Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Облигационо право » Накнада штете због повреде права на суђење у разумном року
Накнада штете због повреде права на суђење у разумном року
НАКНАДА ШТЕТЕ ЗБОГ ПОВРЕДЕ ПРАВА
НА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ
(чл.90 Закона о Уставном суду у вези чл.172 ст.1 ЗОО)
По захтеву за накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року, а након што је Уставни суд својом одлуком утврдио да је повређено право и признао подносиоцу уставне жалбе право на накнаду штете, те након што пред надлежном комисијом није постигнут споразум о накнади штете, у парници је по захтеву за накнаду штете пасивно легитимисана држава Србија, а не противна странка у текућој парници.
Из образложења:
Тужиља је против тужених водила парницу ради накнаде материјалне и нематеријалне штете проистекле из телесне повреде коју је тужиља задобила у саобраћајној незгоди. Пошто је парница дуго тражила, тужиља се уставном жалбом обратила Уставном суду који је својом одлуком утврдио да је повређено право тужиље на суђење у разумном року, те је тужиљи признао право на накнаду штете. Након те одлуке тужиља је у текућој парници преиначила тужбу, на тај начин што је према туженицима истакла нов тужбени захтев за накнаду штете због дискриминаторског поступка према њој и повреде права на суђење у разумном року, а првостепени суд је такав тужбени захтев одбио као неоснован сматрајући да тужиља није пружила доказе да је према њој извршена било каква дискриминација.
Одлучујући по жалби Апелациони суд је нашао да новопостављени тужбени захтев тужиље према туженим јесте неоснован али не из разлога које је навео првостепени суд већ због тога што у односу на тако постављен тужбени захтев туженици у текућој парници нису пасивно легитимисани. Ово због тога, што одлука Уставног суда којом је утврђено да је повређено право на суђење у разумном року и којом је признато право на накнаду штете успоставља однос између тужиље и државе Србије чији је орган у конкретном случају одлучивао и поступао на начин како је то утврдио првостепени суд и тиме повредио тужиљино право, а туженици у текућој парници у односу на то не могу бити пасивно легитимисани.
(пресуда Вишег суда у Крагујевцу П.бр.5/11 од 25.03.2011. године и допунска пресуда истог суда П.бр.5/11 од 29.07.2011. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу ГЖ.бр.2361/11 од 26.09.2011. године)