Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Накнада штете » Накнада за коришћење теретног возила за време ратног стања

Накнада за коришћење теретног возила за време ратног стања

НАКНАДА ЗА КОРИШЋЕЊЕ ТЕРЕТНОГ ВОЗИЛА  
ЗА ВРЕМЕ РАТНОГ СТАЊА 

Обавеза плаћања новчане накнаде власнику теретног моторног возила, према туженој држави Србији, чији је орган користио возило, према одредби чл. 20 ст. 4 Уредбе о организовању и извршењу материјалне обавезе, за период до 25. априла 1999. године доспева након 15 дана од враћања возила, а за период коришћења возила после 26. априла 1999. године, када су ступиле на снагу Измене и допуне Уредбе о организовању и извршењу материјалне обавезе („Службени лист СРЈ“ бр.32/99), доспева оног дана када власник возила позове туженог као дужника да испуни обавезу, усмено или писмено, вансудском опоменом или започињањем неког поступка чија је сврха да се постигне испуњење обавезе, а како је то прописано одредбом чл. 324 ст. 2 ЗОО.

Из  образложења:

Теретно возило тужиоца тужена је користила у периоду од 25.03. до 22.06.1999. године, када је возило тужиоцу враћено.

Према Уредби о организовању и извршењу материјалне обавезе („Службени лист СРЈ“ бр.36/98), а која јеважила до 25. априла 1999. године, била је на снази одредба чл.20 ст.4, којом је било прописано да обавеза плаћања накнаде доспева након 15 дана од дана враћања возила власнику, а од којег дана власнику припада и законска затезна камата на одговарајући износ новчане накнаде.

С обзиром да је одредба чл. 20 ст. 4 наведене Уредбе, брисана Изменама и допунама Уредбе о организовању и извршењу материјалне обавезе („Службени лист СРЈ“ бр.32/99), а која је ступила на снагу 26. априла 1999. године, произилази да за коришћење возила од стране тужене, власнику возила за период почев од 26. априла 1999. године па надаље, следује одговарајућа новчана накнада прописана Тарифом садржаном о Уредби. Имајући у виду да доспеће новчане накнаде измењеном Уредбом није одређено, има се применити одредба чл. 324 ст. 2 Закона о облигационим односима, којом је прописано да дужник долази у доцњу када га поверилац позове да испуни обавезу, усмено или писмено, вансудском опоменом или започињањем неког поступка чија је сврха да се постигне испуњење обавезе.

С обзиром да првостепени суд није водио рачуна о времену доспећа новчане накнаде која припада тужиоцу за коришћење теретног моторног возила од стране тужене, у периоду утужења, према претходно наведеним материјалноправним одредбама и поред ангажовања вештака економске струке није правилно одлучио о тужбеном захтеву тужиоца, а због чега је првостепена пресуда морала бити укинута.

Решење Апелационог суда у Крагујевцу, ГЖ-572/10 од 17.03.2010. године 

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу