Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт

Трг Војводе Радомира Путника 4
34000 Крагујевац

  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Грађанско одељење » Правна схватања, ставови и закључци Апелационог суда у Крагујевцу » Правно схватање усвојено на заједничкој седници грађанског одељења и одељења за радне спорове одржаној дана 21.01.2013. године

Правно схватање усвојено на заједничкој седници грађанског одељења и одељења за радне спорове одржаној дана 21.01.2013. године

Смиљана Ристић
Судија Апелационог суда у Крагујевцу

 

                                   НОВИ ЗАКОН О ДРЖАВНОМ ПРЕМЕРУ И КАТАСТРУ
                                     И МОГУЋНОСТ ПОДНОШЕЊА БРИСОВНЕ ТУЖБЕ


Сада важећи Закон о државном премеру и катастру, донет 2009. а допуњен 2010. године (Сл. гласник РС 72/09 и 18/2010)  доноси нови приступ и решења када је у питању исправка у катастру непокретности и упис права на  непокретности, односно  не предвиђа могућност „брисовне тужбе“

Могућност „брисовне тужбе“ баштињена је преко Закона о неважности прописа донетих пре 6.4.1941. године и за време непријатељске окупације („Службени лист“ ФНРЈ 86/1946). Овим законом  се предвиђа неважност правних прописа донетих пре 6.4.1941. године и за време непријатељске окупације осим појединих правила садржаних у законима и другим правним прописима који нису урађени важећим прописима и то само уколико нису у супротности са Уставом ФНРЈ. Сходно наведеном Закону након 1945. године примењивао се Закон о земљишним књигама из 1930. године („Службене новине Краљевине Југославије“ бр. 146 - LIII), што значи - земљишнокњижни поступак се спроводио по строгим правилима овог закона будући да нису донети позитивни прописи у овој области.

Сходно параграфу 36. ст. 1 Закона о земљишним књигама из 1930. године укњижење се може вршити на основу јавне исправе или таквих приватних исправа на којима је потписе оверио суд или јавни бележник. При том, исправе на основу којих се има извршити земљишнокњижни уписи морају се приложити у изворнику или у овереној фотокопији.

Параграф 104. истог закона је регулисао услове који су потребни  да се изврши упис непокретности у земљишне књиге.

Овим Законом, такође је регулисано ко може поднети тужбу за брисање уписа у земљишној књизи, односно да исту тужбу може поднети  само лице које сматра да је неким уписом повређено у свом земљишнокњижном праву. Тужба за брисање уписа у земљишној књизи је била правно средство за измену стања у земљишној књизи а како је то регулисано параграфима 68. до 78. Закона о земљишним књигама из 1930 год.

При том, лице које је сматрало да је земљишнокњижним одлукама или уписима повређено у књижном праву могло је да изјави два правна средства. Наиме, против земљишнокњижних одлука је могао да изјави жалбу а против земљишнокњижног уписа могао је да поднесе тужбу. Значи земљишнокњижни уписи су се могли побијати земљишнокњижном брисовном тужбом надлежном  суду. Пресудом суда којом се усваја тужбени захтев за брисање укњижбе наређује се брисање укњижбе против лица који је тужени у поступку и на кога се непокретност води у земљишним књигама те се успоставља земљишнокњижно стање пре спорне укњижбе.

Међутим, према чл. 106е. ст. 1 Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима (Сл. гласник РС бр.83/92........10/2005) предвиђено је да ако неко сматра да је уписом права на непокретностима повређено његово књижно право може тужбом тражити брисање уписа, а чл. 106 ж. истог закона предвиђа да се тужба може поднети у року од 3 месеца од дана сазнања за извршење уписа а најдоцније у року од 2 године од извршеног уписа. Значи, лице које је било уписано као ималац права у катастру непокретности, па је уместо њега уписано друго лице, има право да поднесе тужбу за брисање у субјективном року од 3 месеца или у објективном року од 2 године од дана извршеног уписа а сходно наведеним законским одребама. Брисовна тужба која се подноси након истека рокова предвиђених истим законом је недозвољена и суд је мора одбацити.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж.2156/11 од 12.9.2011. године је укинута пресуда Основног суда у Ужицу 1.П.224/10 од 1.6.2011. год. и одбачена је тужба тужиоца као недозвољена. Предметном тужбом тужилац је тражио да се обавеже РГЗ - Служба за катастар непокретности Ужице да изврши исправку незаконито извршеног уписа. Првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиоца али је другостепени суд исту пресуду укинуо и одбацио тужбу као недозвољену сходно чл. 106е. и 106ж. Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима (који је био на снази у време подношења тужбе),  с обзиром да је протекао објективни рок од 2 године од уписа у јавну евиденцију те да тужилац може евентуално тражити утврђење права својине на предметној непокретности у односу на уписано лице.

