Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Породично право » Супружничко издржавање
Супружничко издржавање
СУПРУЖНИЧКО ИЗДРЖАВАЊЕ
(чл. 151 ст. 1 Породичног закона и чл. 163 Породичног закона)
Супружничко издржавање се досуђује на одређено време, односно не може трајати дуже од 5 година од развода, с тим што се може продужити на захтев повериоца издржавања када постоје нарочито оправдани разлози.
Из образложења:
Према утврђеном чињеничном стању странке су живеле у брачној заједници у којој имају двоје малолетне деце, с тим што је фактички брачна заједница престала 1997. године. Тужилац је у међувремену засновао ванбрачну заједницу у којој заједници има једно малолетно дете. Вештачењем од стране вештака психијатра утврђено је да тужена болује од хроничног душевног оболења параноидне шизофреније и да није способна за било какав рад, нити за самостално остваривање било каквих прихода. Тужена живи с родитељима који делимично доприносе њеном издржавању. Тужилац доприноси издржавању троје малолетне деце, са којима живи у заједници.
У конкретном случају су испуњени објективни услови на страни тужене као повериоца издржавања, будући да иста нема довољна средстава за издржавање, да је неспособна за рад што је током првостепеног поступка утврђено вештачењем путем вештака медицинске струке. При том су испуњени и субјективни услови. Наиме, право на издржавање нема супружник ако би прихватање његовог захтева за издржавање представљала очигледну неправду за другог супружника, а сходно чл.157 ст.3 Породичног закона. Ради се о субјективним околностима због којих не би било правично досудити издржавање у корист једног супружника. Међутим, у конкретном случају досуђивањем супружничког издражавања туженог не чини се очигледна неправда тужиоцу као дужнику издржавања. Осим тога, тужилац је у могућности да доприноси издржавању тужене. Чињеница је да тужилац сада није запослен и да има обавезу да издржава троје малолетне деце, али је чињеница и то да је тужилац млађа особа старости 40 година, здравствено способан и у могућности да остварује приходе са којим ће доприносити како свом издржавању, тако и издржавању тужене и троје малолетне деце. При томе ће тужилац да плаћа издржавање туженој до 25.07.2013. године, будући да се супружничко издржавање досуђује на одређено време, односно не може трајати дуже од 5 година од развода брака, а сходно чл.163 Породичног закона, с тим што се може продужити на захтев повериоца издржавања, ако постоје нарочито оправдани разлози. Поступак за продужење издржавања после истека 5 година покреће се тужбом повериоца издржавања пре истека рока од 5 година. Постављеним тужбеним захтевом тужена је тражила да јој тужилац плаћа издржавање и након 25.07.2013. године, али је у наведеном делу захтев одбијен, будући да се супружничко издржавање досуђује на одређено време.
(пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж2-50/10 од 29.11.2010. године и пресуда Основног суда у Пожеги, Судска јединица Ивањица П4, П2, 1/10 од 31.03.2010. године)