Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Накнада штете » Право на накнаду штете трећих лица по основу обавезног осигурања од аутоодговорности
Право на накнаду штете трећих лица по основу обавезног осигурања од аутоодговорности
ПРАВО НА НАКНАДУ ШТЕТЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА ПО ОСНОВУ ОБАВЕЗНОГ ОСИГУРАЊА ОД АУТООДГОВОРНОСТИ
По чл. 85 Закона о осигурању имовине и лица, појам трећег лица је одређен негативном методом, због чега се трећим лицима сматрају сва лица која нису наведена у овом члану закона. без обзира да ли су штету претрпела као путници у моторном возилу или ван њега.
Из образложења:
Према утврђеном чињеничном стању, дана 13.04.2008. године у Крагујевцу се догодила саобраћајна незгода у којој је тужилац – треће лице повређен, на тај начин што је специјално санитетско возило марке „Пежо боксер“ рег. ознаке КГ 898-13, којим је управљао Р.М, нагло закочило услед изненадног спуштања рампе на улазу у Клинички центар у Крагујевцу, а којом приликом је тужилац задобио повреде главе и врата које су лаке телесне повреде. Наиме, тужилац се налазио у наведеном санитетском возилу, те је као запослени у „Клиничком центру“ у Крагујевцу, управо у возилу пружао адекватну медицинску помоћ болесном лицу. Путничко возило је у тренутку удеса било осигурано код Друштва за осигурање „Копаоник“, који је правни претходник туженог, тако да је тужени пасивно легитимисан у предметној правној ствари. С обзиром да је тужилац претрпео нематеријалну штету поводом наведеног саобраћајног удеса, то му је првостепени суд досудио накнаду нематеријалне штете за претрпљене физичке болове и за душевне болове због умањене општеживотне активности, сходно чл. 200 ст. 1 Закона о облигационим односима.
Другостепени суд налази да је првостепени суд на потпуно и правилно утврђеном чињеничном стању правилно применио материјално право када је тужиоцу досудио накнаду нематеријалне штете, а имајући у виду дужину и интензитет физичких болова које је трпео, те да је као последица повређивања дошло до трајног умањења животне активности тужиоца. Наиме, тужилац неће моћи да обавља низ животних активности које је обављао до момента повређивања. Неосновани су жалбени наводи туженог да није одговоран за насталу штету јер возач санитетског возила, које је било осигурано код туженог, није учинио никакав пропуст који је у узрочно последичној вези са настанком незгоде. Наиме, у конкретном случају тужилац спада у круг трећих лица, тј. она лица која нису уговорна страна, али су корисници осигурања и могу остваривати своје право на накнаду штете како од штетника, тако и од одговорног лица односно осигурача у конкретном случају туженог. Важећи Закон о осигурању имовине и лица, при одређивању појма „трећег лица“ служи се негативном методом, тј. одређује која се лица не могу користити обавезним осигурањем од аутоодговорности у случају да претрпе штету путем моторног возила, а како је прописано чл. 85 истог закона. Сва остала лица која нису наведена у чл. 85 истог закона, представљају трећа лица и имају право накнаде штете по основу осигурања од аутоодговорности, а ако им је употребом моторног возила проузрокована штета за коју одговара ималац моторног возила. При том, осигурањем од аутоодговорности покривена су лица без обзира да ли су штету претрпела као путници у моторном возилу или ван њега. Имајћи у виду наведену законску одредбу, то су неосновани жалбени наводи туженог да возач путничког возила у којем је повређен тужилац, није крив за предметну саобраћајну незгоду.
Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж-46/10 од 15.01.2010.године