Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Радно право » Имовински захтеви » Накнада штете због изостале зараде

Накнада штете због изостале зараде

НАКНАДА ШТЕТЕ ЗБОГ ИЗОСТАЛЕ ЗАРАДЕ

Сама чињеница постојања незаконите одлуке послодавца не доводи до аутоматизма приликом одлучивања о захтеву за накнаду материјалне штете у виду изостале зараде и других примања из радног односа, већ ће послодавац бити ослобођен ове одговорности уколико се утврди да је штета настала искључивом кривицом запосленог.

Из образложења:

У првостепеном поступку је утврђено да су правноснажном и извршном пресудом Општинског суда у Крушевцу, поништене одлуке тужене о престанку радног односа тужиоца, и поред утврђене чињенице да је тужилац учинио тежу повреду радне обавезе, да је тужилац  враћен на рад дана 02.02.2005. године, као и да су наведене одлуке поништене са разлога наступања апсолутне застарелости вођења дисциплинског поступка.

Првостепени суд је на овако правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право када је тужбени захтев тужиоца усвојио. Како је у првостепеном поступку са сигурношћу утврђена чињеница да је тужилац учинио повреду радне обавезе, то он неосновано из овакве своје, противправне радње захтева накнаду штете. Наиме, чл. 108 ст. 2 Закона о раду, прописује да је поред враћања на рад послодавац дужан да запосленом исплати накнаду штете у висини изгубљене зараде и других примања која му припадају по закону, општем акту или уговору о раду и упласти доприносе за обавезно социјално осигурање.

Међутим, наведена законска одредба не искључује примену општих правила одштетне одговорности предвиђених чл. 154 и чл. 192 Закона о облигационим односима, односно у ситуацији када је одлука дисциплинског органа тужене поништена као незаконита, само из разлога наступања застарелости вођења дисциплинског поступка, то је тужена дужна да, сходно чл. 154 ст. 1 Закона о облигационим односима, докаже да је штета настала без њене кривице, односно да је конкретна радња тужиоца по својој природи тежа повреда радне обавезе, која чињеница је у првостепеном поступку и утврђена, због чега је првостепена пресуда, на основу чл. 380 ст. 4 ЗПП, преиначена и тужбени захтев тужиоца одбијен.

             
Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, (Гж.1 бр. 473/10 од 26.05.2010. године)

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу