Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-20 Кривична дела против привреде » - остало » Кж3 - 4/18 злоупотреба овлашћења у привреди чл.238 ст.1 тач.3 КЗ

Кж3 - 4/18 злоупотреба овлашћења у привреди чл.238 ст.1 тач.3 КЗ

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У  КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж3 - 4/18
Дана: 21.03.2018. године
К р а г у ј е в а ц


У ИМЕ НАРОДА
 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ,  као суд трећег степена, у већу састављеном од судија Љубинка Ћетеновића, председника већа, Радомана Спарића и Александра Блануше чланова већа, са записничарем Татјаном Живковић, у кривичном предмету окривљеног АА из Аранђеловца, због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. став 1. тачка 3. Кривичног законика (у даљем тексту КЗ), одлучујући о жалбама Основног јавног тужиоца у Аранђеловцу и браниоца окривљеног, адвоката Анђеле Станишић из Аранђеловца, изјављеним против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Кж1-523/17 од 11.12.2017. године, у седници већа одржаној у смислу члана 464. став 1. у вези члана 511. став 1. Законика о кривичном поступку (у даљем тексту ЗКП), дана 21.03.2018. године, једногласно је донео


П Р Е С У Д У

Поводом жалбе Основног јавног тужиоца у Аранђеловцу и жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката Анђеле Станишић, по службеној дужности ПРЕИНАЧАВА СЕ  пресуда Вишег суда у Крагујевцу Кж1-523/17 од 11.12.2017. године, тако што се:
Окривљени АА, ......, раније није осуђиван, против њега се не води поступак за друго кривично дело,

