Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Остало » Споразум о арбитражи и стварна надлежност
Споразум о арбитражи и стварна надлежност
СПОРАЗУМ О АРБИТРАЖИ И СТВАРНА НАДЛЕЖНОСТ
Члан 14 Закона о арбитражи
(Службени гласник РС'', бр. 46/2006)
По приговору странке који мора бити поднет пре упуштања у расправљање, суд ће због закљученог споразума о арбитражи огласити се ненадлежним и одбацити тужбу, осим ако утврди да је споразум очигледно ништав, да је без дејства или да га није могуће извршити.
Из образложења :
Из списа ове правне ствари произилази да је тужилац поднео првостепеном суду тужбу наводећи да је као професионални играч кошарке дана 11.08.2007. године потписао уговор о професионалном ангажовању играча са кошаркашким клубом из К. као и анекс уговора, којим су обавезе уговорача у потпуности дефинисане. Налазећи да тужени није исплатио тужиоцу накнаду, сходно потписаном уговору, првостепени суд је побијаном пресудом обавезао туженог на исплату одређеног износа.
Међутим, жалбом туженог се најпре истиче да је првостепени суд поводом приговора, погрешно одлучио о својој стварној надлежности, да осим тога пресуда има и недостатака због којих се не може испитати, наводећи да је у одговору на тужбу, дакле пре упуштања у расправу, истакао приговор стварне ненадлежности суда, обзиром да су странке уговором предвиделе да ће спорове који из уговора настану, решавати пред Кошаркашком арбитражом, установљеном при Кошаркашком Савезу Србије, сматрајући да је за ову правну ствар, сходно Споразуму о арбитражи, надлежна уговорена арбитража при поменутом Савезу, с обзиром да се ради о спорном односу који је настао неиспуњењем уговорне обавезе туженог, за које решавање не постоји искључива надлежност редовног суда.
И по налажењу овога суда, основано се жалбом туженог истиче, да је у одговору на тужбу истакнут приговор стварне ненадлежности поступајућег суда, с обзиром да је чл. 12 Уговора, уговорено да се искључује могућност вођења судског спора и да ће се евентуални спорови решавати у уговорној надлежности Кошаркашке арбитраже КСС. По овом приговору, првостепени суд није одлучио на начин прихватљив од стране Апелационог суда у Крагујевцу, будући да првостепени суд није ценио одредбе Закона о арбитражи (''Службени гласник РС'', бр. 46/2006). Наиме, одредбом чл. 5 овог Закона је прописано да се арбитража може уговорити за решавање имовинског спора о правима којима странке слободно располажу, осим спорова за које је одређена искључива надлежност суда. Одредбом чл. 9 ст. 1 је прописано да Споразумом о арбитражи странке поверавају Арбитражном суду на решавање своје будуће спорове и спорове настале из одређеног правног односа. Одредбом чл. 14 је прописано да суд коме је поднета тужба у ствари која је предмет Споразума о арбитражи оглашава се ненадлежним и одбацује тужбу по приговору странке, који мора да буде поднет пре упуштања у расправљање о предмету спора, осим ако утврди да је Споразум о арбитражи очигледно ништав, да је без дејства или да га није могуће извршити. Одредбом чл. 27 је прописано да надлежност Арбитражног суда се одређује споразумом странака.
На основу изложеног произилази да првостепени суд није оценио одредбе поменутог Закона и пропустио да утврди да ли је споразум о уговарању надлежности Арбитражног суда између странака ваљан, те да ли је конкретан правни однос између странака спор за који је одређена искључива надлежност суда, због чега је и побијана пресуда морала бити укинута.
С тога ће првостепени суд, у поновљеном поступку, отклонити учињене битне повреде парничног поступка, на које је овим решењем указано, те ће по правилној оцени приговора стварне ненадлежности, у зависности од поменуте оцене, донети нову и на закону засновану одлуку, уз давање јасних и недвосмислених разлога.
(пресуда Општинског суда у Краљеву, П.бр. 1772/08, од 23.10.2009.године и решење Апелационог суда у Крагујевцу, Гж.бр. 2307/10, од 04. 11. 2010. године).