Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Облигационо право » Правна заштита гарантованих основних људских права пред органима Републике Србије
Правна заштита гарантованих основних људских права пред органима Републике Србије
ПРАВНА ЗАШТИТА ГАРАНТОВНИХ ОСНОВНИХ ЉУДСКИХ ПРАВА ПРЕД ОРГАНИМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
(чл.172 ЗОО)
О повреди људских права и слобода зајемчених Европском конвенцијом о људским правима и Уставом РС, какво је и право на суђење у разумном року, не одлучује суд , већ Уставни суд као посебан државни орган у поступку прописаном чланом 82-92 Закона о уставном суду.
Одлука Уставног суда којом се утврђује повреда основних људских права је основ, вид сатисфакције и предуслов за покретање поступка за накнаду штете у поступку пред судом.
Из образложења:
Пресудом Основног суда у Крушевцу 3П.бр.706/10 од 18.05.2011. године изреком под I, одбијен је тужбени захтев тужиоца Ж. М. којим је тражио да суд утврди постојање повреде права личности која му гарантује Устав Србије и ЕК/II 11, а коју је узроковао Општински суд у Крушевцу пропуштањем и неразумним одуговлачењем у спровођењу извршног поступка у предмету И.бр.622/95, као неоснован.
Изреком под II, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да суд утврди према њему постојање штете и право на потпуну накнаду узроковане штете коју је скривио Општински суд у Крушевцу, као орган тужене, а због пропуштања и неразумног одуговлачења извршног поступка И.бр. 622/95, као неоснован.
Изреком под III, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да суд обавеже тужену Републику Србију да му плаћа новчане пенале у износу од 100 евра дневно за сваки дан повреде права, а почев од пресуђења, па све док повреда траје, као неоснован.
Апелациони суд у Крагујевцу пресудом Гж.бр.94/11 од 31.03.2011. године је укинуо првостепену пресуду под I и II изреке и тужбу у овом делу одбацио применом одредби чл.361 ст.2 тач.2 ЗПП у вези са чл. 376 ст. 2 и чл. 16 ЗПП, јер је првостепени суд, не препознајући положај Уставног суда у систему власти одлучио о захтеву који не спада у судску надлежност. Како је тужбеним захтевом садржаним под тачком I, II и III тужбеног захтева тражено утврђење повреде основних људских права гарантованих Eвропском конвенцијом о људским правима и Уставом Србије због суђења у неразумном року, а са тим у вези и утврђење постојања штете и права на потпуну накнаду штете коју је, према наводима тужбе, скривио Општински суд у Крушевцу због неразумног одуговлачења извршног поступка И.бр.622/95, мирног уживања својине, дискриминације тужиоца у извршном поступку као страног држављанина и недостатка делотворног правног средства против оваквог поступања суда и налагање туженој да прекине повреду права личности тужиоца, ова права се сходно чл. 17, 18, 21, 32, 36. и 58. у вези са чл.166 и чл.170 Устава Републике Србије штите пред Уставним судом Републике Србије, као посебним државним органом у поступку прописаним чл.82-92 Закона о уставном суду („Службени гласник РС“, бр.109/2007), који поступак, како произилази из списа предмета већ тече по Уставној жалби тужиоца, али још није завршен.
Како Уставни суд као надлежни орган није одлучио о повреди ових права тужиоца, није доспео тужбени захтев тужиоца за накнаду штете према Републици Србији, због чега је првостепена одлука потврђена у изреци под III, а како тужилац није доказао да су испуњени услови из чл.302 у вези са чл.291. Закона о извршном поступку, за одређивање привремене мере ради обезбеђења неновчаног потраживања према Републици Србији, одбијен је захтев тужиоца и у овом делу.
Кроз наведену одлуку Апелациони суд у Крагујевцу је заузео став о правном путу који следом наведених одредби Устава и Закона о Уставном суду претходи подношењу тужбе суду за накнаду штете због повреде гарантованих основних људских права и слобода.
(пресуда Основног суда у Крушевцу II бр. 706/10 од 18.05.2001. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж.94/11 од 31.03.2011. године)