд правилном оценом исказа сведока В.К. несумњиво утврдио учешће окривљеног М.В. у лову рибе, на начин описан у изреци другостепене пресуде, па је оцена суда трећег степена да у овој кривичноправној ствари чињенице што код окривљеног није пронађен наведени прибор којим је вршен лов рибе је без утицаја на одлучивање.
На основу оцене исказ оштећених, по оцени суда трећег степена, правилно је другостепени суд утврдио да је окривљени претњама и упућеним псовкама и показивањем пиштоља који је и репетирао у два наврата пошто је исти узео из викендице М.Р., угрозио сигурност све тројице оштећених. По оцени Апелационог суда, као суда трећег степена неоснован је став из жалбе браниоца окривљеног да су искази оштећених неистинити из разлога што је окривљени ослобођен од оптужбе да је критичном приликом извршио кривично дело из члана 348. став 4. у вези са ставом 1. КЗ, јер је о томе другостепени суд у образложењу пресуде дао довољне, јасне и уверљиве разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд. По оцени суда трећег степена, у конкретној ситуацији за постојање кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ, потребно је да су упућене квалификоване претње и да је тим претњама код оштећених изазван осећај страха и угрожености па чињеница да је критичном приликом окривљени М.В. заиста и држао прави пиштољ или не није од значаја за одлучивање у овој кривичноправној ствари. Ово из разлога по оцени суда трећег степена, што су претње упућене од стране окривљеног објективно могле код оштећених изазвати осећај угрожености и несигурности и што су оштећени са блиског одстојања видели код окривљеног предмет који у свему лични на прави пиштољ, а што је код њих изазвало осећај страха и угрожености.
Према томе, чињенично стање - како у погледу чињеница и околности које чине објективна обележја кривичних дела у питању, тако и оних које се тичу кривице окривљеног М.В. правилно је утврђено, а правном оценом дела по члану 277. став 2. КЗ и члану 138. став 2. у вези са ставом 1. КЗ и кривични закон је правилно примењен о чему је другостепени суд на странама 7 и 8 образложења пресуде дао довољно јасних и ваљаних разлога, које у свему као правилне прихвата и суд трећег степена.
Испитујући другостепену пресуду у погледу одлуке о казни, а поводом жалбе браниоца окривљеног М.В. и по службеној дужности у смислу члана 451. став 2. ЗКП, Апелациони суд као суд трећег степена, налази, да је жалба и у овом делу неоснована.
Наиме, другостепени суд је применом одредбе члана 54. КЗ ценио све олакшавајуће околности, које се тичу породичног стања окривљеног који је ожењен и отац двоје деце, а као отажавајућу околност на страни окривљеног ценио његову ранију вишеструку осуђиваност. С тога, утврђена казне затвора за кривично дело незаконит риболов у саизвршилаштву из члана 277. став 2. КЗ у вези члана 33 КЗ у трајању од 2 – два месеца и за кривично дело угрожавање сигурности у саизвршилаштву из члана 138. став 2. у вези са ставом 1. КЗ у вези члана 33 КЗ у трајању од 3 – три месеца, те изрицањем у смислу члана 60. КЗ, јединствене казне затвора у трајању од 4- четири месеца, Апелациони суд као суд трећег степена налази да се овако изреченим појединачним и јединственом казном затвора може постићи сврха кажњавања предвиђена чланом 42. КЗ и окривљеног спречити да убудуће не чини оваква и слична кривична дела, чиме ће и општа сврха кривичних санкција прописана чланом 4. став 2. КЗ, бити остварена.
Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457. ЗКП, Апелациони суд као суд трећег степена одлучио је као у изреци ове пресуде.
Записничар, Председник већа- судија,
Весна Митревска, с.р. Љубинко Ћетеновић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Весна Алексић