На основу члана 423. тачка 1. ЗКП,

ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

Да је у временском периоду од 13.11.2009. године до 13.01.2010. године у Аранђеловцу, као одговорно лице на радном месту директора .... са седиштем у Аранђеловцу, у намери прибављања противправне имовинске користи за предузеће .... у коме је запослен, средства која располаже користио противно њиховој намени, при чему је могао да схвати значај свог дела, и могао да управља својим поступцима, тако што је новац од административних забрана од зараде радника у укупном износу од 1.511.004,79 динара, који су радницима ... одбијени од августа, од септембарског и првог дела октобарског дела личног доходка за 2009. годину, није уплатио на жиро рачун оштећене касе узајамне помоћи 406.350,00 динара, оштећене ....  2.750,00 динара, оштећене .... 3.576,00 динара, оштећене ... 65.410,55 динара, оштећене ... 57.502,88 динара, оштећене ... 56.837,50 динара, оштећене ... 4.712,50 динара, оштећене ... 10,00 динара, оштећене ... 9.402,66 динара, оштећене ... 499,05 динара, оштећене ... 72.504,76 динара, оштећене ... 21.826,35 динара, оштећене ... 3.510,00 динара, оштећене ... 4.375,00 динара, оштећене ... 3.800,0 динара, оштећене ... 5.760,00 динара, оштећене ... 6.965,00 динара, оштећеног ... 28.947,50 динара, оштећеног ... 23.297,00 динара, оштећене ... 48.570,05 динара, оштећене ... 16.176,00 динара, оштећеног ... 1.952,29 динара, оштећеног ... 2.586,68 динара, оштећеног ... 5.173,35 динара, оштећеног ... 42.670,00 динара, оштећеног ... 6.820,00 динара, оштећене ... 37.610,64 динара, оштећене ... 48.258,37 динара, оштећеног ... 2.460,00 динара, оштећеног ... 29.690,99 динара, оштећеног ... 113.729,30 динара, оштећене ... 67.622,50 динара, оштећеног ... 800,00 динара, оштећеног ... 21.431,06 динара, оштећеног ... 25.194,17 динара, оштећеног ... 10.773,67 динара, оштећене ... 4.916,92 динара, оштећеног ... 176.401,00 динара, оштећеног ... 48.620,81 динара, оштећеног ... 6.000,00 динара, оштећеног ... 5.687,50 динара, оштећеног ... 707,67 динара, оштећеног ... 9.620,00 динара, оштећеног ... 800,00 динара, већ је исти давао упутства о распоређивању задржаног новца од административних забрана ББ која је сачињавала налоге за пренос, којима је усмерила наведени новац за плаћање текућих обавеза ..., па је одбијени новац, задржавши га користио противно његовој намени у свом предузећу и тако прибавио противправну имовинску корист у наведеном износу, при чему је био свестан свога дела, хтео његово извршење и био свестан да је његово дело забрањено,
-чиме би извршио кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. став 1. тачка 3. КЗ.
На основу члана 258. став 3. ЗКП оштећени ... и ...., за остваривање имовинскоправног захтева се упућују на парнични поступак.
Трошкови кривичног посутпка падају на терет буџетских средстава суда о којима ће првостепени суд донети посебно решење у смислу одредбе члана 262. став 2. у вези става 1. ЗКП.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Аранђеловцу 14К.72/17 од 31.03.2017. године, која је исправљена решењем истог суда К.72/17 од 21.07.2017. године, у ставу I изреке окривљени АА и ББ, на основу члана 423. тачка 2. ЗКП, ослобођени су од оптужбе да су извшили кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди у саизвршилаштву из члана 238. став 1. тачка 3. у вези члана 33 КЗ. У ставу II изреке наведене пресуде окривљени ВВ, на основу члана 423. тачка 2. ЗКП, ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. став 1. тачка 3. КЗ. Истом пресудом је одлучено да се оштећено предузеће .... и .... за остваривање имовинскопраног захтева упуте на парнични поступак и да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.
Виши суд у Крагујевцу је након одржаног претреса, пресудом Кж1-523/17 од 11.12.2017. године, делимичним усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Аранђеловцу, преиначио пресуду Основног суда у Аранђеловцу 14К-72/17 од 31.03.2017. године, која је исправљена решењем истог суда К-72/17 од  21.07.2017. године и окривљеног АА огласио кривим због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. став 1. тачка 3. КЗ, за које му је изрекао условну осуду, тако што му је утврдио казну затвора у трајању од 3 (три) месеца и истовремено одредио да се казна према окривљеном неће извршити уколико окривљени за време од 1 (једне) године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело. Окривљени је на основу чланова 261. и 264. ЗКП обавезан да плати суду на име паушала износ од 5.000,00 динара и остале трошкове унапред исплаћене из буџетских средстава суда у износу од 40.500,00 динара, све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења. Истом пресудом на основу члана 258. ЗКП оштећена .... и .... за остваривање имовинскоправног захтева су упућени на парнични поступак.
Против другостепене пресуде жалбе су изјавили:
- Основни јавни тужилац у Аранђеловцу, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу преиначи пресуду Вишег суда у Крагујевцу Кж1-523/17 од 11.12.2017. године и окривљеном АА изрекне строжу кривичну санкцију, и
- бранилац окривљеног АА, адвокат Анђела Станишић, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене одредаба кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу преиначи пресуду Вишег суда у Крагујевцу Кж1-523/17 од 11.12.2017. године и окривљеног АА ослободи од оптужбе за кривично дело које му је стављено оптужним актом на терет.
Одговор на жалбу Основног јавног тужиоца у Аранђеловцу поднела је бранилац окривљеног АА, адвокат Анђела Станишић, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу жалбу јавног тужиоца одбије као неосновану, а усвоји жалбу браниоца окривљеног.   
