Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Медијско право » Накнада нематеријалне штете због повреде угледа и части преко средстава јавног информисања
Накнада нематеријалне штете због повреде угледа и части преко средстава јавног информисања
НАКНАДА НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ ЗБОГ ПОВРЕДА УГЛЕДА И ЧАСТИ ПРЕКО СРЕДСТАВА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА
Чл. 200 Закона о облигационим односима у вези са чл. 79 и 80 Закона о јавном информисању
(„Службени гласник РС“ бр.43/03, са каснијим изменама)
Физичко лице чије име и фотографија су уз текст објављени у дневном листу, нема право на накнаду штете од оснивача јавног гласника због повреде угледа и части, изношењем неистините или непотпуне информације у јавном гласилу, у смислу чл. 200 ст. 1 ЗОО у вези са чл. 79 и 80 Закона о јавном информисању, ако је неистинита или непотпуна информација верно пренета из документа надлежног државног органа.
Из образложења:
Пресудом првостепеног суда обавезан је тужени као оснивач дневног листа да тужиоцу накнади штету за душевне болове због повреде части и угледа тужиоца објављивањем неистините и непотпуне информације о тужиоцу као учиниоцу кривичног дела.
Поводом жалбе тужених, Апелациони суд је преиначио првостепену пресуду и одбио као неоснован тужбени захтев тужиоца, јер је оценио да има места примени одредбе чл. 82 Закона о јавном информисању („Службени гласник РС“, бр.43/03 са каснијим изменама).
На основу интегралне садржине спорног новинског текста тужилац ни на једном месту није поименично споменут као лице које је припадник мафије, да је као радник СУП-а шверцерима чувао леђа и да је корумпирани полицајац. Тема спорног текста у коме се између осталог наводи и име тужиоца у оквиру групе од 35 лица која су ухапшена због сумње да су извршила одређена кривична дела су негативне појаве у друштву које су интерпретиране и у саопштењу МУП-а – Бироа за сарадњу са медијима, а о којима јавност има оправдани интерес да зна између осталог и преко саопштења у јавним гласовима, а сагласно одредби чл. 4 ст. 1 наведеног Закона. У спорном новинском тексту фактички је интерпретирана садржина саопштења МУП-а РС, Бироа за сарадњу са медијима од 09.03.2009. године у коме је наведено да је у вишемесечној синхронизованој акцији припадника МУП-а – ПУ у К. ухапшено 35 особа, од којих је 18 полицијских службеника из више места, због основане сумње да су извршили више кривичних дела кријумчарење, давања и примање мита и кривичних дела из Закона о оружју и муницији. У истом саопштењу наведена су имена лица која су лишена слободе међу којима се налази и име тужиоца, као и његова фотографија са фотографијама и других лица која су осумњичена.
У спорном новинском тексту у суштини је верно пренето саопштење МУП-а, Бироа за сарадњу са медијима, од кога је добијена и фотографија тужиоца, као и других осумњичених лица уз незнатно поступања, како би се текст прилагодио читаоцима новина.
Одредбом чл. 82 Закона о јавном информисању, прописано је да новинар, одговорни уредник и правно лице које је оснивач јавног гласила, не одговарају за штету ако је неистинита или непотпуна информисања верно пренета из јавне скупштинске расправе, или из јавне расправе у скупштинском телу или из судског поступка или из документа надлежног државног органа.
Имајући у виду да саопштење МУП-а, које је пренето у спорном тексту јавног гласила, представља документ надлежног државног органа – Министарства унутрашњих послова, постоји законски основ, садржан у наведеном члану који искључује одговорност туженог за нематеријалну штету коју тужилац потражује, а због чега је Апелациони суд, сагласно одредби чл. 380 тач. 4 ЗПП, првостепену пресуду која је донета уз погрешну примену материјалног права, преиначио и одбио као неоснован тужбени захтев тужиоца према туженом.
(пресуда Вишег суда у Краљеву, П.4.88/10 од 08.11.2010. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж.4126/10 од 05.01.2011. године)