Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Ауторско право » Повреда патента
Повреда патента
ПОВРЕДА ПАТЕНТА
Чл. 78 ст. 1 Закона о патентима
Повредом патента се сматра свако економско искоришћавање заштићеног проналаска без дозволе носиоца права.
Из образложења:
Из утврђеног чињеничног стања произилази да је тужилац носилац патентног права за патент 45302 који је признат од Савезног завода за интелектуалну својину и патент је уписан у регистар патената дана 18.09.2000. године, под називом „Облога вагонета тунелских и коморних пећи и поступак њене израде“. Тужилац је поднео пријаву за проналазак истог патента Савезном заводу за интелектуалну својину дана 05.02.1986. године, који је заведен под Р. бр. 172/86. Тужени је користио патент тужиоца без његовог знања, а он је то сазнао тек 2001. године. Вештачењем преко вештака патентног инжењера утврђено је да конструкција и поступак израде озида – облоге тунелских вагонета и коморних пећи према нацртима туженог и конструкција и поступак израде озида – облоге тунелских вагонета и коморних пећи према патенту тужиоца решавају потпуно исти технички проблем. Произилази да је тужени производио и употребљавао производ који је израђен према заштићеном проналаску и да је примењивао поступак који је заштићен патентом тужиоца, а без дозволе тужиоца.
С обзиром да постоји повреда патента тужиоца, односно да је тужени користио патент тужиоца без његове сагласности, тужени је остварио економску корист јер производи елементе на бржи начин помоћу патента тужиоца, па је тужени у обавези да накнади штету тужиоцу, сходно чл. 78 ст. 1 Закона о патентима. Ово са разлога, што се повреда патента сматра свако економско искоришћавање заштићеног проналаска, у смислу чл. 56 Закона о патентима, а без дозволе носиоца права (непосредна повреда права). С обзиром да је тужени економски искористио заштићени проналазак тужиоца без његове дозволе то тужиоцу припада право на накнаду материјалне штете, а сходно чл. 79 ст. 1 тач. 3 истог Закона. Висина штете је утврђена на основу уговора који је тужилац закључио са Фабриком опекарских производа „Лопаре“, дана 14.06.1988. године. Наиме, сходно истом уговору, тужилац је уступио право коришћења проналаска пријављен код СЗП у Београду под Р. бр.182/86 истој фабрици и то право коришћења проналаска у циљу израде ограниченог броја тунелских вагонета за своје потребе, те да је исплаћена накнада на име коришћења проналаска у износу од 560.000,00 тадашњих динара по вагонету. Тужени је управо на исти начин користио проналазак тужиоца тако да тужиоцу припада накнада штете у износу од 12.813,51 евра, што у динарима износи 1.209.878,52 динара, а која висина је утврђена вештачењем од стране вештака економске струке.
Тужиоцу не припада накнада материјалне штете, по основу лиценце, још у износу од 3.575.299,28 динара. Наиме, сходно чл. 79 ст. 2 Закона о патентима, ако је штета проузрокована намерно може се захтевати њена накнада до троструког износа обичне штете и измакле користи. У конкретном случају, тужилац није доказао, а терет доказивања је на њему сходно чл. 223 ЗПП, да је штета од стране туженог проузрокована намерно. Осим тога, тужиоцу не припада накнада штете на износ измакле користи. Наиме, чињеница је да, сходно чл. 79 ст. 2 Закона о патентима, ако је штета проузрокована намерно може се захтевати њена накнада до троструког износа обичне штете и измакле користи. Међутим, тужилац у конкретном случају није доказао да је тужени по његовом патенту производио елементе ради стављања у промет, нити то произилази из свих изведених доказа, те је у наведеном одбијен тужбени захтев као неоснован.
(пресуда Окружног суда у Крагујевцу, П.бр. 6/09 од 05.11.2009. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж.бр. 2216/10 од 26.01.2011. године)