Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Изабране сентенце » Кривично материјално право » Навођење на оверавање неистинитог садржаја

Навођење на оверавање неистинитог садржаја

НАВОЂЕЊЕ НА ОВЕРАВАЊЕ НЕИСТИНИТОГ САДРЖАЈА
Чл. 235 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ РС

Да би постојало кривично дело навођење на оверавање неистинитог садржаја из чл. 235 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ РС, потребно је да окривљени довођењем у заблуду наведе надлежни орган да овери нешто неистинито у јавној исправи, записнику или књизи, што има да служи као доказ у правном саобраћају, па такву исправу, записник или књигу, и употреби.

Из образложења:

 Пресудом Општинског суда у Чајетини, окривљени П.Б. је на основу чл. 355 тач. 2 ЗКП, ослобођен од оптужбе да је Центру безбедности у Бијељини поднео захтев за издавање личне карте на име П.Б, предајући истој захтев, фотографије и лажне доказе о свом идентитету и да је навео овлашћена службена лица Центра безбедности у Бијељини да му издају и овере личну карту на име П.Б. на којој се налазила његова фотографија, а потом неистиниту јавну исправу употребио у правном саобраћају, чиме би извршио кривично дело навођење на оверавање неистинитог садржаја из чл. 235 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ РС (чл. 358 ст. 1 у вези ст. 1 КЗ („Службени гласник“, бр. 72/09 од 03.09.2009. године). 

Кривично дело навођење на оверавање неистинитог садржаја, према ставу 1 члана 235 КЗ РС, постојало би када би учинилац довео у заблуду надлежни орган да у јавној исправи овери нешто неистинито. У ставу 2. истог члана, као посебно кривично дело предвиђена је употреба јавне исправе у којој су на начин из става 1. оверене неистините правно-релевантне чињенице. Другим речима, извршење кривичног дела из става 1 члана 235 КЗ РС је претходна фаза извршења дела из става 2. истог члана. Када исто лице довођењем у заблуду наведе надлежни орган да овери нешто неистинито у исправи, па то онда и употреби по принципу субсидијаритета, одговараће за једно кривично дело, при чему је неопходно да се на несумњив начин утврди да се ради о истом лицу, будући да су у питању два кривична дела која не стоје у стицају ако их изврши исто лице.

Како у конкретном случају првостепени суд није на поуздан начин могао да утврди одлучну чињеницу (довођење у заблуду надлежног органа од стране окривљеног) правилно је, имајући у виду да се у сумњи одлука мора донети у корист окривљеног, закључио да окривљеног треба ослободити од оптужбе за наведено кривично дело.

пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, КЖ.1 бр. 3304/10 од 27.05.2010. године

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу