Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Породично право » Право детета на породични живот
Право детета на породични живот
ПРАВО ДЕТЕТА НА ПОРОДИЧНИ ЖИВОТ Поступак у вези са породичним односима у првом степену суди веће састављено од једног судије и двоје судија поротника, а у поступку по жалби веће је састављено од троје судија. Из образложења: Побијаном пресудом, разведен је брак странака, малолетна деца су поверена на чување и васпитање мајци, која ће самостално вршити родитељско право, а тужени обавезан да доприноси њиховом издржавању. Одлучено је да се начин одржавања личних односа између туженика и малолетне деце рагулише након успостављања комуникације на релацији тужени – малолетна деца, уз посредовање и саветодавни рад представника Центра за социјални рад. Другостепени суд налази да је побијана пресуда донета уз битну повреду парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1 ЗПП. Наиме, с обзиром да се ради о поступку у вези са породичним односима, за поступање у овим предметима предвиђен је састав већа чланом 203 Породичног закона, поступак у вези са породичним односима у првом степену суди веће састављено од једног судије и двоје судија поротника. Првостепену пресуду је донео председник већа – судија, како је то наведено у изреци пресуде, мада је на записнику о главној расправи наведено да су присутни чланови већа, па ће Суд у поновном поступку отклонити наведену битну повреду одредаба парничног поступка. Поред тога, погрешно је примењено материјално право, члан 61 Породичног закона, који предвиђа да дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи. То је право детета на породични живот који подразумева живот са родитељима и да се родитељи о њему старају пре свих других, а ово право може бити ограничено само судском одлуком и када је то у најбољем интересу детета. То подразумева и право детета да одржава личне односе са родитељем са којим не живи, а и ово право може бити ограничено само судском одлуком и када је то у најбољем интересу детета, на пример: ако је родитељ потпуно или делимично лишен родитељског права или у случају насиља у породици. Отуда је, по оцени Суда, било потребно након што је одлучено о поверавању деце, уредити и начин одржавања личних односа, управо ради успостављања нарушене комуникације, што Суд наводи као разлог зашто није донео такву одлуку. То подразумева посредовање и саветодавни рад Центра за социјални рад и родитеља са децом, имајући у виду да поступак дуже траје када су нарушени породични односи. Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж-476/10 од 14.01.2010. године