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу је у поднеску број КТЖ-227/18 од 19.03.2018. године предложио да Апелациони суд у Крагујевцу усвоји као основану жалбу Основног јавног тужиоца у Крагујевцу и преиначи пресуду Вишег суда у Крагујевцу Кж1-523/17 од 11.12.2017. године, само у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће окривљеном АА изрећи строжу кривичну санкцију у складу са законом, а одбити као неосновану жалбу браниоца окривљеног, адвоката Анђеле Станишић.
Апелациони суд као суд трећег степена је одржао седницу већа сходно одредби члана 464. став 1. у вези члана 511. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета и испитао побијану пресуду, у смислу члана 451. став 1. ЗКП, у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у изјављеним жалбама, и по службеној дужности, у смислу члана 451. став 2. тачка 1. и став 3. ЗКП, па је по оцени навода и предлога из жалби, одговора на жалбу, као и писаног изјашњења и предлога Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу датог у наведеном поднеску, нашао:
Да поводом жалби Основног јавног тужиоца у Аранђеловцу и браниоца окривљеног, а по службеној дужности треба преиначити другостепену пресуду и окривљеног АА ослободити од оптужбе, јер у време доношења трећестепене пресуде, описане радње окривљеног нису кривично дело прописано кривичним законом.
Наиме, Апелациони суд као суд трећег степена је пре свега испитујући другостепену пресуду по службеној дужности, због одлуке о кривичној санкцији, поводом жалби Основног јавног тужиоца и браниоца окривљеног АА, у смислу напред наведених одредби ЗКП, имао у виду да се казне и мере упозорења могу изрећи само учиниоцу који је крив за учињено кривично дело, а према начелној одредби члана 2. КЗ.
Због тога, по налажењу Апелационог суда, уколико пре правноснажног окончања кривичног поступка настане процесна ситуација која спречава даље кривично гоњење, као што је декриминализација одређеног кривичног дела, а полазећи од напред наведене одредбе, да се кривична санкција може изрећи само за кривично дело, а дело које је декриминализовано фактички није кривично дело, то се у таквим ситуацијама не може предузети кривично гоњење нити изрећи кривична санкција. Код таквог стања ствари, по оцени Апелационог суда, одредбе члана 451. став 2. тачка 1. и став 3. ЗКП, дају основ да се у жалбеном поступку по службеној дужности испита одлука о кривичној санкцији, а самим тим и испита побијана пресуда по службеној дужности у случају измене закона или декриминализације као што је то у конкретном случају.
Наиме, пресудом Вишег суда у Крагујевцу окривљени АА је оглашен кривим због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. став 1. тачка 3. КЗ, јер је као одговорно лице у предузећу у намери прибављања противправне имовинске користи за правно лице у којем је запослен, средства којима располаже користио противно њиховој намени, на начин како је то наведено у изреци другостепене пресуде.
Међутим, од доношења другостепене пресуде, па до достављања списа предмета са жалбама Апелационом суду у Крагујевцу и примања списа предмета од судије известиоца са предлогом јавног тужиоца, дана 19.03.2018. године и седнице већа Апелационог суда у овом кривичном предмету,  кривични закон је измењен, између осталог, и у погледу кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. КЗ. Наиме, у "Службеном гласнику РС", број 94/2016 од 24.11.2016. године објављен је Закон о изменама и допунама Кривичног законика, чије су одредбе из члана 27. ступиле на снагу  01.03.2018. године, а којима је прописано да се мења глава двадесет друга, која се односи на кривична дела против привреде, и у којој је дата нова систематика кривичних дела против привреде. Битна измена у наведеној глави јесте и декриминализација кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди, при чему по налажењу Апелационог суда, напред описана радња извршења кривичног дела, за које је окривљени АА оглашен кривим, односно које му се ставља на терет оптужним актом јавног тужиоца не садржи елементе бића неког другог кривичног дела које је предвиђено Кривичним закоником. 
Имајући у виду одредбе члана 5. КЗ, конкретно одредбе прописане у ставу 1. и 2. тог члана (о временском важењу кривичног закона), а према којима се на учиниоца кривичног дела примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела, а у сваком случају кривични закон који је најблажи за учиниоца, ако је после извршења кривичног дела измењен закон једном или више пута (став 2. члана 5. КЗ), Апелациони суд налази да ступањем на снагу одредби члана 27. Закона о изменама и допунама Кривичног законика (Службени гласник РС", број 94/2016 од 24.11.2016. године), на окривљеног треба применити нови Кривични законик, као најблажи по учиниоца, јер у време доношења трећестепене пресуде, описане радње које се стављају на терет окривљеном АА, односно за које је оглашен кривим другостепеном пресудом, нису кривично дело прописано кривичним законом.
Стога је Апелациони суд, имајући у виду напред описане измене Кривичног законика и налазећи да је поменута инкриминација престала да постоји у време одлучивања о изјављеним жалбама, поводом изјављених жалби Основног јавног тужиоца у Аранђеловцу и браниоца окривљеног АА, а по службеној дужности, применио одредбу члана 423. тачка 1. ЗКП и преиначио другостепену пресуду, тако што је окривљеног АА ослободио од оптужбе због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. став 1. тачка 3. КЗ, јер кривично дело за која је оптужен по закону више није кривично дело.
На основу члана 265. став 1. ЗКП, трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, о којима ће првостепени суд донети посебно решење у смислу одредбе члана 262. став 2. у вези става 1. ЗКП.
Применом члана 258. став 3. ЗКП оштећени ... и ..., за остваривање имовинскоправног захтева се упућују на парнични поступак.
Из изложеног, а на основу члана 459. став 1. ЗКП, а у вези са чланом 423. тачка 1. ЗКП и у вези са чланом 5. став 2. КЗ, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.

Председник већа – судија,
Љубинко Ћетеновић, с.р.

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу