Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Накнада штете » Накнада штете
Накнада штете
НАКНАДА ШТЕТЕ За штету насталу умањењем вредности путничког моторног возила које је незаконито одузето, држава одговара у оном обиму који превазилази редован ток ствари и који је узрокован поступањем или непоступањем државе. Из образложења: Министарство унутрашњих послова је 1995. године од тужиоца одузело путничко моторно возило. У судском поступку, тужилац је доказао да је то одузимање возила било незаконито, па је правноснажном пресудом држава обавезана да тужиоцу возило врати, што је и урађено 12 година након што је од њега возило било одузето. Тужилац у овој парници потражује штету због умањене вредности путничког моторног возила и то у износу од 683.000,00 динара, а тај износ је у првостепеном поступку утврђен вештачењем, као разлика вредности возила у стању у коме је било када је одузето и када је враћено, а све сведено на цене на дан вештачења. Првостепени суд је тако постављени тужбени захтев усвојио. Решавајући по жалби, Апелациони суд је нашао да је првостепени суд правилно закључио да постоји основ за одговорност тужене Државе Србије, за вид штете коју је тужилац у конкретном случају претрпео и то по основу чл. 154 у вези чл. 172 Закона о облигационим односима, због умањења вредности возила. Међутим, што се тиче висине штете, она се не може утврдити као разлика између вредности возила у стању у коме је оно било када је одузето и стању у коме је враћено. Ово због тога, што се вредност путничког моторног возила уопште смањује и по редовном току ствари, кроз редовну амортизацију, а то смањење не зависи од тога где се возило у протеклом периоду налазило, да ли је коришћено, у каквим условима је чувано и слично. Отуда се код утврђивања овог вида штете – губитка вредности возила, мора износ штете утврдити као разлика вредности возила при одузимању и враћању, али коригована са губитком вредности возила по основу редовне амортизације. Само та разлика је у узрочно-последичној вези са (не)поступањем државе кроз неодговарајуће чување возила и полазећи од вида штете коју је тужилац тражио, умањење вредности возила, њему само тај износ штете и припада. С обзиром да је првостепени Суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање, али је погрешно применио материјално право, то је Апелациони суд доказани износ штете по чл. 189 ст. 2 ЗОО, досудио тужиоцу, а за веће тражење захтев одбијен као неоснован, све на основу чл. 380 ст. 1 тач. 4 ЗПП. Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, ГЖ-835/10 од 18.03.2010. године