Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Облигационо право » Ништавост уговора о купопродаји непокретности

Ништавост уговора о купопродаји непокретности

НИШТАВОСТ УГОВОРА О КУПОПРОДАЈИ НЕПОКРЕТНОСТИ
Није ништав уговор о купопродаји непокретности из чл. 4 ст. 3 Закона о промету непокретности, када је потпис једног уговарача пред Судом оверен преко пуномоћника, на ком пуномоћју властодавац није оверио потпис пред Судом, уколико су испуњени услови за конвалидацију уговора.
Из образложења:
Постављеним тужбеним захтевом се тражи поништај уговора о купопродаји непокретности закључен између сада пок. Петра и туженог, чији су потписи оверени пред Судом, а из разлога што пуномоћнику продавца сада пок. Петар, није потпис на пуномоћју оверио пред Судом.
Како је у првостепеном поступку утврђено да потпис властодавца по пуномоћју није оверен код Суда и да је одредбом чл. 90 Закона о облигационим односима, прописано да форма прописана законом за неки уговор или који други правни посао важи и за пуномоћје за закључење тог уговора, односно за предузимање тог посла, а одредбом чл. 4 ст. 1 Закона о промету непокретности је прописано да уговор о промету непокретности се закључује у писаној фори, а потписи уговарача оверавају од стране Суда, то првостепени суд утврђује да је овако закључени уговор преко пуномоћника, а на основу пуномоћја на коме потпис властодавца није оверен код Суда, ништав у целини. 
Овакав став првостепеног Суда, да је уговор о купопродаји непокретности у целини ништав, није правилан.
Наиме, правилан је став да овера потписа уговарача на писаном уговору о купопродаји непокретности је ништава, али не и да је уговор у целини ништав, односно уговор о купопродаји, као приватна исправа.
Ово са разлога, што је одредбом чл. 4 ст. 3 Закона о промету непокретности, предвиђено да Суд може да призна правно дејство уговора о промету непокретности из ст. 2 овог члана, који је закључен у писаном облику на коме потписи уговарача нису оверени од стране Суда, под условом да је уговор испуњен у целости или претежном делу да није повређено право прече куповине и да није повређен принудни пропис, из +чега произилази да овлашћење за закључивање уговора о промету непокретности преко пуномоћника, а на основу датог пуномоћја, на коме потпис властодавца није оверен код Суда је довољна форма за сачињавање уговора о промету непокретности као приватне исправе.
У оваквој правној ситуацији, а полазећи од одредбе чл. 105 Закона о облигационим односима, ради се само о ништавости овере потписа уговарача на уговору о купопродаји непокретности, јер уговор о купопродаји непокретности и без овере потписа уговарача може стати на правну снагу и Суд му може признати правно дејство уколико су испуњени услови из чл. 4 ст. 3 Закона о промету непокретности.
Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж-1015/10 од 31.03.2010. године

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу