Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Стварно право » Право службености
Право службености
ПРАВО СЛУЖБЕНОСТИ
(чл. 49 ЗОСПО)
Право стварне службености предпоставља постојање две непокретности, повласног и послужног добра тако да се не може стећи на истој неподељеној парцели која је сувласништво тужиоца и туженог.
Из образложења:
Изреком побијане првостепене пресуде, усвојен је тужбени захтев тужилаца и утврђено да имају право службености пролаза колског и пешачког у корист својег дела кп.бр.5816/4 преко дела кп.бр.5816/4 који користе тужени.
Усвајајући тужбени захтев тужилаца суд се позвао на одредбе чл. 49 и чл.52 ЗОСПО, које се односе на појам стварне службености и правне основе стицања исте.
Основано се у жалби туженог указује да у првостепеном поступку није разјашњено да ли се ради о сувласничкој непокретности странака или су у питању две посебне парцеле, јер суд није прибавио од Службе за катастар непокретности власнички лист, не старији од шест месеци у односу на моменат пресуђења, ради утврђивања чињенице да ли је у питању једна или две парцеле и која лица су уписана као њихови власници, односно сувласници.
Правилним тумачењем одредбе чл.49 ст.1 ЗОСПО, произилази да је стварна службеност право власника једне непокретности - повласног добра, да за потребе те непокретности врши одређене радње на непокретности другог власника – послужног добра или да захтева од власника послужног добра да се уздржава од вршења одређених радњи које би иначе имао право вршити на својој непокретности. То подразумева постојање два добра, различитих парцела, које су у власништву странака. Због тога се, у спору за утврђивање права службености по било којем правном основу који има у виду одредба чл. 52 ЗОСПО, морају прибавити одговарајући писмени докази о томе ко је власник повласног и послужног добра ради правилне оцене активне и пасивне легитимације странака у конкретној парници.
Службеност се не може стећи на истој неподељеној непокретности, чак и уколико су сукорисници исте усменим споразумом одредили које делове заједничке непокретности ће држати, односно користити.
На заједничкој непокретности, до њене пуноважне деобе, странке једино могу уредити начин коришћења у ванпарничном поступку, ако о томе између њих не постоји сагласност, али не и стећи право било које стварне службености по било којем правном основу.
Због тога што првостепени суд није утврдио све напред наведене релевантне чињенице, побијана пресуда морала је бити укинута.
(пресуда Основног суда у Крушевцу П-295/10 од 10.03.2011. године и решење Апелационог суда у Крагујевцу ГЖ-2249/11 од 04.10.2011. године)