Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Изабране сентенце » Кривично материјално право » Намера прибављања противправне имовинске користи
Намера прибављања противправне имовинске користи
НАМЕРА ПРИБАВЉАЊА ПРОТИВПРАВНЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ Намера да се себи или другоме прибави противправна имовинска корист не може постојати без директног умишљаја као облика виности. Из образложења: решење Апелационог суда у Крагујевцу, КЖ.2 бр. 384/10 од 19.03.2010. године
Решењем Основног суда у Пријепољу КВ.бр.34/10 од 05.02.2010. године, одлучено је да нема места оптужници Општинског јавног тужиоца у Прибоју, Кт.бр. 36/09 од 16.10.2009. године, против окр. Е.М, С.С. и Д.Л, сви из Прибоја, јер дело за које су оптужени није кривично дело, а нема места примени мере безбедности, па је кривични поступак против ових окривљених обустављен.
Против овог решења благовремено је изјавио жалбу Основни јавни тужилац у Пријепољу, због повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени, уважи ову жалбу а побијано решење укине.
Апелациони суд у Крагујевцу је, у седници већа, размотрио списе овог предмета, заједно са побијаним решењем, па је по оцени жалбених навода и предлога, те предлога Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, КТЖ. бр. 2582/10 од 12.03.2010. године да се жалба Основног јавног тужиоца уважи, а побијано решење укине и предмет врати на поновно одлучивање, нашао:
Основано се жалбом Основног јавног тужиоца у Пријепољу, указује на неправилност и незаконитост побијаног решења, у том смислу што је у чињеничном опису кривичног дела, садржаном у диспозитиву оптужнице Кт.бр. 36/09 од 16.10.2009. године, садржан нужни субјекитвни елемент предметног кривичног дела и то намера да се себи (или другоме) прибави противправна имовинска корист, а која намера не може постојати без директног умишљаја као облика виности, с тим што овај Суд указује и да је првостепени суд у погледу законског основа за обустављање поступка одлучивао по службеној дужности, будући да се основ по којем је ово решење донето уопште не наводи у приговору који је на предметну оптужницу изјављен, а да пре тога није, ако сматра да оптужница није прописно састављена, она враћена јавном тужиоцу ради исправке недостатака.
Наиме, одредбом чл. 267 ст. 2 ЗКП, прописано је да ће одмах по пријему оптужнице председник већа пред којим ће се одржати главни претрес, испитати да ли је оптужница прописно састављена, тј. да ли садржи све што је одредбама чл. 266 ЗКП прописано, па ако установи да оптужница није прописно састављена има се ова оптужница вратити тужиоцу како би је у року од 3 дана исправио. Разлог за враћање оптужнице на исправку, поред осталог, јесте управо постојање недостатка у опису дела и то када из овог описа не произилазе законска обележја кривичног дела (чл. 266 ст. 1 тач. 2 ЗКП), с тим што се пре доношења одлуке о томе да ли ће се и каква одлука по тој оптужници донети она има вратити, у смислу поменуте одредбе чл. 267 ст. 2 ЗКП, јавном тужиоцу ради исправке у наведеном року. Првостепени суд је побијано решење донео а да, уколико сматра да из описа дела не произилазе његова законска обележја, није у смислу ових законских одредаба оптужницу вратио тужиоцу ради исправке ових недостатака.