Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Изабране сентенце » Кривично материјално право » Примена чл. 5 ст. 2 кз
Примена чл. 5 ст. 2 кз
ПРИМЕНА ЧЛ. 5 СТ. 2 КЗ
Радње окривљеног као паушално опорезованог обвезника, нису кривично дело прописане Кривичним закоником, када његов законом стечени приход, односно остварен укупан промет услуга, не прелази износ од 4.000.000,00 динара, у смислу чл. 14 ст. 1 Закона о изменама и допунама Закона о порезу на додатну вредност.
Из образложења:
Пресудом Oпштинског суда у Чачку К. бр. 196/09 од 31.08.2009. године, окривљени С.С оглашен је кривим да је у својству предузетника самосталног Атељеа за пројектовање, у намери да потпуно избегне плаћање ПДВ у случају обавезне пријаве, није пријавио законом стечен приход, на тај начин што је 19.09.2007. године на пословни рачун самосталног Атељеа за пројектовање примио уплату у износу од 139.876,37 динара, чиме је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 2.000.000,00 динара, и у временском периоду од 19.09.2007. године до 18.06.2008. године, остварио промет услуга у износу од 1.573.746,00 динара без обрачуна и уплате ПДВ обавезе, што није учинио, и Пореској управи није доставио обрачунске пореске пријаве ПДВ-а, на који начин је поступио супротно одредбама чл. 49, чл. 50 и чл. 51 Закона о ПДВ, са образложењем да је окривљени као предузетник, био паушално опорезован до 01.01.2005. године, када је ступио на снагу Закон о ПДВ, по коме је обвезник ПДВ свако лице које самостално обавља промет добара и услуга, у оквиру регистроване делатности, док је мањи порески обвезник онај чији је укупан промет у претходних 12 месеци није већи од 2.000.000,00 динара. Чланом 38 Закона о ПДВ је прописана обавеза да је паушално опорезован обвезник дужан да на дан када оствари промет већи од 2.000.000,00 динара поднесе пореско-евиденциону пријаву за ПДВ и од тада обрачунава, плаћа и подноси пореске пријаве ПДВ, а с обзиром да висина ПДВ прелази износ од 150.000,00 динара.
Поступајући по изјављеним жалбама Апелациони суд у Крагујевцу је преиначио пресуду Општинског суда у Чачку К.бр. 196/09 од 31.08.2009. године и окривљеног С.С. ослободио од оптужбе на основу чл. 355 тачка 1 ЗКП.
Чланом 38 ст. 1 Закона о порезу на додатну вредност прописано је да обвезник који у претходних 12 месеци оствари укупан промет већи од 2.000.000,00 динара, у обавези је, да најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве поднесе евиденциону пријаву надлежном државном органу. Законом о изменама и допунама Закона о порезу на додатну вредност прописана је обавеза, да је паушално опорезовани обвезник дужан да континуирано прати промет услуга, и да на дан када оствари промет већи од 4.000.000,00 динара поднесе пореску-евиденциону пријаву за ПДВ и да од тада обрачунава, плаћа и подноси пореске пријаве за ПДВ.
Имајући у виду одредбе Кривичног законика о временском важењу кривичног законодавства садржане у чл. 5 ст. 2 Кривичног законика, по којима се у случају измене закона након извршења кривичног дела, примењује закон који је најблажи за учиниоца, Апелациони суд је оценио да ступањем на снагу прописа садржаних у одредби чл. 14 Закона о измена и допуна закона о порезу на додатну вредност, на окривљеног С.С. треба применити измењени Закон о порезу на додатну вредност, као блажи за учиниоца, јер у временском период од 19.09.2007. године до 18.06.2008. године, није остварио промет услуга већи од 4.000.000,00 динара, па радње окривљеног описане у оптужном акту Општинског јавног тужиоца у Чачку Кт.бр. 853/08 од 17.03.2009. године нису кривично дело прописано Кривичним законом.
(пресуда Основног суда у Чачку, К.бр.196/09 од 31.08.2009. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1 бр.2465/11 од 26.11.2011. године)