Нови Закон о државном премеру и катастру  (Сл. гласник РС бр.72/09 и 18/ 2010)  уводи нове одредбе у вези уписа. Чл. 128. истог закона предвиђа да се упис у катастар непокретности врши са даном доношења решења којим је упис дозвољен. Упис се врши и на основу другостепеног решења којим се дозвољава упис или на основу судске  одлуке из управног спора даном пријема другостепеног решења одн. судске одлуке.

Према чл. 137. ст.1  истог закона у поступку одржавања непокретности Завод по службеној дужности или на захтев странке, исправља све утврђене грешке, недостатке и  пропусте у подацима о непокретностима. Према чл. 137. ст. 2. истог закона грешке, недостаци и пропусти о уписаним правима на непокретностима, могу се исправити у року од 5 година од дана уписа у одржавању катастра непокретности или у року од 5 година од дана почетка примене катастра непокретности. Решење о исправци доноси Завод против кога се може изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема. Међутим, према ст.4, истог члана у смислу ст. 2 овог члана се не може поступити ако нема сагласности лица које је после погрешног уписа, уписало своје стварно право сматрајући податке катастра непокретности истинитим и потпуним у складу са начелом поуздања. Произилази да се  не може исправити грешка ако нема сагласности лица које је уписано као носилац стварног права на одређеној непокретности у катастру непокретности.

Против другостепених решења донетих у складу са овим законом се може водити управни спор а сходно чл. 180 ст.1 истог закона. Значи, овим законом није регулисано да се може поднети брисовна тужба  будући да је начело поуздања једно од основних начела катастра непокретности. Наиме, подаци о непокретностима уписани у катастар непокретности су истинити и поуздани, и нико не може сносити штетне последице због тог поуздања а сходно чл. 63 истог закона.

Члан 7 овог закона предвиђа да на поједина питања уписа стварних права која нису уређена  законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује својина и друга стварна права, а на поједина питања поступка која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе закона којима се уређује општи управни поступак.
 
Произилази да  законом није предвиђено да неко ко сматра да је уписом права на непокретности повређено његово књижно право може тужбом надлежном суду да тражи брисање укњижбе а како је то било регулисано предходним законом. Ово са разлога  што је наступила фикција апсолутне тачности података  уписаних у катастар  непокретности што даље значи да се узима да је упис тачан иако је он можда погрешан. Међутим, лице повређено у свом књижном праву може поднети тужбу суду за утврђење права својине или другог стварног права на непокретности те мора пред судом да докаже своје право  на непокретности у односу на уписано лице.

С обзиром на одредбу чл. 7 новог закона не може се применити  Закон о земљишним књигама из 1930. године будући да нови закон предвиђа поступак у случају ако је странци повређено књижно право, односно то значи да се имају применити позитивни прописи  а то је Закон о основама својинско правних подноса и  други прописи којима се регулише право својине  и друга стварна права на непокретностима.

Предлог закључка:

Брисовна тужба није предвиђена новим Законом о државном премеру и катастру ( „Службени гласник РС“ број 72/09 и 18/2010), а таква тужба више није могућа ни по правним правилима Закона о земљишним књигама из 1930. године. Међутим, странка која сматра да је повређена у свом књижном праву  а није поднела захтев Заводу за исправку грешке, недостатка или пропуста у подацима у року од 5 година од дана уписа  у одржавању катастра сходно чл. 137. Закона о државном премеру и катастру, може поднети надлежном суду тужбу ради утврђивања права својине или другог стварног права против лица чија су  стварна права уписана у катастру непокретности, сходно чл. 7. истог закона.

На заједничкој седници Грађанског одељења и Одељења за радне спорове Апелационог суда у Крагујевцу одржаној дана  21.01.2013. године, поводом реферата судије Смиљане Ристић на тему нови Закон о државном премеру и катастру и могућност подношења брисовне тужбе, усвојен је следећи

 

П Р А В Н И   С Т А В

Брисовна тужба није предвиђена новим Законом о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“ број 72/09 и 18/2010), а таква тужба више није могућа ни по правним правилима Закона о земљишним књигама из 1930. године. Међутим, странка која сматра да је повређена у свом књижном праву а није поднела захтев Заводу за исправку грешке, недостатка или пропуста у подацима у року од 5 година од дана уписа у одржавању катастра, сходно чл. 137. Закона о државном премеру и катастру, може поднети надлежном суду тужбу ради утврђивања права својине или другог стварног права против лица чија су стварна права уписана у катастру непокретности, сходно чл. 7. истог закона.


Председник Грађанског одељења судија Биљана Николић
Председник Одељења за радне спорове
Судија Изет Суљовић

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу