Запослени има право на увећану зараду само ако је то право утврђено општим актима послодавца, а Закључак Владе о увећању зараде се непосредно не примењује.

Из образложења:

Тужбеним захтевом тужилац је тражио исплату разлике између зараде која му је исплаћивана у складу са Правилником о посебним накнадама радницима МУП-а на подручју АП КиМ који је донет 31.01.2000. године и увећане зараде од 100% у односу на ону коју је примао, сматрајући да му та увећана зарада припада по Закључку Владе Републике Србије од 17.07.2003. године. Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд применио материјално право када је закључио да се наведени Закључак Владе РС од 17.07.2003. године, не може непосредно примењивати као посебан основ за увећање зарада, односно плате запосленима у МУП-у и овакав захтев тужиоца одбио.

Тужилац би имао право да захтева разлику увећане зараде пред судом само ако је она утврђена посебним појединачним актом тужене - а није исплаћена тужиоцу. С обзиром да се наведени Закључак Владе РС не примењује непосредно, за његову реализацију било је неопходно донети посебне прописе и акте, уз обезбеђење средстава из буџета, па је признање права на увећане плате за 100% према наведеном закључку тужилац могао захтевати само код органа тужене ако су за то били испуњени услови наведени у Закључку, јер суд није надлежан да о признању овог права одлучује у радном спору.

Пресуда  Апелационог суда у Крагујевцу, ГЖ.1 бр.930/10 од 26.05.2010. године