Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Изабране сентенце » Кривично материјално право » Напад на службено лице у вршењу дужности Чл. 323 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ
Напад на службено лице у вршењу дужности Чл. 323 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ
НАПАД НА СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ У ВРШЕЊУ СЛУЖБЕНЕ ДУЖНОСТИ
Чл. 323 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ
Вербална претња окривљеног да ће бацити бомбу у просторије Општинског јавног тужилаштва је претња нападом у смислу кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323 ст. 3 у вези ст. 1 Кривичног законика.
Изрека пресуде којом је окривљени оглашен кривим због извршења кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323 ст. 3 у вези ст. 1 Кривичног законика је разумљива када се наведе да је окривљени претњу упутио тужиоцима запосленим у Општинском јавном тужилаштву, иако нису поименице наведена имена и презимена јавног тужиоца и заменика, будући да је пасивни субјект одредив.
Претња нападом као битно обележје кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323 ст. 3 у вези ст. 1 Кривичног законика обухвата претњу у вршењу тужилачке дужности, као и претњу која је у вези са вршењем тужилачке функције.
Из образложења:
Пресудом Основног суда у Чачку окривљени М.Ш. оглашен је кривим да је након пријема обавештења о одбачају кривичне пријаве од стране заменика јавног тужиоца упутио претњу да ће напасти тужиоце запослене у Општинском јавном тужилаштву, тако што је рекао да ће сачекати да из тужилаштва изађу радници писарнице, а потом бацити бомбу у просторије Општинског јавног тужилаштва.
Да би била остварена претња нападом као објективни елемент бића кривичног дела из чл. 323 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ, битно је да је употребљена претња озбиљна и могућа и да се истом ставља у изглед службеном лицу да ће се напасти на његов телесни интегритет, при чему се озбиљност и могућност претње оцењује са аспекта лица којима је упућена, а сам начин на који се претња извршена није од значаја за постојање исте, дакле може бити извршена и вербално. Како је у конкретном случају дошло до интервенције државног органа очигледно је да је претња схваћена озбиљно, па чињеница да је претња учињена вербално, насупрот наводима жалбе није од утицаја на постојање дела.
Одредбом чл. 12 Закона о јавном тужилаштву прописано је да јавно тужилаштво чине јавни тужилац, заменици јавног тужиоца и особље јавног тужилаштва, а функцију јавног тужилаштва врши јавни тужилац лично и преко својих заменика који су му подређени у раду. Заштитни објект код кривичних дела против државних органа у која спада кривично дело из чл. 323 КЗ је правилно функционисање државних органа и обављање одређених послова из његовог делокруга, односно у конкретном случају пасивни субјект је јавни тужилац и његови заменици, а заштитни објект несметано вршење јавнотужилачке функције. С обзиром да је окривљеном стављен на терет тежи облик кривичног дела квалификован својством службеног лица (чл. 323 ст. 3 КЗ) у вези са основним обликом кривичног дела прописаним одредбом става 1 из кога произилази да нису наступиле конкретне последице кривичног дела везане за личност оштећеног (као што је лака телесна повреда прописана одредбом става 2 истог члана), то изостанак имена и презимена јавног тужиоца и његових заменика не чини изреку пресуде неразумљивом, будући да је из инкриминисане претње очигледно да се ради о одредивом пасивном субјекту.
Такође, неосновано се жалбом окривљеног наводи да је заменик јавног тужиоца доношењем решења о одбачају кривичне пријаве окривљеног завршила службену радњу и да претња након завршетка службене радње није претња у смислу кривичног дела из чл. 323 ст. 3 КЗ, будући да је криминална зона код кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323 ст. 3 КЗ шире постављена када је реч о јавном тужиоцу јер обухвата не само претњу у вршењу тужилачке дужности него и било коју претњу која је у вези са вршењем те дужности, дакле и након што је извршена одређена дужност у оквиру тужилачке функције.
(пресуда Основног суда у Чачку, К.бр.164/10 од 31.03.2010. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1 бр.4427/10 од 07.09.2010. године)