Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Облигационо право » Нематеријална штета
Нематеријална штета
НЕМАТЕРИЈАЛНА ШТЕТА
(чл. 200 и чл. 204 ЗОО)
Потраживање накнаде нематеријалне штете гаси се смрћу оштећеног тако да не може прећи на његове наследнике ако није признато правноснажном пресудом донетом пре смрти оштећеног или писменим споразумом.
Из образложења:
Пресудом првостепеног суда усвојен је тужбени захтев тужиоца В.Ж. и обавезан је тужени В.К. да тужиоцу исплати нематеријалну штету и то: на име душевних болова због умањења животне активности, на име претрпљених физичких болова и на име претрпљеног страха номиналне износе ближе наведене у том делу изреке, са законском затезном каматом, од дана пресуђења па до исплате.
Тужени је против ове пресуде изјавио жалбу. Првостепени суд је на основу извода из матичне књиге умрлих, утврдио да је тужилац умро 01.03.2010. године, после доношења првостепене пресуде, а пре него што су списи достављени жалбеном суду.
Апелациони суд је, одлучујући о жалби туженог, на основу чл. 380 тач. 4 ЗПП првостепену пресуду преиначио, тако што је одбио као неоснован тужбени захтев тужиоца сада пок. В.Ж. да му тужени исплати нематеријалну штету по основима и у износима досуђеним првостепеном пресудом, а са следећих разлога:
Правилним тумачењем одредбе чл.200 ст.1 ЗОО произилази да оштећеном, за повређена лична добра којима се проузрокују: физички болови, душевни болови због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица и због претрпљеног страха, припада одговарајућа новчана накнада нематеријалне штете, као посебан вид материјалне сатисфакције за физичке и душевне патње које оштећени трпи као последицу штетне радње. Ови видови нематеријалне штете везани су за личност оштећеног (Intuitu personae). Због тога се право на накнаду за означене видове нематеријалне штете гаси након смрти оштећеног, односно тужиоца, а што произилази и на основу анагалогног тумачења одредбе чл.204 ЗОО према којој потраживање накнаде нематеријалне штете прелази на наследнике само ако је признато правоснажном одлуком или писменим споразумом. Због тога, под истим условима, то потраживање може бити предмет уступања, пребијања или принудног извршења.
Новчана накнада нематеријалне штете има за циљ да оствари сатисфакцију за оштећеног лично, тако да му се иста може досудити само ако је жив у моменту правноснажног окончања парничног поступка, а на шта упућује и одредба чл.200 ст.2 ЗОО, којом је између осталог прописано да суд приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете између осталог мора водити рачуна и о њеној висини, значају повређеног добра, старости оштећеног, циљу коме служи та накнада и да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.
Код утврђене и неспорне чињенице да је тужилац умро, после доношења првостепене пресуде, а пре одлучивања о поднетој жалби, односно пре правноснажности пресуде, по оцени Апелационог суда нема право на новчану накнаду за означене видове нематеријалне штете и поред чињенице да му је иста досуђена првостепеном пресудом и да је по предлогу наследника сада пок. тужиоца првостепени суд прекинути поступак наставио, тако што је списе доставио другостепеном суду, ради одлучивања о жалби туженог.
Пазећи по службеној дужности на правилну примену материјалног права, а у смислу одредбе чл.372 ст.2 ЗПП, а поводом утврђене чињенице да је тужилац умро, после доношења првостепене пресуде, Апелациони суд је, имајући у виду напред наведене материјалноправне одредбе, сходно чл.380 тач.4 ЗПП, одлучио као у изреци.
(пресуда Основног суда у Јагодини П-478/09 од 07.10.2009. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу ГЖ-1109/11 од 27.05.2011. године)